Sijetl - Kao u Vindouzu 7

Nakon obilaska Silikonske doline, bio je red da obiđemo i Mikrosoftom Sijetl. Poput San Franciska, i Sijetl je osnovan na krilima zlatne groznice nekih 50 godina kasnije, ali na dalekom severu današnje Kanade. Obišli smo muzej i videli koliko je to bilo strašno i tragično za mnoge avanturiste. Kako u svakoj groznici ima mnogo prevaranata (uključujući one koji su napravili lažnu telegrafsku službu) i kako jedan u hiljadu uspe da se obogati kopajući zlato. Veće su šanse bile obogatiti se prodajući potrpštine rudarima. Tako je nastao čuveni lanac Nordstrom kada osnivač nije uspeo da dobije koncesiju za kopanje zlata, ostao je na tim poljima kao prodavac. Slično kako se i Mikrosoft obogatio prodajući Vindouz, Fron Pejdž i serversku tehnologiju nadobudnim internet kompanijama.
Mada je grad nekad bio poznat po Boingu, danas su Mikrosoft, Amazon i Starbaks privredni simboli grada. Sa druge strane, te firme su i velike ambasadori grada, tako je je svemirksa igla sveprisutna i kao logon ekran u Vindousu 8, a i kao tapet u sedmici.
Ta svemirska igla mi je uvek bila fascinantna, ali nisam imao pojma koliko je mala. Caka je perspektivi, jer je uvek slikaju sa brda kome je ona najbliža, pa oblakoderi u gradu izgledaju mnogo niži nego što jesu. Pritom se po lepom danu može razaznat i velika planina u pozadini, ali smo je mi jedva videli. Zbog tih planina imaju u blizini i živopisni vodopad, kao i drugu najstariju hidrocentralu (posle Nijagarinih vodopada), koja i danas radi. Možda su zbog toga i fokusirani na budućnost, pa otuda i ta svemirska igla.
Ceo kompleks oko igle je izgrađen za svetsku izložbu 1962, uključujući i prvi monorail, kao još jedan simbol izložbe sa temom 21. veka. Tu je i velika fontana Ujedinjenih Nacija, ali i dodatan EMP muzej finansiran od strane Mikrosoftovog saosnivača, Pola Alena i dizajniran od strane Frenka Gerija, koji je takođe dizajnirao sličan Guglhajm muzej u Bilbau, kao i Volt Dizni koncertnu salu u Los Anđelesu koju smo videli nekoliko dana ranije.
Grad je takođe postojbina riblje filozofije, izmišljene u ribarnici na lokalnoj pijaci koja je krajem prošle decenija bila u modi u mnogim firmama, pa i mojoj. U blizini je i prvi Starbaks kafe ispred kog je uvek ogroman reda. A ne znam zašto, jer im je kafa svugde ista i ništa naročito (u odnosu na australijske). Pitam se kako su uspeli da dominiraju celu zemlju bez ikakve značajne konkurencije.
Ono po čemu ću ga zapamtiti je sportski fanatizam. Mi smo bili za vreme pred-sezonske utakmice njihovih Sihoksa (morskih sokola) i ceo grad je bio u znaku te prijateljske utakmice. Otkad su postali šampioni (a i izgubili košarkaše - Supersonikse), američki fudbal im je glavna razonoda. Mada je bio petak, celo popodne od ručka smo gledali horde navijača u dresovima sa ofarbanim licima i zastavama. I kafane su bile pune. Adelaiđani su fanatični navijači, ali ovo je nešto u sasvim drugoj dimenziji i za pamćenje.