Dan Republike

Dana je bio Dan Australije, koji je protekao bez svinjokolje, ali sa dosta mrtvih živuljki i roštiljom kod prijatelja Džo (žensko :) i Krisa.

Nakon rostilja smo otisli na odlichan Stingov Koncert - Simfonisiti u Barosa vinskom kraju. Onako fino uz ostrige i vino na travi.

Biciklistička Trka Tamo Dole i Lens Armstrong

Već drugu godinu uzastopno nas posećuje Lens Armstrong koji se vratio biciklizmu upravo ovde pre dve godine (2009). To je bila prva godina kada je Adelaida uvrštena u kalendar profesionalnih biciklističkih trka. Mada se nije baš pokazao u našoj ravničarskoj trci, privukao je većinu publike, pa i nas (ovo je moja fotka).  Za nas je to fantastična reklama jer lepo ističe naše vinograde, plaže i živopisna brda. Daleko bolje (i jeftinije) od Formule 1, koju nam je Melburn maznu, a sad ne znaju šta će da red sa njom.

Adelaida - Najbolja za zivot u Australiji

Danas su objavljeni rezultati godisnjeg istrazivanja sa ciljem da odredi najbolje gradove za zivot u Australiji. Ovog puta, Adelaida je proglashena najboljim gradom, ispred Kanbere. Iznenadjujuci, Sidnej je zavrsio na poslednjem mestu. Evo skracenog saopstenja, kao i detaljnog izvestaja.

FEBRUARSKI DODATAK: Magazin Ekonomist je objavio njihovu listu najboljih gradova za zivot u svetu i Adelaida deli 8. mesto sa Pertom, i za dlaku (0.3%) name je promaklo 6. mesto i da preteknemo Sidnej :). Melburn je nedostizan na drugom, zbog formule, teniskih turnira, dobrog javnog prevoza i uopste kulturnog zivota. Dodushe, ja i dalje cvrsto verujem da ih Adelaidi sve shije sto lokalna analiza potvrdjuje. Valjda Australijanci znaju bolje od Engleza gde se najbolje zivi :).

Plažno

Ova zima nam je bila izuzetno hladna. Srećom, ugrabio sam desetak dana na plaži koji su bili izuzetni. I prvi dan 2012 nam je protekao plažno, a ispod nam je prvi zalazak sunca 2012.

Ove nedelje smo imali i čudno iznenađenje - na hiljade mrtvih rakova na plaži. Ne znam da li je talas, vrućina ili nešto treće što im je došlo glave, ali pogledajte i sami.

Živi smo i zdravi, uprkos poplavama

Verovatno ste čuli da imamo poplave u Australiji, jedne od najgorih u poslednjih 40 godina. Na našu sreću, poplave su na drugom (tropskom) kraju Australije - Kvinslendu. Mi u Južnoj Australiji (najsuvljoj državi najsuvljeg kontinenta) više strahujemo od šumskih požara, ali za sada je sve dobro. Biće do kraja kao u Tesnoj Koži - doprinos za suše, doprinos za poplave... Ono sto je trenutno apsurdno je da zbog poplava ljudi nemaju vodu.

Svetski Teniski Izazov 2011

Nakon što smo prestali da održavamo Adelaide Open (prvi turnir koji je Đoković osvojio) počeli smo da držimo egzibicioni turnir.

Na turniru smo imali Mekinroa protiv Lendla i Anri Lekonta, kao i Lodlu, Ljubičića kao i Mansour Bahrami.

Jara dolina kod Melburna

Kuci nakon Novog Zelanda

 

Mi smo se vratili kući nakon dvonedeljnog odmora na Novom Zelandu. Kažu da je Južno ostrvo zemlja avanture jer može da se skače iz aviona, sa bandžijem, ide mlaznim čamcima, ili po divljim rekama...
Mi smo imali avanturu i bez da smo je tražili. Odmor je počeo Božićem na Aerodromu (u Melburnu), u stilu Umri Muški II. Pošto nam je trebalo 3 leta do naše destinacije, i narednu noć smo proveli na aerodromu u prestonici Velingtonu. Tu na carini su nas zavitlavali jer nismo prijavili šator, ali smo se nakako izvukli bez kazne od 400$ (valjda zato sto je šator bio čist i zbog Božića) ukoliko nađu zemlju ili prljavštinu na šatoru koji može da zagadi njihov prečisti Novi Zeland (mada stvarno jeste lep i poseban).
Prvog dana u Krajstčurču nas je zadesio solidan zemljotres. Kun je protresao u šatoru, dok je mene potresao kad sam ulazio u samouslugu. Popadale su ploče sa plafona, svetla, flaše se porazbijale, ljudi su stvarno bili u panici jer su imali josh jachi zemljotres pre toga u Septembru. Uglavnom, ceo centar grada je nakon toga bio zatvoren, sa civilnom zaštitom svuda po gradu da proverava stetu i spašava ljude. Do kraja je ispalo da je zemljotres bio svega 5 stepeni Rihtera, ali izgleda ispod samog grada. Imali smo još nekih 6-7 manjih potresa, ali smo se do kraja i navikli na to. Posle smo krenuli na sever, jer su rekli da ce vreme biti loše, pa je uvek bolje biti na toplijem severu, nego na hladnom jugu. Jedan dan u Kajkuri je bio super, ali je vreme potom počelo da se kvari.
Medjutim, niko nije očekivao salauku, poplave i odrone. Naš put je bio zatvoren, ali smo se mi ipak odvazili i nekako ga prešli. Put je bio pun odrona i na nekim mestima samo je pola trake ostalo nezatrpano. Nadomak naše usputne lokacije (jedine do koje se nekako i moglo doći, jer su svi drugi putevi skroz bili zatvoreni) smo naleteli na pravu poplavu koja je odnela nekih 300 metara puta. Sačekali smo da se voda spusti na nekih 30cm i onda prošli kolima bujicu iza džipa koji je obećao da će nas iščupati ako se zaglavimo. To mesto je dobilo struju taman kad smo mi dosli, mada u nekim naseljima nisu imali ni vodu, a i septičke jame su im bile popunjene. Srećom (ili ne) najpoznatiji restoran sa lokalni školjkama je bio otvoren, pa smo probali specijalitet.
Nažalost, izgleda da jedna od skoljki je odluchila da umre prevremeno, tako da sam se ja malo otrovao. To je bio i kraj mojim morskim specijalitetima, sem ribe, za ostatak puta. Srecom, to su otprilike bili svi baksuzluci za celih dve nedelje odmora i svi su se zadesili u prvih 3 dana.
Evo prizora Novozelandskih Alpa iz aviona na povratku.
Detalje, slike i ostatak priche za preostalih fenomenalnih 11 dana (#ukljucuji dozivaljaj dvoslojnih oblaka i kriketa iz vazduha#) ću opisati drugom prilikom.

Akaroa

Akaroa je bila francuska luka, poput mini kolonije. I dan danas grad ima evropsku dušu. Ono po čemu ću je ja upamtiti je da sam za vreme ručka dobio poziv da sam dobio posao u Vladi. Taman, da krenem da se navikava i na francuski način života.

Jezero Tekapo

Pred sam kraj putovanja smo svratili do prelepog Jezera Tekapo. Crkvica može da se zakupi za venčanja i verovatno je jedna od crkvi sa najlepšom okolinom. Takođe je i crkva bez klasičnog oltara - umesto njega, ostavili su veliki prozor prema jezeru i planinama. Nijedan umetnik ga ne bi mogao bolje oslikati.

Daninden i Ingerkarko

Ingerkargo je najjužnija tačka Novog Zelanda i jedna od najužnijih na svetu, pre Antartika. Takođe je i rodno mesto glavnog junaka filma Najbrži Indijanac.
Nakon toga smo svratili do drugog najvećeg grada - Danidena koji je univerzizetski centar i poznat po fabrici čokolade. Cela ulica miriše na čokoladu. Ako se pretera, tu je i najstrmija ulica na svetu za skidanje kilaže. Jedva da kola mogu da se popnu.

Milford Fjord

Milford Fjord i planina na početku putovanja su verovatno najslikaniji predeo na Južnom ostrvu. Prizor je predivan sa plavom vodom i mnoštvom vodopada. I sam put do fjorda je fantastičan. Mi smo uživali u oba smera, a u povratku smo videli i pačiće koji umeju da hodaju po vodi (kao Isus) i to neverovatno brzo.

Foksov Glečer i Vanaka

Jutro smo dočekali u okolini Foks Glečera koji je manji od "Franje Josifa", ali ima spektakularne planinske vrhove, a mi smo uspeli videti i najviši vrh na Novom Zelandu - Planinu Kuk, koja je visine Mon Blana (viša od Triglava).
Vanaka je na prelepom jezeru, ali nas je loše vreme sprečilo da više uživamo. Umesto toga smo otišli u "Svet Zagonetki" koji ima razne optičke varke i najveći lavirint. Trebalo nam je skoro sat vremena da nađemo izlaz. Optičke zanimacije imaju sobu sa poznatim likovima koji te prate pogledom, sobe gde si u jedno ćošku pataljuak a u drugom div, vodu koja teče uzbrdo, nakrivljene sobe, holograme i koješta drugo.

Kvinstaun

Kvinstaun je svetska avanturistička prestonica. Bilo koju vrstu avanture da poželite, verovatno ćete je naći. Mi baš i nismo neki avanturisti, pa smo više uživali u predelima. Mada nas je dočekao kišovit dan (nakon 2 dana konstantne kiše), narednog dana smo imali odlično vreme.

Franja Josif Glečer

Zašto bi neko nazvao glečer Franja Josif u sred Novog Zelanda?

Jedan od prvih zapadnjaka koji je do njega došao je bio Austrijanac, pa otuda ime - mora da je princ finansirao put.

Ja sam imao želju da se popnem na glečer, ali se još uvek nisam oporavio od trovanja školjkama, tako da smo odustali. I sama šetnja do glečera me je namučila i smrzli smo se jer je duvao hladan vetar. Probali smo i ledenu glečersku vodu i hladniju nisam takao. Žao mi je što nismo videli spektakularne prirodne skulpture, ali dva sata na ledu mi ne bi dobro došla. Ono što je mene zadivilo je da je glečer stvarno plavičast. Teško ga je opisati rečima i slike ne mogu da dočaraju veličinu. Što je još čudnije, on se povukao par kilometara, pa je mnogo manji. Izbrazdano kamenje i pustara ispod glečera svedoče o nekadašnjoj veličini.

Srecna Nova sa Juznoga Pola

 

Srećna Nova godina i Božić, ne bash sa Južnoga pola, ali sa Južnog ostrva Novog Zelanda. Ovo nam je bila najranija Nova godina koja nam je stigla nekih 12 sati pre Srbije.
Slika je iz čuvenog Minus 5 bara u Kvinstaunu gde su celi bar, šank, police i čaše za piće napravljeni od leda i ceo bar je na izmedju minus 5 i minus 10 stepeni.

Ovo su slike sa poslednjek dana 2010 i dočeka 2011 u Hokitiki. Takođe ćete videti slike palačinkarnih stena i Arturovog prolaza sa živopisnim vodopadima i planinskim papagajima.