Vijetnam

Evo i ture slika iz prvih par dana u Vijetnamu. Put smo krenuli iz Sajgona, koji je promenio ime u Ho Ci Min Siti nakon sto su 'juznaci' (po obicaju) porazeni. Zgrada sto pomalo lichi na SIV (Palata Srbija, ili kako se vec zove), je "Palata ujedinjenja" u koju su 'severnjaci' upali tenkovima i objavili kraj rata (30 Aprila 1975 nakon 16-godisnjeg rata).
Grad je pomalo haotichan po pitanju bandera, kablova i saobracaja. Mi smo poslednje vecheri bili na nekom festivalu hrane kad je odjednom nestalo svugde struje. Posle pet minuta, evo ti struje nazad, pa smo videli i chetu policajaca koja je 'opkolila' zivu zicu sto se otkacila sa jedne od bandera i pala na zemlju.

Darvin

Na putu za Vijentam zaustavili smo se u Darvinu, gradu na severnoj obali Australije. S toga je klima tropska i vrlo teska za podneti zbog neizdrzive vlage. Grad je bio totalno unisten uraganom pre 30 godina, tako da je prilicno moderan, mada ima par gradjevina (uglavnom crkvi) gde su modernu gradjevinu sazidali na temeljima stare.

Australijski Kamerni Orkestar

Večeras smo o trošku firme išli na koncert Australijskog Kamernog Orkestra sa pijanistom Dejanom Lazićem koji je toliko tetralan da je bilo pomalo smešno. Ali koncert je bio sjajan. Od naših, jedan član je i violinista, Ciga, Ilija Isaković.

Kitovi

Danas sam po prvi put u životu video kita uživo. U poslednjih sedam godina sam barem 4 puta pokušao da ih vidim za vreme migracije, ali mi se nikad nije posrećilo. Jutros skontam da sam ostavio svetlo u kolima i da je akumulator prazan. Pozovem ovu pomoć na putu i oni mi ga prespoje kabloviam, a pošto nemam punjach, odlučimo da odemo u voznju. Kad smo stigli do tog Viktor Harbora, pogledamo na sve strane, ali opet nigde kitova. Proverimo u loklanom muzeju kitova "ima li ih igde", i kažu nam da su na 10 minuta voznje odatle. Odemo i dok smo prilazili plaži jedan od njih se bash bućnuo.

Stvarno su impresivni - moćni i ogromni. Jednostano za neopisati. Bilo ih jedno 4-5 plus foka. Slike su jadne u poredjenju sa stvarnosću, ali eto, barem nesto.

Džošua

 

Godišnja večera

 

Novi kauč

 

Nakon tri meseca iščekivanja, stigao nam je novi kauč.
Još sve nije kako treba, jer smo još sa debelim TV'om, pa kad nabavimo tanki okačimo ga k'o sliku (što će ispasti skuplje od TV-a), onda ćemo moći da postavimo kauč kako smo inicijalno planirali. Takođe, još nismo krenuli da kačimo slike, tako da su zidovi praznjikavi. Ovde su slike raznih soba.

Fakultetski skup

 

Nakon više od godinu dana konačno smo se okupili mi fakultetlije iz moje generacije. Svi dobro guramo, imamo posao, napredujemo. Kuc, kuc, kuc.

Osmi mart u maju

Možda sam već najavio, ali nama Prvi maj pada u oktobru (praznik rada), a 8. mart u maju (dan majki). Danas smo izveli Kunine roditelje tim povodom u šetnju botaničkom baštom po Adelaidskim brdima, a nakon toga na ručak. Mnogi ne zamišljaju Australiju u jesenjim tonovima, ali poneki delovi izgledaju fantastično lepo. Slike sve to mnogo bolje ilustruju od mojih reči.

Prtitom smo se danas ponovili u mladicu limuna i breskve za naš atrijum. Za nekih godinu dve trebalo bi da bude i plodova.

Kućni poslovi

Danas je na red došlo sređivanje kuće. Orezivanje drveća (i to više kasapljenje jer smo ih prepolovili), popločavanje delova dvorišta i ostali kućni radovi kao priprema za predstojeću zimu.

I posle Tita, Tito!

Ovih dana sam konačno završio čitanje Ćosićevog "Vremena vlasti II". Izvanredna knjiga. Kako sam i sam proživeo mojih 5 minuta vremena vlasti, apsolutno mogu da se setih istih tih zamki koje je Ćosić brilijantno izanalizirao. Sreća pa sam Sneži još pre nekih 8 godina obećao da se više nikad neću baviti politikom, ili što bi Beba ("Vidovita Zorka") rekla - politika je umetnost laganja, a ti ne umeš da lažeš a da ne pocrvaniš.
Knjiga se dosta dotiče i Tileta i rekao bih da ga pogađa suštinu. Eto, imao sam tu sreću da upoznam Titovog konobara i Slobinog kuvara (Boru) i da čujem neke intimne detalje o njima, tako da se i tu slažu kockike. I ma šta mi rekli o njima i kritikovali ih, taj zanat nije nimalo lak, tako da je poster koji mi je Ivana Matić poslala totalno na mestu. Šta reći - jednom komunista, uvek komunista. :)

Kler - Festival Ića i Pića

Iako smo tek stigli s puta, provoda nikad dosta. Ovog puta je u pitanju bio festival hrane i vina u Kleru, na 150 kilometara severno od Adelaide. Hrana je bila fenomenalna - koza na slatkom krompiru, volovski rep, škampi i ostrige... Vino nismo ni okusili nego smo samo jeli ;).

Kejtin Rođendan

Uskrs kod Sneže

Uskršnje putovanje u središte Australije

Stigli smo danas kući nakon šest dana i ravno 3700 kilometara. Detalji će uskoro da slede, za sada evo slika.

Raj na zemlji - Bora Bora

Kunin kolega sa posla je ove nedelje dobio prinovu. Međutim ono što je značajno u vezi njega je medeni mesec na Bora Bori. Zacrtao sam sebi da moram da odem jednom na taj raj na zemlji.
Dakle, u pitanju je Lepi Bora x 2 (odnosno Bora Bora) na Maldivima koji mislim da su u Indijskom okeanu. Evo i ostatka njihovih slika.
Inače kako stoje stvari, mogu samo da gledam te slike pošto već nekih nedelju dana vučem gripu a od posla nemam ni vremena da odbolujem, tako da će i naš planirani uskršnji put za Uluru (centralni, pustinjski deo Australije) možda morati da sačeka neka druga vremena.
Ja srećom imam posla preko glave. I svi kažu - sreća da je tako. Međutim u ovoj krizi izgleda da je proradila i pohlepa jer mi imamo više posla nego ikada, a manje ljudi i sad radimo dan i noć, a firma nam je ukinula bilo kakve beneficije za prekovremeni rad (nekada smo dobijali extra slobodne dane, ali sada ništa od toga). Pri tom na primoravaju da uzmemo odmor oko Uskrsa (globalna firma, pa ako je kriza u ostatku sveta moramo i mi da sledimo ista pravila), tako da je sad odmor na silu, a posle prekovremeni rad da se to nadoknadi (ali bez ikakve nagrade za to). Mi sve mislimo da će nam i bonuse ove godine da smaknu čak i ako zaradimo koliko smo planirali.
Ali da ne kukam više, evo još malo slika raja:

Udarnički

Ovih dana baš radim udarnički i imam sastanke sa klikentima već od 7:30 izjutra. Jedina nagrada je što svakog jutra gledam lep izlazak Sunca i to baš u prvoj ulici do naše koja je sva obasjana. Pošto će sa promenom vremena moje ustajanje po mrklom mraku da se promeni za sat vremena, u petak sam poneo foto aparat da snimim lepotu, ali sam zbog sastanka poranio ranije nego obično, tako da nije bilo ništa od obasjanih ulica (više je bio u pitanju polu-mrak). Mada i to izgleda lepo.

Su Linino oproštajno

Su Lin je danas otperjala na njenu dvogodišnju avanturu u London. Ovo je slika od prošle subote sa njene oproštajne žurke. Mada po pitanju zaposlenja nije mogla naći gori momenat, planirala je sve ovo nekih dve godine unapred i nema te svetske ekonomske krize koja bi to mogla promeniti. Ipak, možda tamo i nije tako strašno pošto u prva dva dana po sletanju imaće 8 intervjua za posao!
Na ispraćaju smo sreli i dosta starog društva. Li i Meri su se spremali za aukciju da kupe prvu kuću i posrećilo im se na prvoj grupnoj aukciji u Adelaidi (bilo je 36 kuća na aukcijskoj prodaji) gde su pazarili što su hteli. Po priči je jako lepa kuća.

Pijaca

 

Jutros smo skoknuli do buvlje pijace, a nakon toga do loklanog muzičkog festivala i do Guvernerove kuće koja je otvorena jednom godišnje.

Bakuta

Priča je podugačka. Ali prošle godine smo stalno viđali bakicu na ovom guraču kako se puževskom brzinom šeta po komšiluku. Kun se čak i upoznala sa njom, par puta joj pomogla da pređe ulicu. Onda je preko zime nismo videli. Kun se zabrinula za nju. Onda sam je jednog dana video kako sedi u dvorištu kuće u komšiluku i rekao Kun. Kun je isto videla par puta i nakon toga je odlučila da joj kupi bombonjeru za božićni poklon (mada joj ne zna ni ime). Nosala je bombonjeru danima u torbi dok je nije ponovo videla na dvorištu i dala joj bombonjeru. Bakica se nije nešto ni obradovala. Samo je rekla hvala. Posle par dana, Kun je skontala da sam ja identifikovao pogrešnu bakutu i da to nije ona naša. Od tada je nismo ni videli, sve do danas kad sam je ugledao na pijaci i ovekovečio. Kun je potvrdila - ova je prava baka. Zbog ove slike mi je bankomat riknuo ispred nosa i sad imam samo jedan dolar u novčaniku, ali vredelo je.

Jutarnje

Pošto smo mi još na letnjem vremenu, kada poranim na posao bude mrkli mrak, a na putu na poslu uživam u prelepim izlascima sunca. Ova slika ne može ni blizu da dočara lepotu. Makar neka dobra strana ranog starta (i rmbanja)

ISACA

Kun je danas bila bolesna, pa sam ja radio od kuće, ali sam popodne imao par seminara i sastanaka što na poslu, što u kafani. Kafanski je bio sastanak IT revizora. Evo i dokaza.

Kraj renoviranja (za sada)

Evo umorne Kun nakon završetka farbanja. To je nova kuća (polu-sređena), mada još čekamo novi kauč i da okačimo slike. Ovo je dnevni deo, a pozadi su kupatilo, WC i tri spavaće sobe.

Ovo dole je naša idilična baštica u atrijumu. Dušu dalo za fine večerice pod zvezdanim nebom (i staklenim krovom).

Avioni kamioni

Kod na su trneutno automobilske trke u gradu, pa u okviru svega toga imamo i avionske akrobate koji su nam danas nadletali kuću.

Komicharsko veche - Dejvid Doerti

Predstava Oleanna by David Mamet

Izlet u Kleru

Mandarinska kuća - Dejlov poslednji dan

Sremska kobaja

Evo velike novosti. Uspeo sam da nađem sremsku kobaju (oboje ljutu i blagu) na lokalnoj pijaci i dobra je kao prava domaća seljačka kobaja!

Kulturo, eve me

Adelaida je u lokalnim razmerama postala poznata po 'ludom Martu' (Mad March), kada se odrzava gomila festivala, od automobilskih i konjskih trka do alternativnog (Fringe) festivala (drugi najveci i najcenjeniji na svetu nakon edimburškog) i međunarodnog etno-muzičkog festivala (ove godine su nastupali Paprika Balkanicus). Ja što zbog gužve na poslu, kuće i 'svetske finansijske krize' sam ove godine skoro potpuno propustio sva dešavanja. Slučaj je hteo da prva predstava na koju sam otišao je Burleska i Pinap izl0žba koleginicine drugarice - Gipsy Woods, koja u biografiji ima da se skidala za Stinga, Bon Džovija i sadašnjeg premijera Australije, Kevina Rada, na jednom TV šou gde su hteli da mu podvale za neku posetu striptiz klubu u Americi. U svakom slučaju, verzija striptiza iz 40-tih prošlog veka je bila prilično dobra, a naročito što je i moj kolega Alen morao da učestvuje u skidanju najlon čarape i da je čuva oko vrata.

Reklamno

Nedavno sam osvanuo na reklmanom posteru za firmu gde sam se slikao sa šefovima klijentske firme. Pošto je ovde sve po redu i zakonu, njih sam zamutio. Uglavnom, slika trenutno visi u kuhinji, pa se prestravim svaki put kad napravim kafu.

Džošua

Ne nije u pitanju moje bebče. Ovo je Kunin nećak Džošua.

Građara - drugi dom

Skontao sam da bez izuzetka idem bar jednom nedeljno na građaru (od kako smo kupili kuću). Više trošim para na građari nego u samousluzi. Ovde Kun bira saksije za atrijum u našem lokalnom Baningsu.

Tanjino oproštajno

Iako nemam sliku sa tanjinog oproštajnog, imam sliku tanje i baramandija (riba) kog sam imao za večeru u sjajnom koreanskom restoranu Mapo. Takođe ovo je i Dejvidov poslednji dan mada bi on trebalo da ostane u firmi, samo u Melburnu, mada ja imam iskrene sumnje da će on stvarno tamo i preći. Pre bih rekao da će naći drugi posao u Adelaidi. Inače, u poslednjih mesec dana su nas napustili Trina (privremeno - trudnoća), Amit i Su Ling, a ostao je Dejl na listi za odlazak. Mnogo kad se uzme da ćemo da padnemo sa 19 na 13 ljudi.

Mis Univerzum - Dženifer Hoking

Danas sam išao da uplatim depozit za kauč, ali sam strateški odabrao vreme da se poklopi sa modnom revijom na kojoj nastupa Mis Universe - Dženifer Hoking, koja jeste ribajla, ali je pritom svesna da je superzvezda pa ne mora da bude ozbiljna kao ostale manekenke (sme da se smeška i namiguje). Što bi rekli, može joj se.

Reklama

Ne znam da li je u pitanju moj pokvareni um ili je ova reklama brezobrazna - uslikana je u Majer centru u najtrožem centru grada na izlogu prodavnice prirodne kozmetike.

Nameštaj

Kao i uvek sa novog kućom ide i novi nameštaj. Već dva meseca vitlamo prigodni kauč i mislim da smo konačno našli pobednika. Problem je što je isporuka tek za 3 meseca :(

Dvoriste

Mitrovačka zima

Dobrila se po povratku kući bacila na fotografiju. Ovo je njena fantastična fotka Mitrovice pod snegom. Šta reći - idila (mada mi sneg uopšte ne nedostaje - slika je dovoljna).

Rodjendan

Ovo je verovatno prvi rođendan kad se uošte ne osećam slavljenički. Ne smeta mi što starim, ali valjda ih je bilo toliko mnogo da nisu bitni. Tako to valjda biva kad se pređe trideseta. Mi smo ga obeležili večerom i šetnjom pod mesečinom ogromantnog punog meseca. Ja sam dao još jednu šansu azijskim slatkišima tako što sam probao crnu supu od susama i opet su pali na ispitu. Jela su im super, ali nemaju talenat za slatkiše.

Rekordna vrućina

Ako je verovati meteorološkom zavodu danas smo imali drugi najtopliji dan svih vremena sa 45.7 stepeni celzijusa (rekord je i dalje 46.1 stepen od pre 80 godina). Moram priznati da je u pitanju neopisiva vrućina koja peče oči, a kad vetar dune kao kad se rerna otvori. Kao što se da videti u izveštaju već u 10 ujutru je bilo
40 stepeni, sa najnižom jutarnjom od preko 30 stepeni. Dobrila je na svu sreću izbegla ovu suludu vrućinu i uopšte govoreći tipično australijsko leto. Inače predviđaju na rekorni toplotni talas od nedelju dana preko 40 stepeni. Ko preživi pričaće.

Australijski dan

Danas smo proslavili moharhijsku verziju Dana Republike, iliti Australian Day. Uz roštilj i top 100 pesama na radiju po glasovima slušalaca (ove godine su imali 800 hiljada glasača). Mi smo na roštiju imali i kviz na temu "koliko poznajete Australiju" na kom sam osvojio zasluženo drugo mesto tako da polako postajem veći Katolik od Pape.

Otpratili Dobrilu

Nakon tromesečne turneje po Australiji i jugositočnoj Aziji, otpratili smo Dobrilu nazad u hladnu (ali gasom snabdevenu) Srbiju. Ovo je slika sa aerodroma pred sam polazak.

Dinosaurusi

Evo Dobrile u društvu dinosaurusa. Ne, nije u pitanju muzej, nego pokušaj tržnog centra da privuče kupce usred krize.

Dobrila i Wii

Promene

Promene na sve strane. Jedan od mojih glavnih klijenata (Adelaide Bank) se spojila sa drugom bankom i između ostalog sada seli njihovu poslovnu zgradu sa kompjuterskim centrom (koju gledam s prozora kancelarije). Ovo je trenutak kada skidaju slova sa zgrade. Pomalo tužno.