Istorija Srba na Fejsbuk Zidu

Možda bi bili uspešniji učitalji kada bi ovako držali lekcije istorije:
http://www.dominomagazin.com/article/12279

Koncert - Trubachi

Na koncertu Kunine koleginice Kejt.

Koale

 

Ovog vikenda smo bili u šetnji po okolnim brdima i videli jedno dvadesetak koala. Uglavnom su spavale, mada je bilo i par budnih. Neke su nam bile na dohvat ruke.
Takođe smo ovih dana bili i do botaničke bašte koja je sva procvetala.

Električni snovi

 

Još jedna trka solarnih automobila se završila. Ovog puta smo i mi mogli da probamo električna kola (Nissan Leaf i Mitsubishi MiEV) i moram reći da idu fenomenalno! Najveći problem je ne prekoračiti dozvoljenu brzinu u njima.

Bali

Ovo nam je bio prvi odor u inostranstvu da smo ostali manje od nedelju dana. Zbog toga smo odabrali Bali koji je svega 4 sata avionom od Perta. Kako je lokacija bila odabrana na osnovu geografije a ne atrakcija, nismo mnogo očekivali. Australijanci uglavnom krenu da istražuju jugoistočnu Aziju od Balija. Mi smo uradili upravo obrnuto i kako smo videli lepe plaže na Tajlandu, Kambodži i Vijetnamu, terasasta pirinčana polja na Sapi u Vijetnamu, hramove svugde gde smo bili - nismo mnogo očekivali.
Međutim, Bali je bio fenomenalan. Pre svega, ovo nam je bila prva hindu destinacija, ako se izuzmu delovi Singapura. To znači da su na sve strane darovi za Bogove sa cvetovima i hranom. Hramovi imaju specifičan stil koji nigde drugde nismo videli. Ljudi su takođe izuzetno čisti, pošteni i ljubazni. Da ne pričamo o tome koliko su talentovani sa drvorezima, kamenorezačkim radovima i uopšte sa svim umetničkim. Doduše, tradicionalno pozorište im je prilično agresivno, kao da ga je Tarantino režirao. Pritom je i klima bolja nego u svim drugim tropskim predelima. Mi smo bili u suvoj sezoni, ali nismo očekivali da je toliko prijatno vreme, naročito na Istoku, gde smo mi bili. Bali je klasičan primer Dr Džekila i Mr Hajda. Istok je predivan, relaksirajući i smiren. Zapad je centrala za žurke, surfovanje i gužvu, poput Ibize. Mi smo samo na kraju obišli taj deo i baš smo bili srećni što smo odabrali da ga izbegnemo. Umesto toga, mi smo uživali u prirodi, kao što ulinkovani filmić može da dočara:

From Bali 2011 Videos

Mi smo odseli u Kandidazi i naš je rezort jedini imao čestitu plažu. Ovde su vadili korale da prave cement i pošto su skroz sklonili taj koralni greben, pre 20 godina im je more odnelo plažu. Od tada su stavili preostale korale pod zaštitu (vide se na našem ronilačkom snimku), a i izgradili su veštački greben. Mi smo imali i beli pesak, za razliku od ostalih mesta sa vulkanskim crnim kamenjem i peskom. Srećom, na nekih 10km smo imali jednu od najlepših plaža koje sam video - sa bistrom vodom i belim peskom. Šteta što sam prvog dana izgoreo na Suncu. Sem plaža, tu su i mnogobrojni vulkani, predivne pirinčane terase i zelenilo na sve strane. Dakle, odmor prva liga. Umesto moje priče, pogledajte naše slike.

Frimentl i Pert

Pre puta za Bali, mi smo proveli tri dana u Zapadnoj Australiji - Frimentlu i Pertu. Zapadna Australija trenutno uživa svojevrsnu zlatnu (ili metalnu) groznicu, jer je rudarstvo u zamahu da zadovolji potrebe Kine. Zbog toga imaju najviše milijardera, najbogatiju Australijanku i najbogatiju ženu na svetu. Uprkos tom svom bogatstvu, nama je Adelaida i dalje lepša. Vinarski regioni su nam lepši, hrana nam je bolja i grad je nekako intimniji, uprkos tome što nije mnogo manji. Mi smo ostali u lučnom gradiću, Frimentlu, koji je vrlo lep. Tu smo na pijaci kupili i nojevo jaje i napravili ogroman omlet koji je bio fantastičan. Obišli smo i manastirski gradić Nova Norsika, a i prirodno čudo "vrhovi", gde smo takođe videli paradu stariskih britanskih automobila marke Bristol. Pritom smo bili i u cvetnoj sezoni, pa smo snimili dosta cveća što po nacionalnim parkovima, a najviše u Botaničkoj bašti u Pertu koja je jako lepa.

Večiti Derbi - na Adeleidski Način

Danas sam sa bivšim kolegama sa posla išao na lokalni večiti derbi. Iako su u mojih prvih par godina u Adelaidi oba tima bila dobra, a moj (Port Adeleid) je čak osvojio i šampionat, trenutno se bore za dno tabele. Srećom, vreme je bilo savršeno, kao i atmosfera među 40+ hiljada navijača, tako da je bilo fino. Nažalost, moj tim je gubio čitav meč i na kraju i izgubio. Uprkos tome je bilo interesantno, pošto se u australijskom fudbalu i velike razlike u poenima mogu časom nadoknadidi. Vrlo je nepredvidiv sport, a i 'nežan' što se može videti na slici.

Viktor Harbor

 

Nakon par nedelja smrzavanja, danas nam je sinulo Sunce, pa smo se provozali do Viktor Harbora na južnoj obali.

Avenue Q

Večeras smo pogledali brodvejski mjuzikl AvenueQ. To je lutkarska parodija na Sezam Ulicu (poput matevaca), ali sa temama za odrasle. Ja iako nisam gledao uzor kao malo sam se sit nasmejao a i pevanje je bilo dobro. Dole je filmić da vam dočara predstavu koja je jedan od 20 najpopularnih brodvejskih mjuzikala svih vremena i najpopularnija svetska lutkarska predstava:

Brutus iz Adelaidske Reke

Upoznajte Brutusa - 80 godina starog krokodila, dugackog 5,5 metara koji zivi u Adelaidskoj reci (koja je daleko od Adelaide - kod Darvina). Kazu da mu je ajkula (koje isto cesto zalutaju u reku) odgrizla jednu nogu. Slika sve kazuje.

Stojadin umesto Bentlija - Auto za albansku mafiju

Britanski Top Gear program je testirao najbolji auto za shefa albanske mafije (u Albaniji). Odabrali su Rols Rojs, Mercedes slona i Bentlija, ali je Bentli odbio da ucestuje. Onda su oni uzeli "stojadina" i preimenovali ga u Bentlija. Obavezno pogledajte.

Inace uprkos "slavi" Jugica, Stojadin je isto globano popularan. Pre neki dan smo gledali neki putopis iz Egipta i prosto je neverovatno koliko Zastava 101 i 128 oni tamo imaju. Skoro pa svaki drugi auto.

Najsmesniji Pijanac

Leonardove Mašine

Australija - Novi Zeland 3:0

Jesen u Adelaidi

Najbolji kafedzija - i nije nesto

Uzivanje u dobroj kafi je u Adelaidi na italijanskom nivou. Imamo nebrojeno mnogo kafea (sto su mesta gde se pije kafa, za razliku of "kafica") i dobri bariste (kafedzije) su na ceni. Danas je u lokalnom kaficu (Blefari) gostovao drzavni sampion kafedzija u katergoriji ukrasanog "latea" - Erin Sampson. Ukrasavanje mu je OK, ali mi kafa nije bash bila toliko dobra (kuvao je Veneziano kafu). Svako ima svoj ukus...

Frindž

Predstave koje smo videli:

• Boy with Tape on His Face - More Tape - Decko sa trakom na licu
• Stevl Shefn and His Translator Fatima
• Steve Sheehan's - A Little Horseplay
• Srpska kulturna izlozba

Evo i filmica:

Kako su crtane granice u Bosni

Naleteh na ovaj interesantan filmic na Internetu. Ko bi rek'o.

Zemljotresni Krajstčrč - Ovog puta pravi

Mi smo ovde svi potresheni zemljotresom na Novom Zelandu. Te tragedije su uvek strashne, ali narochito kada se srodish sa mestom, jer smo tamo shetali pre mesec dana (i iskusili strah, mada u daleko manjem obimu).


Gore je nasha slika, a dole slika od danas:


Takodje na pochetku je nasha slika a posle te je danashnja slika katedrale bez tornja:


Ovde je nash originalni putopis iz Krajstchrcha iz Decembra 2010.

Bojanova Želja

Rođendan sam proslavio sa mojim studentskim društvom jer smo se ponovo okupili, čak i jedna devojka što sad živi u Londonu. Kad mi pošalju slike, okačiću. U međuvremenu, evo Bojanove rođendanske pesmice:

SREĆAN ROĐUS BOBE SMARTE
ŠTO ŽIVIŠ U DONJEM DESNOM ĆOŠKU SVETSKE KARTE.


GODINA IMAŠ KO ISUS NA KRSTU
TREĆINA VEKA U MALOM PRSTU


NE MOGU TI NIŠTA ŠKOLJKE, ZEMLJOTRESI, POPLAVE I URAGANI
MUDRO SE DRŽI ZASAD PO STRANI


UŽIVAJ, PEVAJ, DIŠI DUBOKO
BUDI MI DOBRO, ŽIVI ŠIROKO


JER DANAS JESMO A SUTRA NISMO
ETO I OD MENE NAPOKON PISMO


IDEM DA JEDEM, PASULJ ME ČEKA
PRIMI PUNO POZDRAVA IZ DALEKA

Rodjendanska

Koleginica je organizovala okupljanje kolega sa fakulteta, kao i našeg profesora Krisa Netla, a kako se to potrefilo na moj rođendan, ona mi je u stvari napravila žurku :).
Pritom je bilo lepo označiti i novo poglavlje kada sam napustio surovi konsultantski svet i posvetio se radu u Vladi. Za sada se mnogo lakše diše, ali tek je početak.

Novi posao

Od danas sam na novom poslu u "republickoj vladi". Nakon pet godina rmbanja od jutra do sutra, preshao sam na novu poziciju koja bi trebala da bude manje sati na poslu, ne rad od kuce, ali vishe odgovornosti. Ja sa odgovoran za kompjutersku sigurnost u ministarstvu koje ce uskoro imati 50.000 kompjutera pod kontrolom, sto je najveca IT flota u republici. Drzite mi palceve :).
Evo i oprostajnih poruka moje stare ekipe s posla.

Ministarska Limuzina

Ovo je Maca iz Bocvane spazila na Facebooku Pere Kojota, pa nisam mogao da odolim da okachim chuvenu ministarsku limuzinu. Oj zivotu, lutalice.

Dan Republike

Dana je bio Dan Australije, koji je protekao bez svinjokolje, ali sa dosta mrtvih živuljki i roštiljom kod prijatelja Džo (žensko :) i Krisa.

Nakon rostilja smo otisli na odlichan Stingov Koncert - Simfonisiti u Barosa vinskom kraju. Onako fino uz ostrige i vino na travi.

Biciklistička Trka Tamo Dole i Lens Armstrong

Već drugu godinu uzastopno nas posećuje Lens Armstrong koji se vratio biciklizmu upravo ovde pre dve godine (2009). To je bila prva godina kada je Adelaida uvrštena u kalendar profesionalnih biciklističkih trka. Mada se nije baš pokazao u našoj ravničarskoj trci, privukao je većinu publike, pa i nas (ovo je moja fotka).  Za nas je to fantastična reklama jer lepo ističe naše vinograde, plaže i živopisna brda. Daleko bolje (i jeftinije) od Formule 1, koju nam je Melburn maznu, a sad ne znaju šta će da red sa njom.

Adelaida - Najbolja za zivot u Australiji

Danas su objavljeni rezultati godisnjeg istrazivanja sa ciljem da odredi najbolje gradove za zivot u Australiji. Ovog puta, Adelaida je proglashena najboljim gradom, ispred Kanbere. Iznenadjujuci, Sidnej je zavrsio na poslednjem mestu. Evo skracenog saopstenja, kao i detaljnog izvestaja.

FEBRUARSKI DODATAK: Magazin Ekonomist je objavio njihovu listu najboljih gradova za zivot u svetu i Adelaida deli 8. mesto sa Pertom, i za dlaku (0.3%) name je promaklo 6. mesto i da preteknemo Sidnej :). Melburn je nedostizan na drugom, zbog formule, teniskih turnira, dobrog javnog prevoza i uopste kulturnog zivota. Dodushe, ja i dalje cvrsto verujem da ih Adelaidi sve shije sto lokalna analiza potvrdjuje. Valjda Australijanci znaju bolje od Engleza gde se najbolje zivi :).

Plažno

Ova zima nam je bila izuzetno hladna. Srećom, ugrabio sam desetak dana na plaži koji su bili izuzetni. I prvi dan 2012 nam je protekao plažno, a ispod nam je prvi zalazak sunca 2012.

Ove nedelje smo imali i čudno iznenađenje - na hiljade mrtvih rakova na plaži. Ne znam da li je talas, vrućina ili nešto treće što im je došlo glave, ali pogledajte i sami.

Živi smo i zdravi, uprkos poplavama

Verovatno ste čuli da imamo poplave u Australiji, jedne od najgorih u poslednjih 40 godina. Na našu sreću, poplave su na drugom (tropskom) kraju Australije - Kvinslendu. Mi u Južnoj Australiji (najsuvljoj državi najsuvljeg kontinenta) više strahujemo od šumskih požara, ali za sada je sve dobro. Biće do kraja kao u Tesnoj Koži - doprinos za suše, doprinos za poplave... Ono sto je trenutno apsurdno je da zbog poplava ljudi nemaju vodu.

Svetski Teniski Izazov 2011

Nakon što smo prestali da održavamo Adelaide Open (prvi turnir koji je Đoković osvojio) počeli smo da držimo egzibicioni turnir.

Na turniru smo imali Mekinroa protiv Lendla i Anri Lekonta, kao i Lodlu, Ljubičića kao i Mansour Bahrami.

Jara dolina kod Melburna

Kuci nakon Novog Zelanda

 

Mi smo se vratili kući nakon dvonedeljnog odmora na Novom Zelandu. Kažu da je Južno ostrvo zemlja avanture jer može da se skače iz aviona, sa bandžijem, ide mlaznim čamcima, ili po divljim rekama...
Mi smo imali avanturu i bez da smo je tražili. Odmor je počeo Božićem na Aerodromu (u Melburnu), u stilu Umri Muški II. Pošto nam je trebalo 3 leta do naše destinacije, i narednu noć smo proveli na aerodromu u prestonici Velingtonu. Tu na carini su nas zavitlavali jer nismo prijavili šator, ali smo se nakako izvukli bez kazne od 400$ (valjda zato sto je šator bio čist i zbog Božića) ukoliko nađu zemlju ili prljavštinu na šatoru koji može da zagadi njihov prečisti Novi Zeland (mada stvarno jeste lep i poseban).
Prvog dana u Krajstčurču nas je zadesio solidan zemljotres. Kun je protresao u šatoru, dok je mene potresao kad sam ulazio u samouslugu. Popadale su ploče sa plafona, svetla, flaše se porazbijale, ljudi su stvarno bili u panici jer su imali josh jachi zemljotres pre toga u Septembru. Uglavnom, ceo centar grada je nakon toga bio zatvoren, sa civilnom zaštitom svuda po gradu da proverava stetu i spašava ljude. Do kraja je ispalo da je zemljotres bio svega 5 stepeni Rihtera, ali izgleda ispod samog grada. Imali smo još nekih 6-7 manjih potresa, ali smo se do kraja i navikli na to. Posle smo krenuli na sever, jer su rekli da ce vreme biti loše, pa je uvek bolje biti na toplijem severu, nego na hladnom jugu. Jedan dan u Kajkuri je bio super, ali je vreme potom počelo da se kvari.
Medjutim, niko nije očekivao salauku, poplave i odrone. Naš put je bio zatvoren, ali smo se mi ipak odvazili i nekako ga prešli. Put je bio pun odrona i na nekim mestima samo je pola trake ostalo nezatrpano. Nadomak naše usputne lokacije (jedine do koje se nekako i moglo doći, jer su svi drugi putevi skroz bili zatvoreni) smo naleteli na pravu poplavu koja je odnela nekih 300 metara puta. Sačekali smo da se voda spusti na nekih 30cm i onda prošli kolima bujicu iza džipa koji je obećao da će nas iščupati ako se zaglavimo. To mesto je dobilo struju taman kad smo mi dosli, mada u nekim naseljima nisu imali ni vodu, a i septičke jame su im bile popunjene. Srećom (ili ne) najpoznatiji restoran sa lokalni školjkama je bio otvoren, pa smo probali specijalitet.
Nažalost, izgleda da jedna od skoljki je odluchila da umre prevremeno, tako da sam se ja malo otrovao. To je bio i kraj mojim morskim specijalitetima, sem ribe, za ostatak puta. Srecom, to su otprilike bili svi baksuzluci za celih dve nedelje odmora i svi su se zadesili u prvih 3 dana.
Evo prizora Novozelandskih Alpa iz aviona na povratku.
Detalje, slike i ostatak priche za preostalih fenomenalnih 11 dana (#ukljucuji dozivaljaj dvoslojnih oblaka i kriketa iz vazduha#) ću opisati drugom prilikom.

Akaroa

Akaroa je bila francuska luka, poput mini kolonije. I dan danas grad ima evropsku dušu. Ono po čemu ću je ja upamtiti je da sam za vreme ručka dobio poziv da sam dobio posao u Vladi. Taman, da krenem da se navikava i na francuski način života.

Jezero Tekapo

Pred sam kraj putovanja smo svratili do prelepog Jezera Tekapo. Crkvica može da se zakupi za venčanja i verovatno je jedna od crkvi sa najlepšom okolinom. Takođe je i crkva bez klasičnog oltara - umesto njega, ostavili su veliki prozor prema jezeru i planinama. Nijedan umetnik ga ne bi mogao bolje oslikati.

Daninden i Ingerkarko

Ingerkargo je najjužnija tačka Novog Zelanda i jedna od najužnijih na svetu, pre Antartika. Takođe je i rodno mesto glavnog junaka filma Najbrži Indijanac.
Nakon toga smo svratili do drugog najvećeg grada - Danidena koji je univerzizetski centar i poznat po fabrici čokolade. Cela ulica miriše na čokoladu. Ako se pretera, tu je i najstrmija ulica na svetu za skidanje kilaže. Jedva da kola mogu da se popnu.

Milford Fjord

Milford Fjord i planina na početku putovanja su verovatno najslikaniji predeo na Južnom ostrvu. Prizor je predivan sa plavom vodom i mnoštvom vodopada. I sam put do fjorda je fantastičan. Mi smo uživali u oba smera, a u povratku smo videli i pačiće koji umeju da hodaju po vodi (kao Isus) i to neverovatno brzo.

Foksov Glečer i Vanaka

Jutro smo dočekali u okolini Foks Glečera koji je manji od "Franje Josifa", ali ima spektakularne planinske vrhove, a mi smo uspeli videti i najviši vrh na Novom Zelandu - Planinu Kuk, koja je visine Mon Blana (viša od Triglava).
Vanaka je na prelepom jezeru, ali nas je loše vreme sprečilo da više uživamo. Umesto toga smo otišli u "Svet Zagonetki" koji ima razne optičke varke i najveći lavirint. Trebalo nam je skoro sat vremena da nađemo izlaz. Optičke zanimacije imaju sobu sa poznatim likovima koji te prate pogledom, sobe gde si u jedno ćošku pataljuak a u drugom div, vodu koja teče uzbrdo, nakrivljene sobe, holograme i koješta drugo.

Kvinstaun

Kvinstaun je svetska avanturistička prestonica. Bilo koju vrstu avanture da poželite, verovatno ćete je naći. Mi baš i nismo neki avanturisti, pa smo više uživali u predelima. Mada nas je dočekao kišovit dan (nakon 2 dana konstantne kiše), narednog dana smo imali odlično vreme.

Franja Josif Glečer

Zašto bi neko nazvao glečer Franja Josif u sred Novog Zelanda?

Jedan od prvih zapadnjaka koji je do njega došao je bio Austrijanac, pa otuda ime - mora da je princ finansirao put.

Ja sam imao želju da se popnem na glečer, ali se još uvek nisam oporavio od trovanja školjkama, tako da smo odustali. I sama šetnja do glečera me je namučila i smrzli smo se jer je duvao hladan vetar. Probali smo i ledenu glečersku vodu i hladniju nisam takao. Žao mi je što nismo videli spektakularne prirodne skulpture, ali dva sata na ledu mi ne bi dobro došla. Ono što je mene zadivilo je da je glečer stvarno plavičast. Teško ga je opisati rečima i slike ne mogu da dočaraju veličinu. Što je još čudnije, on se povukao par kilometara, pa je mnogo manji. Izbrazdano kamenje i pustara ispod glečera svedoče o nekadašnjoj veličini.

Srecna Nova sa Juznoga Pola

 

Srećna Nova godina i Božić, ne bash sa Južnoga pola, ali sa Južnog ostrva Novog Zelanda. Ovo nam je bila najranija Nova godina koja nam je stigla nekih 12 sati pre Srbije.
Slika je iz čuvenog Minus 5 bara u Kvinstaunu gde su celi bar, šank, police i čaše za piće napravljeni od leda i ceo bar je na izmedju minus 5 i minus 10 stepeni.

Ovo su slike sa poslednjek dana 2010 i dočeka 2011 u Hokitiki. Takođe ćete videti slike palačinkarnih stena i Arturovog prolaza sa živopisnim vodopadima i planinskim papagajima.