Bluz Festival

 

U Bajron Beju (najistočnijoj tački Australije) već 25. godinu se održava "Bluz Fest". Kako je to mesto nekada bila hipička kolonija, žanr je uzet slobodno, tako da su izvođači razni od regea (na slici je Džejson Mraz) do kantrija. Festival traje 5 dana, pa smo očekivali Vudstok, što zbog lokacije, što zbog kampa u okviru kompleksa, ali je više ličilo na Egzit (barem kako ga se ja sećam). Malo je teško bilo pohvatati izvođače na šest pozornica. Mi smo uspeli da pogledamo i odslušamo ovu eklektičnu kombinaciju izvođača:

• Chris Isaak
• Jason Mraz
• Ben Harper & Charlie Musselwhite
• Counting Crows
• Trombone Shorty & Orleans Avenue
• Tedeschi Trucks Band
• The Robert Cray Band
• Shuggie Otis
• Arakwal
• William Elliott Whitmore
• Joan Armatrading
• Leonardo's Bride
• Go Jane Go Feat. Keiran Kane and David Francey
• The Beards
• Wanda Jackson

Svirke su bile odlične, a najbolju atmosferu je napravio Kris Ajsak, a i Džejson Mraz je bio dobar. Par manje poznatih bendova je isto odradio žešće svirke.

Pogledajte program za sve izvođače, uključujući Igi Popa, Pola Sajmona, Santanu i mnoge druge.

Karmen i Odmor u Novom Južnom Velsu

Dok smo bili u Sidneju, posrećilo nam se da se daval Karmen na otvorenom u predivnom ambijentu ispred Opere usred luke. Modernizovali su je i po pitanju izvođenja, ali i perioda, jer je bila smeštena u doba građanskog rada u Španiji. Pošto je bila na otvorenom, imali smo i vatromet, kao i kranove koji su spuštali na pozornicu tenkove i kamione. Mada smo očekivali (i dobili) vrhunsko izvođenje (pevanje, igranje i dramu), najveće iznenađenje je bilo što je Karmen igrala Mitrovčanka, Milijana Nikolić! Mali je ovaj svet.


Ove slike su slike sa ostatka našeg puta po istočnoj obali Novog Južnog Velsa.

Povratak u budućnost - iz 1962.

CIA je nedavno objavila njihova predviđanja o budućnosti iz 1962. Dosta toga su potrefili. Meni je naročito interesantan ovaj pasus:
Замислимо, на пример, да смо открили веома висок степен корелације између Титове популарности међу Југословенима и потрошње шљивовице у тој земљи: када по глави апсорпције иде горе, његова омиљеност иде доле. Докле год смо свесни тога а он није, ми ћемо сматрати корисним да прикупимо прецизне податке о пијанчењу међу Југословенима. Да би наш интерес остао неоткривен, можемо прибећи тајним техникама прикупљања, јер када сазна за то и разлог због чега скупљамо податке он може да активира противмере, на пример лажно смањује статистику о потрошњи шљивовице. Варијације у овој игри су бескрајне.
Ovde se to popularno ovih dana zove "Big Data", ili veliki podaci i koristi se redovno. Recimo, ovde sada predviđaju kada će da puukne vodovodna cev na osnovu gomile podata (održavanju, vremenskih prilikama u prethodnom periodu, zemljotresima, itd.) i menjaju ih pre nego što se to desi.

Leo

Ovdašnji Frindž festival je drugi najveći na svetu nakon Edinburga. Ove godine je stvarno ogroman i vrlo impresivan. Svaki put kad smo išli, super smo se proveli, od komičara Dejvida Grina, do malih petnaestominutnih predstava poput "2-Up Circuis" do po meni najinventivnije predstava - Leo. Na desnoj strani je Leo uživo, a ne levoj je projektovan živ snimak zarotiran za 90 stepeni, gde se vidi magija cele predstave. Jednostavno, a neverovatno efektno. Nešto što ću pamtiti do kraja života. Nažalost, propustili smo da vidimo Limbo, koji je ovde imao svetsku premijeru i nakon Adelaide ide a London na 3 meseca. Mi smo nešto bili u gužvi, pa lenji, i dok je juče još bilo karata za tri predstave, jutros su sve već bile rasprodane. Dole je najava toga što smo propustili. Meni je Leo ipaj impresivniji.

Kulturo Eve Me

 

Ovo je slika ispred Festivalskog centra u Adelaidi. To je jedan od najvećih umetničkih festivala u zemlji i ove godine je gostovao Brega. Ovde mu je bilbord u pomalo čudnom društvu - sa Bitlsima (simfonijski orkestar izvodi njihove najveće hitove), a tu je i poster za Džuli Endruz (Meri Popins) koja je takođe gostovala. Samo nam još Kusta fali sa Pušenjem, pa smo završili.

Šalu na stranu, ali od mojih prvih par godina kada su Bajaga i narodnjaci ovde gostovali samo za etničku masu, uznapredovalo se pa sada sa mogu naći i na "pravim" festivalima, poput Paprike Balkanikus na WomAdelaidu (jednom od najvećih svetskih etno festivala). Od kad je Bom Bom postao svetski hit, mislim da će biti još više trubača ovde. Sad još samo da proguramo kolce i tamburicu...

Džef Grin

Svake godine na Frindžu pogledam bar jednog komičara. Ovogodišnja predstava Džefa Grina - Dis-kontent (Ne zadovoljstvo) je bila najbolja do sada. Sat vremena intenzivnog, non-stop smeha, a pritom vrlo nevina (bez bezograzluka). Ako vam je dobar engleski pogledajte ovaj snimak od pre pet godina. Sada je stariji i još bolji.

Klipsal 500 Trke

 

Premijerno sam sa društvom otišao na auto-trke - V8 Supercars koji su od ove godine prošireni i na uvozne marke - Mercedes i Nisan, a ne samo Holden (australijski Opel) i Ford. Trke ovde traju 4 dana i pravi su vašar za muški svet, što se da videti po slikama.

Sem trka u nekoliko kategorija (moja omiljena je GT sa Aston Martinom, Ferarijima, itd.) tu su i egzibicione vožnje, poput Ken Broka koji je pravio čuda sa Ford Fiestom.

Kis i Motli Kru

Nakon Klipsal 500 auto-trka smo imali koncert Kis i Motli Kru, koji su po meni bili bolji. Pogledajte i zašto - Tomi Li je svirao bubnjeve naopačke!

Pritom im je i otvaranje bilo vrlo efektno:

Naravno, ni Kiss nisu bili za bacanje:

Atmosfera je bila toliko usijana, da se i scena zapalila: