Šampionski Pedigre

Za migrante i mešance uvek postoji to neko pitanje identiteta i rivaliteta. Ja sam toliko u preseku, da sam na svetskom prvenstvu u fudbalu u čuvenom kontraverznom meču navijao za Australiju protiv Srbije, ali na olimpijadi u Riju sam bodrio srpske košarkaše protiv favoritizovanih Australijanaca. Ponekad ta podela može doneti duplu sreću, poput US Opena 2011 koga su oboje Nole i Australijanka Sem Stozer osvojili. To me je toliko obodrilo da sam iako vrlo bolestan (bili smo u Pertu), smogao snage da živnem i odvažim se da odem na ostatak odmora u Bali.

Max će imati "trilemu", ali su mu ovonedeljne vesti o tome kako je Srbija prva a Kambodža druga najbolja zemlja za grinfild investicije, malo popravile rejting autsajderske dve trećine njegovog mešanskog australijskog identiteta. Vrlo se retko nađu Kambodža i Srbija u istim vestima, naročito lepim. Sem druženja Tita i kralja Sijanuka ostale vesti su nam uglavnom o ratnim zločinama i propasti nacije nakon građanskog rata ili diktature. Ovo su ipak sjajne vesti, ma koliko je neko calovao za njih.

Nova Bolnica

Ovde se uskoro otvara nova bolnica koja je sa cenom od dve milijarde dolara bila druga najskuplja građevina na svetu. Pozvan sam u oblizak pred otvaranje, pošto imam odlične veze u većini ministarstava i stvarno je fantastična. Trebalo nam je tri sata za obilazak samo dela bolnice. Pritom je vrlo udobna, sa mnogo svetla, svim privatnim sobama - jedan pacijent u sobi sa dodatnim kaučom za člana porodice da prenoć. Da ne pričamo koliko je moderna - skroz bezpapiran. Svaki lek se izdaje sa otiskom prsta i pinom i to tačno prepisana doza. Apotekari su zamenjeni robotima koji precizno mešaju te lekove koji moraju da se prave sveži. Postoje čitavi odvojeni tuneli za robote koji će raznositi hranu, lekove i posteljinu, ali tako da ih pacijenti nikad ne vide. Takođe imaju ogromnu pneumatsku mrežu za prenos medicinskih uzoraka koja je morala do besvesti da bude kalibrisana, tako da od brzog prevoza se ne kompromituju nalazi. Ma čista naučna fantastika. Prosto mi je neverovatno da je vlada i birokratija mogla da izgradi nešto tako dobro i fantastično. Ovih dana sam ponovo bio i na novom stadionu koji je isto sazidan pre par godina i ponovo je vlada savršeno odradila posao. Bio je skup, ali smo svi zaboravili cenu i sad uživamo u stadionu koji je oživeo taj čitav deo grada.
Nadajmo se da će da radi. Pritom će drastično smanjiti potrebe za ljudstvom, što nam je svima neophodno jer će u protivnom budžet za zdravstvo će prevazeći naš celokupni državni budžet za samo deset godina, jer svi živimo duže i sve je više (skupih) lekova za odlaganje onog najgoreg.
Gore je slika naše delegacije na bolničkom helipadu.

Zastava

Vidim u novinama da je mladi dizajner predložio novu srpsku zastavu i kad sam je video pomislio sam - hvala bogu, izgleda da je ostao neki talenat u Srbiji. Ceo koncept je lepo obašnjen, moderan i kreativan. Stvarno sam bio oduševljen rešenjem koji je jedna lepa sekularna evolucija krsta i ocila ...Za razliku od sadašnje zastave koja je jedna od aestetski najružnijih (očigledno subjektivno) sa kičastim grbom poput španske, ali ružnijim bojama. Da ne pričamo sa krunom za republiku ...A onda sam pročitao komentare i shvatio ko je tu u stvari ostao. Takozvani patriotski tradicionalisti. Uspljuvaše čoveka, kao da je ta zastava 1000 godina stara. Većina tih "vekovnih" tradicija je u stvari mnogo kraća jer država i neka osetljiva centralna vlast su vrlo nova dešavanja. Mnogo njih je tvrdilo kako samo neozbiljne zemlje menjaju zastave, što je recimo uradila Kanada (vrlo uspešno) a uskoro će Novi Zeland i možda i Australija. Australija isto promenila himnu pre 30 godina i evo opet gledamo da promenimo malo reči, a nije da je "banana republika". Ali šta je znam. Uostalom, od tolike tradicije mogu priznati da nikad nisam živeo u državi Srbiji i emigrirao sam iz Jugoslavije, koja nije potrajala ni par nedelja nakon toga. Evo mogućeg predloga australijske zastave, koja nije ni blizu tako uspešna kao predlog Pavlović Vladan. Samo napred, i ne osvrći se!

Santana

Legenda, Karlos Santana, nam je došaou posetu - Santa sa svojom gospođom, bubnjarkom Leni Kravica. Malo su tripovali na oduševljenja hipika u Botaničkoj bašti, ali su odsvirali klasike poput Sambe Pa Ti, Black Magic Woman, ali mislim i obrada poput one koju zovem "Ko je konobar - Marinko" :). Takođe, Smooth bez Rob Tomasa nije onaj pravi. Ali bili smo, čuli smo, opet je bilo lepo.

15 Godina u Australiji

Teško mi je poverovati da je prošlo već 15 godina od kako sam stigao u Australiju (ili 2 dana više od kada sam napustio, tada Jugoslaviju, koja je u roku od par nedelja i zavnično postala Srbija i Crna Gora). Nakon više od polovine mog odraslog veka ovde, postao sam ponosan Australijanac i Adelaiđanin. Zato sam i naznačio ovu poruku kategoriom "rođendan", jer mi je migracija došla poput preporoda, koju proslavljam na svakih 5 godina, kad se zaokruži.
Kao Australijanca, ova reklama me dotiče skoro kao Kvantasova (dole), što zbog slika, što zbog muzike - naše lokalne Sije (koja je zvršila gradsku Adelaiđansku gimnaziju, baš kao i Kun). Vreme leti, sve se menja i sve teče...
Evo i Kvantasove, čije se pesme sećam još sa mog iseljeničkog leta u Australiju, jedno što je tada bila u opticaju druga verzija reklame, koju sam iskoristio u ovoj priči.

Loše li je

Ovde je u poslednjih godinu dana standard kola drastično porasto i ja još nisam siguran da li je u pitanju nagomilan novac iz rudarske groznice ili su to kineski tajkuni koji su ćapili pare i došlo ovde.
Ovo slika od jutros na ćošku naše ulice na putu do posla - Tesla P90D i Lotus Evora. Pre neki dan sam video Bentli to Maseratija na semaforu, kao i dva Lamborginija u jednom danu. Tu odmah iza ćoška šesto viđam i McLaren a komšinica vozi BMW i8. Rendž Roveri i Lend Roveri su viđeni na sve strane, a Mercedes (koji je ovde luksuzna marka sa otprilike 50% naduvanom cenom u odnosu na evropsku) je već godinu dana prodavaniji od Honde. Kad smo kod Honde, mi smo i dalje motorizovani vernom Hondom Jazz koja nam jedva stane u urbanu garažu i super nam je kad se uzme u obzir da pređemo 2000 kilometara godišnje.
Pošto smo upravo oborili svetski rekord od 26 godina bez recesije, nadam se da ovo neće izaći naopako i da balon neće pući. Mi smo srećom spremni, trenutno bez dugova sa potpuno isplaćemom kućom i sigurnim poslovima (koliko je to ovde moguće). Makar oko toga nema brige.

Adele u ADELEjdu

Mi smo večeras slušali Adel uživo, koja je nastupala na stadionu.
Na njemu smo ranije gledali Roling Stonse i nije nam se svideo kao dvorana jer je prevelik i zvuk je (tamo gde smo mi sedeli) kasnio oko sekund za slikom. Nakon toga se Max rodio pa mi od tada idemo samo na ove izletničke koncerte sa ćebencetom i pinkikoganjem (ovde se zovu "dan na zelenom"), što je odbacilo mogućnost da idemo na stadion. Pošto je u pitanju najčuveniji australijski kriket stadion (i drugi najpoznatiji na svetu nakon Lordovskog u Londonu), morali su da sačuvaju legendarno brdašce kada su ga morernizovali. To znači da tribine ne okpoljavaju ceo stadion, nego ima par "praznina". Ja sam iz istih (Max) razloga kroz taj prolaz gledao i slušao poslednji koncert AC-DC i ton je bio izvrstan (kao na stadionu) i mogu se lepo videti ekrani (mada ne i bina) što je OK. Onda smo isto uradili i za Adel i super je bilo. Ona je stvarno otpevala maestralno, mada moram priznati da je ići na njen koncert kao gledati Sajmona i Garnfakela - tehnički savršeno, ali ne nešto mnogo drukčije od studijskog albuma. Ni njeni loši vicevi nisu dobprineli atmosferi. Doduše dovela je ogroman orkestar koji je bio na rotacionoj sceni, pa je ta rotacija greškom iščupala kabl za struju, tako da su ostali bez struje na pozornici, što joj je dalo još 10 minuta za loše viceve. Pritom mi i ovako imamo problema sa strujom u Južnoj Australiji tako da ovaj incident i nije bio toliko smešan jer je Ilon Mask baš ovog vikenda javno nudio Tesline baterije našem premijeru sa isporukom u 100 dana ili je džabe, da bi sredio probleme sa strujom - bez zavitlancije.
Adele je oborila sve rekorde posećenosti (preko 65.000 posetilaca) jer je za razliku od ostalih koncerta imala kružnu binu kojom je popunila sve tribine.
Evo i filmića gde objašnjava kako je ime dobila upravo po našem gradu.

Volimo vodovod

Max je pravi ljubitelj ventila, vodovodnih cevi, šahtova i odvoda svih sorti. Danas smo bili jutarnjem programu za klince i tate gde smo igrali, svirali pevali dečije pesmice, ali se Max mnogo stideo, tako da se tek nakon 45 minuta malo otrkravio i prestao da grčevito grli tatu, kako on to ume kad se stidi. Međutim, čim smo izašli i kad je video kako postavljaju cevku, radosti nije bilo kraja.
I tata sada više voli vodovod od kada je par šefova otišlo pa se lakše diše dok ne dok ne dođu novi.

Frindž sa Maxom

Max je tokom svom trećeg Frindž festivala postao i učesnik, jer ga je ulični umetnik The Basketball Man prozvao tokom predstave da "get out of the hood", pošto je nosio kapuljaču ;).
Tokom parade, koja je bila veća nego ikad, malo se u početku uplašio glasne didžuridu aboridžanske muzike, kao i vatre, ali sa ne kraju i sam pridružio sa svojom svetlećom igračkom.

Snežina izložba fotogrfija

Večeras smo bili na otvaranju Snežine prve i vrlo uspešne samostalne izložbe fotografija iz Bolivije, ali i par drugih krajeva gde je bila (Nepal, Kolumbija, itd.). Sve fotke su rađene filmskom kamerom i zaboravio sam da je pitam da l' su neke uslikane mojom porodičnom Praktikom koju sam joj dao u amanet. Među slikama je ispozirao i njen otac Duca, što kažem kao Mona Liza. Mi smo pazarili jednu koja nam se baš mnogo svidela, a malo smo se ispričali i sa starim društvom kog dugo nisam video.

Dan Australije - Ili Dan Okupacije?

"Danas ja Dan Republike..." što bi reklo Zabranjeno pušenje, sa sve paradom, koncertom i vatrometom. Poslednjih godina ova je datum postao kontraverzan jer je vezan za iskrcavanje prve engleske flote, zbog čega ga Aboridžani zovu "Dan okupacije". Ne bih se začudio da za 2-3 godine promenimo datum. Uglavnom imali smo lepu paradu bratstva i jedinstva. Mada nismo videli srpsku, na slici je kambodžanska kolona. Posle smo imali fini koncert u stilu Bluz Bradersa sa Dejvid Kembelom i gostima (uključujići njegovu sestru i takođe ćerku Džimi Barnsa). Sad ta vama imena verovatno ne znače mnogo, ali su oni ovde legende. Za razliku od novogodišnjeg, Maks je uživao u ovom vatrometu i nije bio nimalo uplašen.

Festivalska sezona

Sa međunardnom biciklističkom trkom polako kreće festivalska sezona koja će trajati naredna 3 meseca. Mada sam hteo da povedem Maksa na zadnji dan trek, nešto je bio šmrkav (verovatno od vrtića), pa smo samo prošetali po takmičarskom selu. On bi voleo policijske motore, sirene, helikoptere i bicikliste, ali ćemo morati da sačekamo narednu godinu.

Prvi dan u vrtiću

Naš bebac sad je i zvanično dečko jer je krenuo u jaslice. Mada nismo uspeli da dobijemo mesto u vrtiću koji je odmah do nas, ovaj je nekih 200 metara dalje, ali noviji i sa osnovnom školom u sastavu, tako da će tu ići sve do srednje škole. Za sada ide sredom i četvrtkom kad je mama na poslu. Vrlo se lepo vlada, daleko bolje nego kući - sam uzme ćebe i ode na spavanje, dok kod kuće ga satima uspavljujemo. Ovako sa torbom je pravi dečko. Nikako da se naviknemo da je ovoliki izđikao.

Varljivo leto 2016

Ovo je prvo leto u kome se nisam okupao na našoj plaži. Zakacam, ali mi se ne ide dublje jer je voda jako hladna.
Vreme nam je izuzetno varljivo - jedan dan 40, naredni 28, onda 36, pa 23. Gore-dole sa nezapamćenim olujama koje dolaze sa tim naglim promenama vremena.

Najveći cvet

Najveći cvet, Titan Arus, ili cvet lešine. zbog svog miria je procvetao u našoj bašti samo godinu dana pre prethodnog cvetanja, što je velika retkost. Mada je to najveća vrsta, naš primerak nije bio najveći, mada je Max naspram njega bio pravi bebac, mada to slika ne pokazuje.