Ubedljivo najbolji provod i doživlja za pamćenje smo imali na snimanju komedije "Dve siromašne devojke". Koleginica s posla mi je preporučila da to uradimo dok smo u Holivudu bez obzira koju seriju odabereme jer je super. Imali smo mali problem što smo sleteli u petak kasno popodne, a planirali da napustimo Los Anđeles u ponedeljak ujutru. Ja sam danima vrebao karte (koje su džabe, pa nije problem registrovati se za svaki slučaj) i uspeo da ugrabim karte za komediju koju nikad nismo videli (Prizemlje) za 5:30 u utorak i par dana kasnije za "Dve siromašne devojke" za 5 popodne, takođe u utorak. Kako mesta nisu garantovana (prvo prijatelji glumaca i ekipe uđu, a onda oni sa kartama kako su stigli, koliko ima mesta), dobro nam je došlo da imamor rezervnu varijantu, mada nam se nisu menjali planovi. Ali sam onda skontao da nam je to možda jedina šansa u životu, a i šef mi je absolutni obožavalac "Dve siromašne devojke", tako da me je i on ubedio. Tu seriju i mi gledamo i prilično je popularna (trenutno najpopularnija komedija ovde posle "Teorije Velikog Praska"). Ima smešan i politički nekorektan scenario, mada mi je gluma malo isforsirana i vicevi pomalo nepovezani, ali je ipak gledamo. Glavna glumica je bila klinka u seriji Kalifornikacija (sa "Molderom"), a igra i Stiflerova mama iz "Mangupi overavaju maturu".
Ono što mi nismo znali da mi tu nismo radi smeha (mada je naš smeh u epizodi), nego smo pokusni kunići koji im pomažu da ispeglaju scenario i zadrže najsmešnije scene. Na snimanju je tim od deset pisaca i režiser posmatraju naše reakcije i pišu nove verzije scenarija na licu mesta. Tako da nekam očekujemo jedan geg, kad oni neočekivano izvedu drugi. Zato se valjda publika i smeje više nego što šale zaslužuju.
Ono što mnogi ne znaju, da sve vreme snimanja (koje traje od 5 pa sve do 11 sati) mi imamo komičara koji nas zabavlja i drži u dobrom raspoloženju. Mi smo imali sreću da je naš bio vodeći zabavljač, Rodžer Landblejd, o kome je pisao i Vol Strit Žurnal i koji je plaćen 6.000$ za veče. I zaradio je svaki cent - bio je najzabavniji komičar kog smo ikad videli. I kada nam je već pažnja popuštala, on bi podigao intenzitet na još jednu brzinu da bi na kraju pretvorio sve u žurku između svakog kadra. Pritom su nas granili i davali nam ogromne količine čokolade da bi na tom šećeru bili još srećniji.
Pritom glumci i nisu glumili - shvatili smo da su privatno isti kao na ekranu. Otkačeni. Između kadrova bi izvodili kerefeke, repovali Srećan rođendan slavljenici u publici i zavitlavali se. Mada publika ne sme da unosi telefone i fotoaparate, mada njihovo osoblje može, tako da su uslikali ovu gore sliku, koju sam našao na glumičinoj Tambler strani. Mada je prvo joj dirala guzu, za sliku su uradili malo pristojniju verziju. Na kraju su delili i kolače koje su koristili kao rekvizite publici. Super provod!
Dole je intervju sa našim zabaljačem, koga ćemo dugo pamtiti.
Нема коментара:
Постави коментар