Rolingstonsi - Legende

Nakon odlaganja koncerta u martu, dočekasmo konačno Rolingstonse koji zasluženo nose epitet najvećeg rok benda. Ne da su prašili, nego i igrali kao dečaci, a ne kao da su ušli u 8. deceniju. Mik je, uprkos tome što je postao pradeda, u većoj formi nego što sam ja ikad bio. Navodno je odmah nakon dva ipo sata na bini nastavio provod na žurci gde je igrao sa desetak manekenki do pola 4 ujutru! Čime god da se dopinguje, svaka mu čast.
Slušajući stare snimke, mislim da zvuče bolje nego ikad. Nakon pedeset godina (od kada su ovde prvi put gostovali), valjda su se uvežbali. Pritom se vidi i da su uživali i nastupili puni energije, toliko da je Kit Ričards pokidao žicu na gitari kad je krenuo da svira Sadisfakciju.
Jedini problem po meni je bio sam stadion. To je stadion za kriket i australijski fudbal koji je prilično veći nego onaj za pravi fudbal. Mada smo mi imali centralna sedišta, Stonsi su bili kao mravi, a zvuk je kasnio skoro sekundu za slikom na veliko ekranu, a i malo je bio mutan zbog odjeka. Ta distanca mi je malo ubila atmosferu, mada su novine sutradan bile pune hvale za novi stadion koji su Stonsi trebali da otvore u martu, ali zbog odlaganja nisu, mada su i dalje bili prvi koncert na njemu. Odnosno, ako se izuzme Džimi Barns koji je bio predgrupa.

Ne znam koliko se vidi atmosfera koju su kreirali na mom filmiću, ali su stvarno majstori. U dva ipo sata su izveli većinu hitova, sem "Anđe" (Angie), uključujući i čuveni hit "U Jugoslaviji nećeš gladovati".
Možda zbog njihove pesme "Simpatije za Đavola" a i naziva turneje "14. u plamenu" na ulazu na stadion smo imali par grupa biblijskih fanatika koja je osudila posetioce na večnost u paklu. Eto, sad barem znam šta me čeka :).
Ovo je bio repertoar:

• Jumpin’ Jack Flash
• Let’s Spend the Night Together
• It’s Only Rock ‘n’ Roll (But I Like It)
• Tumbling Dice
• Wild Horses
• Doom and Gloom
• Like a Rolling Stone
• Out of Control
• Honky Tonk Women
• Happy
• Can’t Be Seen 
• Midnight Rambler 
• Miss You
• Gimme Shelter
• Start Me Up
• Sympathy for the Devil
• Brown Sugar

Bis:

• You Can’t Always Get What You Want
• (I Can’t Get No) Satisfaction

Read more at http://www.fasterlouder.com.au/reviews/events/40998/Review-The-Rolling-Stones-Jimmy-Barnes--Adelaide#CMFpL3qkxXL5zZov.99

Inače je po mnogima najbolji kriket stadion na svetu. Kad se iskombinuje sa najboljim rok bendom, ma koliko daleko bio od bine - oni i dalje drmaju, a izledaju da će još barem narednih 10 godina.
Stonsi su mi bili na vrhu liste bendova koje sam hteo da vidim uživo. Doduše, nisu uspeli da skinu sa trona "Policajce" koji su kao trio bez dodatne pomoći i dalje najžešći koncert koji sam slušao u poslednje 3 decenije koncertovanja. Ako nekog zanima, ovde je moja eklektična kolekcija pop/rok (bez klasike) izvođača koje sam gledao uživo:

1. Policija ("The Police")
2. Rolingstonsi
3. Džemerikvaj
4. Leni Kravic
5. Sting
6. Kremberis
7. Šer
8. Kris Ajzak
9. Đorđe Balašević
10. Džo Koker
11. Mačja Imperija ("The Cat Empire")
12. Potbeliz
13. Motli Kru
14. Stivi Vonder
15. Poljubac ("Kiss")
16. 7 Mladih
17. Košin
18. Sniki Saund Sistem
19. Negativ
20. Vučica ("Wolfmother")
21. Neverne Bebe
22. Fergi
23. Džejson Mraz
24. Džimi Barns
25. Riblja Čorba
26. Bajaga i Instruktori
27. Ben Harper i Čarli Maslvajt
28. Leonardova Nevesta
29. Vanda Džekson
30. Kaunting Krouz
31. Trombon Šorti i Orleans Avenija
32. Tedeski Traks Bend
33. Rober Krej Bend
34. Šagi Otis
35. Sara de Bono
36. Timomatik
37. Arakval
38. Viliam Eliot Vitmore
39. Džoana Armatrejding
40. Go Džejn
41. Frensi
42. Brade

Sigurno sam neke zaboravio, ali i ovo je dosta za sada. Čini mi se da će ovaj koncert biti poslednji za bar par narednih godina, a onda će da krenu ovi dečiji poput Viglsa i sličnih.

Lokalni fakulteti na ceni - a i moj UniSA

Rojters Tompson izdaje godišnje rangiranje univerziteta i većina australijskih, kao i ovih u Adelaidi je uznapredovalo za par mesta ove godine.
Moj, UniSA (Univerzitet Južne Australije) je ušao u prvih 300 što je popriličan uspeh. Imaju odličan balans praktičnih znanja i cenjenih istraživačkih radova koji su često citirani u naučnim žurnalima, ali i masovnim medijima. Mnogi od njih su komercijalno uspešni poput revolucionarnog prečišćivača vode. Vek ipo tradicije i 33.000 studenata verovatno doprinosi kvalitetu. Ove godine 86% istraživačkih radova je ocenjeno kao 'vrhunska svetska klasa'. Kako sam ja imao dva istraživačka rada, od toga jedan prezentovan na konferenciji u Melburnu, nadam se da je makar jedan bio 'svetska klasa'.
Interesantno je da su u prvih 10, sedam američkih i tri britanska, Iznenadilo me je i da Turci imaju kvaliteniji univerzitet nego Izraelci ili Rusi (čuveni Lomonosov koji je jedini ruski u prvih 400). Mi u Adelaidi imamo istureno odeljenje Karnegi Melona koji je rangiran kao 24. Primera radi, samo jedan švajcarski univerzitet je bolje rangiran od njega od kontinentalnih evropskih i jedini u prvih 25 van Britanije i Severna Amerike.
Nijedan iz bivšte Jugoslavije se nije plasirao u prvih 400. Australija ima 25 univerziteta na listi, što je stvarno impresivno kada se uzme da imamo 2.5% svetske populacije. Univerzitet Adelaide je 164. Inače Kinezi imaju njihovu rang listu gde su naši fakulteti isto dobro rangirani. To nam je i bitnije jer od njihovih međunarodnih studenata i živimo.

Jugić - Prva ljubav zaborava nema

Možda je ovo najgori auto svih vremena, ali mi je ostao je u lepoj uspomeni. Bio je ružan, kvario se non-stop, ali mi je bio prvi auto. Naleteo sam na članak na australijskom sajtu o Jugo Americi, pa me je on podsetio. Bio je isti ovakav, crven sa tim mini ratkapnama (ne znam što su ih i stavljali), ali sa sivim interijerom i bez tih američkih mačijih očiju sa strane. Slava mu.

Kao potvrdu stare izreke da je svaki publicitet dobar publicitet, evo i primera kako je ludi amerikanac nabudžio ukupno 16 cilindara (dva V8 motora) u jugića sa 900 konjskih snaga i pogonom na sva četiri točka. Mislim da je u starom američkom stilu izgubio poentu malog gradskog automobila, ali u svakom slučaju - svaka čast za trud.