Dok smo čekali tramvaj, nekoliko ljudi se postrojilo sa transparentima, ali ne onim na koje smo navikli. Umesto pobune i protesta, oni su širili pozitivizam vozačima i drugim prolaznicima, dok se nisu premestili na drugu lokaciju. Nemam pojma ni ko su ni šta su - nisu reklamirali nikakvu firmu, proizvod, niti crkvu. Ja sam ih nazvao "Pirosi" - ko se seća starih reklama skontaće da je Pirosi bio "Pokret Optimizma".
Za Uskrs smo posetili Ruski Dom sa vašarom i predstavama. To je bio jedan čudan povratak u prošlost. Sve je izgledalo nekako komunistički i predstava i garderoba, čak i devojčice sa kikicama i mašnicama, dok je ikonografija bila vrlo religiozna i povezana sa ruskom carskom porodicom. Onda sam skontao da ono što smo mi zvali social-realističkom modom u stvari je bio ruski kulturni imperializam, a ne socijalna revolucija...
U svakom slučaju, mada ručak i nije bio najbolji (na pijaci imamo bolju rusku hranu koju prodaju Kinezi), torte su im bile fantastične. Jedva čekamo proslavu naredne godine. Moraćemo da kupimo celu tortu - toliko su dobre.
Nakon nekoliko meseci preganjanja, konačno smo odabrali nekoliko slika sa naših putovanja da uramimo i okačimo u hodniku. Malo su i photošopovane za umetnički užitak. Uglavnom sa svake destinacije smo uradili sliku ili dve, ili zbog predela, ili zbog uspomena, ili što scena oslikava destinaciju (kao ovce na Novom Zelandu). Nadam se da će vam se svideti.
Koncert Mr Cool, Lenija Kravica, je bio fenomenalan. Vrlo impresivan, kao što smo i očekivali. U poslednjih par godina smo gledali Stinga (sa simfonijskim orkestrom), Polis, Fergi, Džo Kokera, Džimija Barnsa, Stivi Vondera, Šer, Džemirokvaj, Ket Empajr i mnogo drugih izvođača na festivalima poput VomAdelejd, ali Leni je imao ubedljivo najspekakulranije produkciju. Mada, bi izgledao fenomenalno i bez video efekata. Imao je strava energiju i zvučao je fenomenalno. Čak i na našem filmiću zvuči odlično, za razliku od predgrupa.
Predgrupe su svakako vredne pomena. Krenberizi i dalje izdaju nove albume i solidne su im pesme, ali i dalje uglavnom žive od Zombija i stare slave. Vulfmader su bili baš jaki , poput Led Cepelina, a naši bi rekli "Dugmića". Ne znam da li su popularni u Srbiji, ali su im pesme bile i u nekoliko holivudskih hitova (npr. "Mamurluk". Oni su svi zvučali izvanredno uživo, ali ih moj filmić ne oslikava u pravom svetlu.
Ovako je koncert izgledao srećnicima u prvom redu. Mi smo bili malo dalje.
Ovde je Sveti Patrik veliki (irski) praznik, a mi smo ga proslavili u stilu. Prvo smo otišli u postojbinu zlatne groznice u Australiji - Balarat, gde su kreirali celo rudarsko mesto iz sredine 19. veka. Zlatna groznica je krenula sredinom 19. veka, tako da su imali migranata iz celog sveta, pa čak i Kineza. Azijati nisu mogli da migriraju u Australiju sve do 70-tih godina 20. veka, sem za vreme zlatne groznice i za ronjenje za biserima. Tu je takodje nastala i prva (i jedina) oružana pobuna u Australiji protiv gramzive vlasti i velikih poreza koja se i danas proslavlja - Eureka Barikada (Eureka Stockade). Kako su nam ispričali, svi su im policajci otišli da traze zlato. Kako nisu mogli nikog da zaposle da bude policija na tom područiju, neko se "dosetio" da uzmu robijaše iz Tasmanije i daju im da budu pet godina policajci u zamenu za slobodu. Lako je zamisliti na šta liči pravda kad kriminalci sprovode zakon (doduše, ovo i nije toliko čudno u Srbiji). Zvanično im je misija bila da kažnjavaju rudare koji nisu platili dozvolu za kopanje, ali su naplaćivali mnogo veće kazne za prodaju alkohola, koja je bila ilegalna. Bukvalno bi jednom mesečno uhapsili prodavca pića i okačili ga na drvo, dok rudari ne skupe 50 funti da plate kaznu (poređenja radi, dozvola za kopanje je bila jednu funtu i to je bilo mnogo para, a kazna za kopanje bez dozvole je bila pet funti). Policajci su imali kubure, koje su bile izuzetno neprecizne. Ako pucaju u tebe, najbolje je da budeš miran, jer je veća šansa da gađa u okolinu, nego pravo. U opremi su imali i tri veličine lisica: za decu, žene i muškarce. Međutim, uglavnom su nosili one za žene. Kad uhapse decu čija je šaka premala za lisice, oni bi im prebili ruku pendrekom da otekne, pa da ne mogu da pobegnu. Ako je mušarčeva ruka predebela, oni bi je polomili pendrekom, da može da stane. O redu i zakonu, ti robijaši-policajci nisu ni brinuli. Kažu da su hapsili decu bogatijih rudara, i naplaćivali silne kazne, uopste su oveli strahovladu. Nije ni chudo što se narod pobunio.
Takodje smo videli kako prečišćavaju zlato živom (jer ona skuplja svo zlato, a kasnije lako isparava) i istopili su zlatnu polugu od 3kg pred nama (vrednu preko 120 hiljada evra). Videli smo i razne zanate - od svećara, limara (kako prave činije), do specijaliste za točkove za kočije, koji su jako komplikovani da se naprave, ali zato traju od 30-50 godina. Bili smo i u rudniku i uopste bash je bio fini provod.
Nakon toga smo otišli do Melburna na koncert Leni Kravica, Krenberiza i Vulfmader. Video sve kazuje - fenomenalan provod i vreme. Zbog koncerta nismo mogli da pogledamo večernju predstavu u toj pobuni. Umesto našeg snimka, evo reklamnog filimića:
Ove godine smo zatajili sa Frindž festivalom. Po svemu sudeći, ovo je jedina predstava koju ćemo videti sem parade.
Komičar je bio prilično dobar. Jedan od onih koji kreira atmosferu gde se sit ismeješ, ali posle ne možeš da prepričaš nijedan vic. Kun je prilično u poslu, a čeka nas i put u Melburn, tako da ćemo verovatno morati da sačekamo narednu godinu za kulturno "uzdizanje".
