Vankuver - Skoro pa kao kod kuće

Kako Vankuver nije daleko od Sijetla (barem na mapi), prešli smo i granicu na dan jer smo išli u onaj "pravi" u Kanadi, a ne Vankuver kod Portlanda (ima ih dva). Mada gada smo to malo bliže pogledali, put je popriličan, ali smo prve večeri u Sijetlu na kanalu o hrani gledali kako su posetili neki kineski restoran u Vankuveru i to je prevaglo. Carinik se silno čudio što nećemo ni noćiti, nemamo prtljag i slično, ali nas je pustio (mada smo se ipak vratili u Ameriku tek posle ponoći). Odmah smo se zaputili za taj restoran - i naravno zatekli ogroman red i postere u vezi te TV emisije. Svi su hteli da urade što i mi, mada se verovatno nisu uputili iz druge države samo da probaju jelo - koje je usput govoreći bilo super (goveđa rolna koju nikad pre nisam video, ali jesam kasnije u Los Anđelesu, ali ne u Australiji).
Inače u Vankuveru smo se osećali - kao da smo u Australiji. Preciznije u Sidneju, jer je velik grad na luci. Daleko su sličniji Australiji, nego Americi. Čak su im i pare plastične kao naše. Vidi se red, manje bekućnika i međunacionalna harmonija. Za razliku od Amerike i getoa, Kanađinu su uspeli da bolje izmešaju manjine, poput Australije. Imaju i oni kao i mi kinesku četvrt (najveću nakon Njujorka i San Franciska), ali je i ona više mešana i dalko čistija od onih koje smo videli u Los Anđelesu, San Francisku, Portlandu i Sijetlu. Parkovi su im vrlo lepi.
Mada je velik grad, nema mnogo znamenitosti, niti nekih velikih ostataka skorašnje olimpijade, sem par stadiona. Od zanimljivosti, imaju sat na parni pogon i beskućnika koji je svojevrsni kustos. Stara četvrt i strogi centar su im do same komercijalne luke, tako da su kontejneri parkirani svega ulicu od glavne turističke zone, mada su oni to fino prikrili.
Grad je prilično moderan sa stambenim solitarima u staklu - moderni, mada svi prilično slični. Kao neka vrsta soc-realizma u 21. veku. Doduše, imaju i oni ulicu koja je poput Dedinja sa vilama i visokim ogradama.
Takođe smo se zatelki u sred njihovog Komikona - seminara povodom stripova i crtanih filmova kada je pola publike kostimirano. Od viktorijanskih kostima do japanskih anime.
Na kraju smo otišli na večeru u Jeltaun, koji su nam preporučili u turističkom vodiču. Kad smo videli kola ispred restorana, bilo nam je jasno da smo malo iznad našeg nivoa (Meklaren parkiran iza Lamborgini Avantadora), ali su im restorani i za "normalne" ljude.