Srećna Nova 2017.

Maks i ja smo momački otišli na doček i odgledali rani vatromet oko pola deset, jer mami nije bilo dobro. Pri povrtaku kući u prepunom gradu, Maks je iskusio i prvu vožnju autobusom. Naravno, dobio je i svoj svetleći mač, kao i prošle godine. Na kraju smo svi zaspali pre ponoći. Mislim da nam je ovo bio drugi ili treći put da ne dočekamo novu godinu (2010. nam se isto desilo u Kambodži kad smo zaspali rano nakon napornog puta i bili probuđeni bukom oko 2 ujutru zvog pomračenja meseca), Maks se malo uplašio ovog vatrometa, ali mislim da je bio i umoran.

Vreli Kerns

Mada je December u Kernsu prilično vreo, Maks je našao način dase rashladi.
Za neupućene u australijsku geografiju, najbliži veći grad nam je prestonica Papua Nove Gvineje (Port Morsbri), koji srećom više nema ljudoždera. Za mene je Kerns pravi tropski raj gde ja mogu da lenčarim a Kun da toroče sa njenim roditeljima koji tamo žive.

Prvi Cirkus - Fare Kambodža

Max je bio u svom prvom cirkusu, koji je mini kambodžanska verzija Cirkusa de Sole koji je ovde povodom OzAsia festivala azijske kulture. Max je bio oduševljen svetlima pozornice, čatorom, slikarem koji je slikao tokom predstave, kao i samom predstavom. Pritom je bio vrlo strpljiv i hrabar, čak i kada su doneli zapaljenu vijaču. U povratku je imao i prvi zalogaj takođe azijskog sladoleda od zelenog čaja sa sojinim mlekom i mnogo mu se svideo iako je više gorak nego sladak. Sad smo u belaju jer zna da to voli. Odličan način da proslavimo prvi dan proleća.

Veliko nevreme

Ovog puta smo se po drugi put u nedelju dana našli u Blicu povodom nestanka struje. Oluja je bila toliko jaka da je srušila sedam dalekovoda. Na slici se vide dva.
Inače to smo već svi pomalo očekivali jer smo ove godine zatvorili poslednju elektranu, tako da za osnovne potrebe se oslanjamo na susednu Viktoriju. Južna Australija pravi većinu struje vetrenjačama i iz solarnih izvora, ali kad udari oluja, vetrenjače se zaključaju, a od solarne slaba vajda.

Kad nam se uništio dalekovod, ostali smo bez izvora struje i cela država koja je četiri puta veličine Velike Britanije i populacijom Vojvodine je ostala u mraku (na ovoj slici iz Blica se vidi i moja kancelarija, skroz levo). Ja sam bio u kriznom štabu skoro do ponoći. I mada su kompjuteri odlično sve podneli, pumpama je trebala struja, pa smo malo krizirali. U narednim danima su nas zadesile i poplave u nekim delovima, tako da poveći grad Port Linkoln nije ima struju 2 dana, pa su na kraju ostali i bez vode.

Prestonica nam je ostala u mraku nekih 4 sata. Max nije ni primetio igrajući se na ajpedu.

Ispo je obasjana Adelaida, kako inače izgleda.

Ako vas zanima, prva priča u Blicu je bila o zmiji u čizmi kod lokalne devojke. Ono što je čudno jeste da to uopšte nije bilo u lokalnim vestima sem u jednom kvizu. Nakon par dana, naišli smo na još jednu australijsku priču koju su lokalni mediji prećutali. Sa druge strane smo se začudili što niko nije pisao o agresivnom kenguru koji je napao bicikliste.

Max u Zoološkom Vrtu



Za dan očeva smo otišli u lokalni Zoo vrt. Max se više interesovao za zelenilo, nego za životinje, kao što smo i očekivali. Ipak, žirafe, vidre, papagaji, ribice i majmuni su mu privukli pažnju. Vraćao se čak dva puta do oranguntana. Na slici dole, bezuspešno čeka da se sumatranski tigar okupa.

Adelaida 2016.

Naleteo sam na ovaj filmić preduzetnika stambene zgrade koji najbolje predstavlja grad u nešto preko minuta. Grad se mnogo izmenio u prethodnih (skoro) 15 godina koliko sam ovde.

Peščane Skulpture

Nutela Festival

Na Nutela festivalu su imali razne špecije od 'eurokrema', uključujući i Nutela sladoled pravljen uz pomoć tečnog azota. Izgledalo je više kao laboratorija nego kuhinja. I mnoooogo sveta. Čudno je kako su odjednom svi poludeli za Nutelom, ali ne bunimo se.

Listje žuti

Rob

Ovo nije priča o robovanju (naročito ne malom junaku sa slike), nego o našem odmoru u mestu Rob na jugu Južne Australije. I mada je udaljeno svega 3 sata kolima od Adelaide, zamenilo smo paklenih 39 stepeni za ležernih 23. Temperatura mora je takođe nekih 20 stepeni hladnija (ledena je) jer tu baca direktna antartička struja, ali našem Maxu to nije smetalo.

Prvi koncert

Maksom prvi pravi koncert je zapao na dan zaljubljenig kad smo slušali (i gledali) Nataliju Imbrulju, Tinu Arenu i Simpl Reda, koji su svi bili fantastično. Pošto je koncert bio ležeran, izletnog tipa i Maks je uživao šarmirajući dame oko našeg ćebenceta.

Maxov omiljeni spot

Nesanica, plač i svi drugi proglemi se rečavaju gledanjem ovog spota. Možda je malo morbidno, ali se Maxu mnogo sviđa.

Dobar dan bluzeri sa Kris Finenom

Maks se iskazao kao pravi bluzer na tetku kada je dobovao i pevao na žetvenom festivalu u Meklaren dolini, finom vinarskom kraju. Kris Finen sada živi u kraju, iako je već u bluzerskoj aleji velikana u Americi (a i u Australiji). Nastup je bio odličan, ali ni blizu predstavi koju nam je priredio Maks, igrajući se sa prašinom i slamom tako da nismo baš sigurni da li je bluzer ili narodnjak - kantri farmer u duši.