Maks i ja smo momački otišli na doček i odgledali rani vatromet oko pola deset, jer mami nije bilo dobro. Pri povrtaku kući u prepunom gradu, Maks je iskusio i prvu vožnju autobusom. Naravno, dobio je i svoj svetleći mač, kao i prošle godine. Na kraju smo svi zaspali pre ponoći. Mislim da nam je ovo bio drugi ili treći put da ne dočekamo novu godinu (2010. nam se isto desilo u Kambodži kad smo zaspali rano nakon napornog puta i bili probuđeni bukom oko 2 ujutru zvog pomračenja meseca), Maks se malo uplašio ovog vatrometa, ali mislim da je bio i umoran.
Нема коментара:
Постави коментар