Evo malo istorijskog uvoda. Angakor je bio prestonica Kmerske Imperije (Kambodzijanci sebe zovu Kmeri i prichaju jezik Kmer), koja je bila na vrhuncu izmedju 8 i 15 veka posto je obuhvatala celokupnu jugoistocnu Aziju (Tajland, Maleziju, Kambodzu, Laos i Vijetnam) i kontrolisala trgovinu izmedju Indije i Kine (otuda i bogatstvo i moc), sve dok Kinezi i Vijetnamci im nisu okupirali usce reke Mekong i time odsekli vodenu trgovacku rutu. Vecina hramova u Angakoru (danas zvanom Sijam Riepu) je podignuta izmedju 9. i 13. veka. Ovaj koji sam ti poslao je sa vrhunca, iz 13 veka i izuzetno je uradjen sa stotinama metara hodnika sa neverovatnim trodimenzionalnim bareljefima. Inache, jedino su religiozni hramovi preziveli, posto su dvor i ostali svetovni objekti bili drveni. I Angakor Wat je dugo bio 'izgubljen', progutan dzunglom (mada su lokalci znali za hram), dok ga Francuzi nisu otkrili i ispromofisali u drugoj polovini 19 veka (Indokina je bila francuska kolonija, mada je pre Francuza ovaj deo Kambodze bio okupiran od strane Tajlanda). Dosta zidova je osteceno sto zbog pljackasha (skulpture su imale pozlatu i drago kamenje, a kupole su navodno bile prekrivene zlatom). Takodje su Indijci svojevremeno ponudili restauraciju kao donaciju, pa zabrljali koristeci neku kiselinu sto je pojela dobar deo reljefa. Ipak, ono sto je prezivelo je i dalje izuzetno impresivno. Kun je bila razocarana jer je u poslednjih devet godina postalo daleko turistickije (narochito od kad je nekoliko popularnih avanturistickih filmova snimljeno ovde poput Tumb Rajdera), tako da su poceli da prekrivaju uzane (i klizave) stepenice drvenom konstrukcijom (koja jeste 'udobnija', ali nije autenticno), a takodje i da ogranicavaju pristup. Ranije se moglo penjati sve do vrha kupole, a sad nismo mogli doci ni do pola. Mi vec nagadjamo da ce mozda i zatvoriti dobar deo unutrasnjosti. Inache, hram je nekad bio pun bazena ali sada nema vode. I dalje se mogu videti monasi. Isli smo i nocu (stranci i za to moraju extra da plate) gde reljefi dolaze do daleko vishe izrazaja. Ja u zivotu nisam video toliko detaljne, a ogromne bareljefe koji svi kazuju prichu (poput Trajanovog stuba u Rimu). To jezerce ispred koga sam se slikao je verovatno najpoznatije uz ono ispred Tadz Mahala :) i svakako doprinosi utisku.
Нема коментара:
Постави коментар