Pijaca

 

Jutros smo skoknuli do buvlje pijace, a nakon toga do loklanog muzičkog festivala i do Guvernerove kuće koja je otvorena jednom godišnje.

Bakuta

Priča je podugačka. Ali prošle godine smo stalno viđali bakicu na ovom guraču kako se puževskom brzinom šeta po komšiluku. Kun se čak i upoznala sa njom, par puta joj pomogla da pređe ulicu. Onda je preko zime nismo videli. Kun se zabrinula za nju. Onda sam je jednog dana video kako sedi u dvorištu kuće u komšiluku i rekao Kun. Kun je isto videla par puta i nakon toga je odlučila da joj kupi bombonjeru za božićni poklon (mada joj ne zna ni ime). Nosala je bombonjeru danima u torbi dok je nije ponovo videla na dvorištu i dala joj bombonjeru. Bakica se nije nešto ni obradovala. Samo je rekla hvala. Posle par dana, Kun je skontala da sam ja identifikovao pogrešnu bakutu i da to nije ona naša. Od tada je nismo ni videli, sve do danas kad sam je ugledao na pijaci i ovekovečio. Kun je potvrdila - ova je prava baka. Zbog ove slike mi je bankomat riknuo ispred nosa i sad imam samo jedan dolar u novčaniku, ali vredelo je.

Jutarnje

Pošto smo mi još na letnjem vremenu, kada poranim na posao bude mrkli mrak, a na putu na poslu uživam u prelepim izlascima sunca. Ova slika ne može ni blizu da dočara lepotu. Makar neka dobra strana ranog starta (i rmbanja)

ISACA

Kun je danas bila bolesna, pa sam ja radio od kuće, ali sam popodne imao par seminara i sastanaka što na poslu, što u kafani. Kafanski je bio sastanak IT revizora. Evo i dokaza.

Kraj renoviranja (za sada)

Evo umorne Kun nakon završetka farbanja. To je nova kuća (polu-sređena), mada još čekamo novi kauč i da okačimo slike. Ovo je dnevni deo, a pozadi su kupatilo, WC i tri spavaće sobe.

Ovo dole je naša idilična baštica u atrijumu. Dušu dalo za fine večerice pod zvezdanim nebom (i staklenim krovom).

Avioni kamioni

Kod na su trneutno automobilske trke u gradu, pa u okviru svega toga imamo i avionske akrobate koji su nam danas nadletali kuću.

Komicharsko veche - Dejvid Doerti

Predstava Oleanna by David Mamet

Izlet u Kleru

Mandarinska kuća - Dejlov poslednji dan

Sremska kobaja

Evo velike novosti. Uspeo sam da nađem sremsku kobaju (oboje ljutu i blagu) na lokalnoj pijaci i dobra je kao prava domaća seljačka kobaja!

Kulturo, eve me

Adelaida je u lokalnim razmerama postala poznata po 'ludom Martu' (Mad March), kada se odrzava gomila festivala, od automobilskih i konjskih trka do alternativnog (Fringe) festivala (drugi najveci i najcenjeniji na svetu nakon edimburškog) i međunarodnog etno-muzičkog festivala (ove godine su nastupali Paprika Balkanicus). Ja što zbog gužve na poslu, kuće i 'svetske finansijske krize' sam ove godine skoro potpuno propustio sva dešavanja. Slučaj je hteo da prva predstava na koju sam otišao je Burleska i Pinap izl0žba koleginicine drugarice - Gipsy Woods, koja u biografiji ima da se skidala za Stinga, Bon Džovija i sadašnjeg premijera Australije, Kevina Rada, na jednom TV šou gde su hteli da mu podvale za neku posetu striptiz klubu u Americi. U svakom slučaju, verzija striptiza iz 40-tih prošlog veka je bila prilično dobra, a naročito što je i moj kolega Alen morao da učestvuje u skidanju najlon čarape i da je čuva oko vrata.

Reklamno

Nedavno sam osvanuo na reklmanom posteru za firmu gde sam se slikao sa šefovima klijentske firme. Pošto je ovde sve po redu i zakonu, njih sam zamutio. Uglavnom, slika trenutno visi u kuhinji, pa se prestravim svaki put kad napravim kafu.

Džošua

Ne nije u pitanju moje bebče. Ovo je Kunin nećak Džošua.

Građara - drugi dom

Skontao sam da bez izuzetka idem bar jednom nedeljno na građaru (od kako smo kupili kuću). Više trošim para na građari nego u samousluzi. Ovde Kun bira saksije za atrijum u našem lokalnom Baningsu.