Mis Sajgona

Veceras smo gledali odlican 'brodvejski' mjuzikl "Mis Sajgona" baziran na Madam Baterflaj. Priv veliki mjuzikl sa orkestrom i tridesetak pevacha i igracha. Ja sam odusevljen, narochito glasovnim mogucnostima malene glavne pevachice. Posetite websajt za vishe informacija: ****

Plaza

Konačno smo malo danuli dušom da skoknemo i do plaže. Ritam spavanja nam se skroz poremetio, pa kad dođemo s posla polegamo k'o klade. Danas je bilo paklenih preko 42 stepena, pa sam se lepo izbrčkao a i voda je bila baš fina. Posle smo nastavili sa restoranskom večerinkom (već treći dan po redu) zbog gore navedenog umora i lenjosti. Sutra konačano kupimo stvari koje smo ostavili kod prijatelja (kompjutere, klavir i dokumente), pa ću moći da prestanem da teglim laptop kući svako veče.

Kućica

Evo nas konačno u nasoj kućici nakon Kambodže i Singapura. Povratak je bio po planu i ovog puta nam nisu obili kuću, uprkos prazničnoj sezoni.
Odmor je bio fenomenalan. Čak smo uspeli da se odmorimo poslednjih par dana i zahvaljujući tome što nismo išli u Vijetnam jer se ispostavilo suviše komplikovano i skupo. Ali i bez tog je bilo lepo.

Pnom Pen

Iako sam ranije mislio da je Afrika vrhuna avanturistickog turizma, ocigledno, uvek moze i "bolje". Da bi josh vishe pridodao mom shoku, pre Kambodze smo sratil u Singapur, koji je verovatno vrhunac uredjenosti zivota. Tamo se za pljuvanje na pod placa ogromna kazna, tako da je sve lepo sredjeno i orgnizovno. I pritom prilicno zeleno.

Nasuprot tome, shok u Kambodzi. Ja sam na aerodromu platio vizu, a Kun je morala da podmicuje iako nije trebala nista da placa, carinik je trazio da mu pomogne. Ako mu ne 'pomognesh', onda te gnjave na carini 100 godina. Nakon toga je svaki udarach pechata na kog smo naisli, trazio mito, ali su bili 'fini', pa bi mene proputili, a nju malo gnjavili. Problem u racunici je bio u tome sto su sve pare bile kod mene, pa se nisu mogli ovajdati. Zakljucak: nisu loshi za turiste, ali su grozni prema dijaspori (zvuci li ovo poznato?)

Preskocicu sve ostale vrste prosjaka i trikova da se iskamci pokoji dolar. Uglavnom, bez imalo dileme, moj prvi utiak je bio da je Pnom Pen najruznija prestonica koju sam ikad video. Pocevsi od saobracaja bez ikakvih pravila (recimo da na skveru ne morate da idete u odredjenom smeru, samo uzmete prechicu), tako da dok vozite cesto imate saobracaj sa leve i desne strane od kola, plus gomiu motocikala i pesaka koji ulecu sa strane i seku put. Osim glavnih ulica i puteva, ostali su zemljani, tako da je grad izuzetno prasnjav (mada josh uvek ne zagadjen kao ostali gradovi u Aziji).

------ Ovo gore je moj prvi utisak, zapisan na mom mobilnom telefonu tokom puta. Šta dve nedelje mogu da promene. Odjednom mi saboraćaj više ni je smetao, čak je predstavljao i avanturu. Svaki dan smo išli na pijacu, čak šetali unaokolo. Doduše, bili smo u lepšem delu grada ovog puta, pa je možda i do toga. Uglavnom poslednja tri dana smo ga natenane istraživali i baš smo se lepo odmorili. Obilazili fine restorane (jer ovog puta familija nije bila sa nama) i zadiviljujuće je koliko su humanitarne organizacije razvijene. Jedan od restorana je deo lanca koji obučava beskućnike i svake godine oni prelaze da konobarišu i kuvaju u ekskluzivnijim restoranima iz lanca koji se izdržava što donacijama, što prilično visokim cenama, mada je i nivo usluge visok. Pritom, oni prodaju sve što se može, od 'sponzorskih cigli' u restoranu, do sponzorstva učionica u školi, vrlo interesantnih modnih predmeta i ukrasa napravljenih od recikliranih materijala - da ne kažem smeća, poput torbi sašivenih od starih bilborda, interesantnih i genijalnih torbica napravljenih samo od rajsfešlusa i koješta drugog. Ma da poslže svima za primerem.
Kad smo kod humanitaraca, pored para što smo dali prosjacima, mi smo isfinansirali odmodnevni godišnji odmor za oko 30 ljudi, uključujući smeštaj, prevoz (minibus i kamionet) i hranu, držali časove studentima, popravljali kompjuter, poklonili TV i instalirali antenu (mnogo teži poduhvat) i učili mlađariju engleski, tako da su to moje humanitarne aktivnosti za narednih par godina :).
Evo za kraj galerije slika iz 2008 koja obuhvata Sijam Rijep i Pnom Pen.

Hrana

Iako mi kambodžijanska hrana nije strana, lokalne đakonije su ipak donele iznenađenje. Za moj ukus, hrana je generalno 'prejaka'. Mislim da se tradicionalno jelo mnogo pirinča a malo ostaloga, pa je zato sve prezačinjeno. Kako je skočio standard, razmera se promenila, a začini ostali. Barem po kućama i jeftinim restoranima. U finim (čitaj: za turiste), hrana je izvanredna, što se da videti i po slikama.
Nažalost, ja sam već trećeg dana otišao na pijacu i podavio se u smradu mesa izloženog (po ceo bogovetni dan) na preko 30 stepeni. Od tada se prešao u vegetarijance (sve dok nisam zaboravio) jedući lokalni zeleni (poput spanaća) koji se zove 'jutarnji ponos' (jeste, može da ima bezobrazno značenje, ako hoćete, mada ne znam da l' ima takve efekte - ja nisam primetio promenu ;).

Nakon toga sam prešao na nešto egzotičnije poput zrikavaca, skakavaca, vodenih buba (poput buba švaba), svilenih buba i još kojekakvih drugih karakondžula. Kad se lepo isprže, imaju ukus girica. Ja sam krenuo da budem junak i samo da probam, pa sam posle pojeo celu kesu!

Na filmu inače jedem tarantulu. Celu! Tako mi rekoše lokalci (mada mlađarija ne jede te kerefeke), da se cela jede. Ima pomalo ukus badema, mada pošto je dlakava golica u grlu, naročito nogice (koje su fino krckave). Lek za to je da se dobro prežvaće. Ja sam je ipak brzinski smazao, što se i vidi na filmiću.

Srecna Nova Godina!

Srecna Nova Godina Narode!

Fotka je uslikana nesto pre ponoci 31 december u Angkor Vatu (sa sve prskalicama - pravo novogodisnje). A ako bash vas zanima, ponoc nisam dochekao. Omatorilo se.

Ne mogu da se požalim na ovu godinu: emotivno, finansijski, turistički (ovo mi je 13. zemlja ove godine), profesionalno (šuška se unapređenje), učenički (položio sam stručni ispit za IT revizora), po pitanju statusa (reizabran sam u upravni odmor lokalnog ISACA odeljenja) i što je možda najbitnije izašla je moja knjiga iz štampe (čak je i Amazon prodaje - doduše za sada samo elektronsku verziju) i zravlje me je solidno služilo (kuc, kuc, kuc). Naredna ne mora da bude ništa bolja od ove (ja se neću buniti), zato bolje da se vama čitaocima posreći.