Iako sam ranije mislio da je Afrika vrhuna avanturistickog turizma, ocigledno, uvek moze i "bolje". Da bi josh vishe pridodao mom shoku, pre Kambodze smo sratil u Singapur, koji je verovatno vrhunac uredjenosti zivota. Tamo se za pljuvanje na pod placa ogromna kazna, tako da je sve lepo sredjeno i orgnizovno. I pritom prilicno zeleno.
Nasuprot tome, shok u Kambodzi. Ja sam na aerodromu platio vizu, a Kun je morala da podmicuje iako nije trebala nista da placa, carinik je trazio da mu pomogne. Ako mu ne 'pomognesh', onda te gnjave na carini 100 godina. Nakon toga je svaki udarach pechata na kog smo naisli, trazio mito, ali su bili 'fini', pa bi mene proputili, a nju malo gnjavili. Problem u racunici je bio u tome sto su sve pare bile kod mene, pa se nisu mogli ovajdati. Zakljucak: nisu loshi za turiste, ali su grozni prema dijaspori (zvuci li ovo poznato?)
Preskocicu sve ostale vrste prosjaka i trikova da se iskamci pokoji dolar. Uglavnom, bez imalo dileme, moj prvi utiak je bio da je Pnom Pen najruznija prestonica koju sam ikad video. Pocevsi od saobracaja bez ikakvih pravila (recimo da na skveru ne morate da idete u odredjenom smeru, samo uzmete prechicu), tako da dok vozite cesto imate saobracaj sa leve i desne strane od kola, plus gomiu motocikala i pesaka koji ulecu sa strane i seku put. Osim glavnih ulica i puteva, ostali su zemljani, tako da je grad izuzetno prasnjav (mada josh uvek ne zagadjen kao ostali gradovi u Aziji).
------ Ovo gore je moj prvi utisak, zapisan na mom mobilnom telefonu tokom puta. Šta dve nedelje mogu da promene. Odjednom mi saboraćaj više ni je smetao, čak je predstavljao i avanturu. Svaki dan smo išli na pijacu, čak šetali unaokolo. Doduše, bili smo u lepšem delu grada ovog puta, pa je možda i do toga. Uglavnom poslednja tri dana smo ga natenane istraživali i baš smo se lepo odmorili. Obilazili fine restorane (jer ovog puta familija nije bila sa nama) i zadiviljujuće je koliko su humanitarne organizacije razvijene. Jedan od restorana je deo lanca koji obučava beskućnike i svake godine oni prelaze da konobarišu i kuvaju u ekskluzivnijim restoranima iz lanca koji se izdržava što donacijama, što prilično visokim cenama, mada je i nivo usluge visok. Pritom, oni prodaju sve što se može, od 'sponzorskih cigli' u restoranu, do sponzorstva učionica u školi, vrlo interesantnih modnih predmeta i ukrasa napravljenih od recikliranih materijala - da ne kažem smeća, poput torbi sašivenih od starih bilborda, interesantnih i genijalnih torbica napravljenih samo od rajsfešlusa i koješta drugog. Ma da poslže svima za primerem.
Kad smo kod humanitaraca, pored para što smo dali prosjacima, mi smo isfinansirali odmodnevni godišnji odmor za oko 30 ljudi, uključujući smeštaj, prevoz (minibus i kamionet) i hranu, držali časove studentima, popravljali kompjuter, poklonili TV i instalirali antenu (mnogo teži poduhvat) i učili mlađariju engleski, tako da su to moje humanitarne aktivnosti za narednih par godina :).
Evo za kraj galerije slika iz 2008 koja obuhvata Sijam Rijep i Pnom Pen.
Нема коментара:
Постави коментар