Zološki Vrt

Nakon nekih pet godina, ponovo sam posetio naš zoološki vrt, koji ovog puta ima pande - jedine na južnoj hemisferi. Ovo mi je bila treća poseta i nadam se i ne i poslednja, jer su pande doveli ceo vrt na ivicu bankrotsva. Ovo je najveći zoo vrt u Australiji, ali je i dalje prilično interesantan, sa dosta zelenila.

Adelaide Frindž Festival

Na domaku smo ludog marta (Mad March). Nakon posla sam se uputio na večeru sa društvom i morao sam da idem na drugi kraj grada da bih prešao ulicu koja je bila blokirana zbog karnevala.

Večeras smo imali paradu povodom otvaranja Fringe festivala u Adelaidi. Ovo je drugi najveći festival te vrste na svetu, nakon Edimburškog. Frindž festival znači da svako može da nastupi - nema selekcije. Plati se taksa, nadje se pozornica (u kafani, crkvi, gde već ima mesta) i može da se nastupa. Svake godine ovde dože gomila lovaca na talente iz Las Vegasa i Los Anđelesa da pronađu izvošače za njihove kockarnice, krstareće brodove i restorane. Mi smo sada pomalo prezadićeni od tolikih predstava, ali ćemo pogledati barem par predstava.

 

Uživanje Petkom

 

Nakon naporne nedelje, imali smo fino veče u bašti konferencijskog centra u Adelaidi. A nakon toga večerinka.

Zapadna Plaža

Leto nam je bilo hladnije nego uobičajeno, ali sam ipak ugrabio jedno tri ture kupanja. Ovo je predivan zalazak Sunca, mada ga slika baš ne dočarava u svoj lepoti. Zbog oblaka, izgledao je baš dramatično.
Ovo je naša regularna plaša, nekih 10 minuta vožnje od kuće. Skroz je po meri, bez mnogo talasa, bez prevelike gužve i blizu. Uostalom, tu sam nekad živeo.

Kupine

 

Bivši kolega s posla ima veliko imanje u nedođiji koje je svo obraslo kupinama. On nas je pozvao da ih naberemo. Tek kad čovek krene da ih bere, onda ume da ceni zašto su skupe i malo ih ima. Mi smo na kraju bili svi u trnju, poderani i umazani, za par kila kupina. Uprkos tome bilo je vrlo lepo, a kupine su preslatke i garantovano čiste jer smo se vozila pola sata zemljanim putem, pa onda hodali još pola sata kroz šumu da bismo došli do njih. Ekološki. Doduše, ovo nam je bila poslednja šansa jer će da ih se reši, pa onda da počne da gradi kuću.

Rođendanski burek

Nakon deset godina potrage za dobrim burekom konačno smo ga našli u Adelaidi. Kun me je odvela na rođendanski doručak (jer smo uzeli slobodan dan). Atmosfera je prava bratstvo i jedinstvo. Plakat grupe Sinovi Manjače, a gospođa je jedan pokupila rođendansku tortu sa grbom Dinamo Zagreb. Enterijer, kao iz osamdesetih - sa lamperijama. Ali ja zato i ukus bureka autentičan.
Nakon toga smo otišli na kolače u moju omiljenu poslastičarnicu - Murati. Šta čovek više da poželi...