Angakor Vat

Evo malo istorijskog uvoda. Angakor je bio prestonica Kmerske Imperije (Kambodzijanci sebe zovu Kmeri i prichaju jezik Kmer), koja je bila na vrhuncu izmedju 8 i 15 veka posto je obuhvatala celokupnu jugoistocnu Aziju (Tajland, Maleziju, Kambodzu, Laos i Vijetnam) i kontrolisala trgovinu izmedju Indije i Kine (otuda i bogatstvo i moc), sve dok Kinezi i Vijetnamci im nisu okupirali usce reke Mekong i time odsekli vodenu trgovacku rutu. Vecina hramova u Angakoru (danas zvanom Sijam Riepu) je podignuta izmedju 9. i 13. veka. Ovaj koji sam ti poslao je sa vrhunca, iz 13 veka i izuzetno je uradjen sa stotinama metara hodnika sa neverovatnim trodimenzionalnim bareljefima. Inache, jedino su religiozni hramovi preziveli, posto su dvor i ostali svetovni objekti bili drveni. I Angakor Wat je dugo bio 'izgubljen', progutan dzunglom (mada su lokalci znali za hram), dok ga Francuzi nisu otkrili i ispromofisali u drugoj polovini 19 veka (Indokina je bila francuska kolonija, mada je pre Francuza ovaj deo Kambodze bio okupiran od strane Tajlanda). Dosta zidova je osteceno sto zbog pljackasha (skulpture su imale pozlatu i drago kamenje, a kupole su navodno bile prekrivene zlatom). Takodje su Indijci svojevremeno ponudili restauraciju kao donaciju, pa zabrljali koristeci neku kiselinu sto je pojela dobar deo reljefa. Ipak, ono sto je prezivelo je i dalje izuzetno impresivno. Kun je bila razocarana jer je u poslednjih devet godina postalo daleko turistickije (narochito od kad je nekoliko popularnih avanturistickih filmova snimljeno ovde poput Tumb Rajdera), tako da su poceli da prekrivaju uzane (i klizave) stepenice drvenom konstrukcijom (koja jeste 'udobnija', ali nije autenticno), a takodje i da ogranicavaju pristup. Ranije se moglo penjati sve do vrha kupole, a sad nismo mogli doci ni do pola. Mi vec nagadjamo da ce mozda i zatvoriti dobar deo unutrasnjosti. Inache, hram je nekad bio pun bazena ali sada nema vode. I dalje se mogu videti monasi. Isli smo i nocu (stranci i za to moraju extra da plate) gde reljefi dolaze do daleko vishe izrazaja. Ja u zivotu nisam video toliko detaljne, a ogromne bareljefe koji svi kazuju prichu (poput Trajanovog stuba u Rimu). To jezerce ispred koga sam se slikao je verovatno najpoznatije uz ono ispred Tadz Mahala :) i svakako doprinosi utisku.

Primorje

 

Evo primorske slike sa kambodzijanske obale - iz Sihunakvila. Josh se nisu turisticki razvili, poput susednog Tajlanda, tako da je sve mnogo lepse i mirnije (prirodnije). Takodje, voda je izuzetno topla, a nema ni ajkula ni drugih nemani. I razonoda je prilicno jeftina.
Takodje ne znam da l' sam ti vec isprichao da smo imali chitav mini-bus i kamionche sa familijom (omanja svita), koja nas je svuda pratila (nismo ih prebrojali, ali oko tridesetak). Prava turisticka tura u nashoj reziji. Srecom pa je tamo sve desetak puta jeftinije nego u Australiji, tako da nas je uprkos tome odmor (dok smo bili na putu sa familijom, nekih 8 dana) izashao kao nedelju dana za dvoje u Australiji. Nije loshe, a ispali smo i humanitarni, posto neki od njih grdni nikad nisu napustili svoj 'srez'.

Kraljevska Palata

Kraljevska palata u Pnom Penu (prestonici) je podignuta po ugledu na onu u Bankoku, i mada nije dorasla originalu, zelenilo je lepse sredjeno (u francuskom stilu). Kambodza je kraljevina, a kralj im seza vreme krize skrivao u Pragu tako da je trenutno jedini monarh koji pricha cheski jezik. Od ostalih nevaznih cinjenica, chuveni diktatorPol Pot je pedesetih uchestvovao na radnim akcijama u Jugoslaviji i uvek se rado secao tih dana. Josh jedno iznenadjenje je bilo kad se Kunina necaka razbolela u Kambodzi, pa smo pazarili lek koji je 'Made in Italy', ali po licenci Pliva Zagreb. Za kraj, iznenadio sam se kad sam video taksiste u Singapuru da voze nove Skode. Eto vam globalizacije.

Slike iz Kambodze

Dok ne sredim utiske, evo slika sa putovanja:

Evo i linkova:
http://picasaweb.google.com.au/BobsTour2007/Cambodia2007
http://picasaweb.google.com.au/BobsTour2007/Cambodia2008
http://picasaweb.google.com.au/BobsTour2007/Singapore2007

Polja Smrti

Ne znam da li sam zbog poseta sponem grobljima, Šumaricama i ostalim stratištima (na svakoj ekskurziji) oguglao, ali kambodžijanska polja smrti me nisu takla. Njih je preko milion stradalo od sopstvene ruke i dan danas kad se obiđu te masovne grobnice, po okolini se vide tragovi odeće žrtava, a ponekad čak i razbacane kosti. Da li zbog umora, ili gore navedenog, nisam se potresao, što je možda i samo po sebi još strašnije. Valjda smo nakon svega ostali ljudi i nismo totalno otupeli. Ne znam.

Posle smo išli u školu pretvorenu u zatvor gde su mučili zarobljenike. Tamo su izložili slike žrtava iz arhive, ali nešto vrlo interesantno - životne priče čuvara i mučitelja, jer verovali i ne i oni su imali valjan razlog da budu na strani na kojoj su i da rade što su radili (ma koliko je to teško razumeti sa ove distance). Želim da to obradim u narednoj knjizi. Javiću kako mi ide.

Singapur

Nama se mnogo svideo, tako da planiram da ga ponovo obidjem, ali na duze. Prosto je neverovatno zelen sa orhidejama na sve strane.
'Singapurcani' su neverovatno gostoprimljivi. Aerodrom im je ubedljivo najbolji na kom sam bio (a imam iza sebe nekoliko velikih poput Hitroua, Frankfurta i Hong Konga). Obezbedili su turistima 'u prolazu' besplatnu turisticku turu po gradu sa vodichem, hranu u restoranu, popust u shoping centrima... I sam aerodrom je neverovatan. Besplatan Internet, masaza, bioskop, vrtovima sa orhidejama (pogledajte galeriju ispod).
Od hrane smo probali tradicijalne lokalne specijalitete, poput raka u chili sosu. Hrana je bila izvrsna. Inache Singapur je po pitanju populacije ima po jednu trecinu Malajaca (tradicionalnih stanovnika susedne Malezije - Muslimani), trecinu Indusa (Hindusi) i trecinu Kineza (Budisti). Engleski jezik i kolonijalna britanska kultura ih je ujedinila, tako da su im sada puna usta 'bratstva i jedinstva'.
Nazalost nisam uslikao brodove kojih ima neverovatno mnogo i to tankera i velikih teretnih brodova. Kada kazem mnogo, citajte - hiljade! To je neverovatan prizor (Singapur je jedna od najvecih svetskih luka), i po povratku iz Kambodze nocni prizor je takodje bio impozantan sa brodovima poput svitaca. Oni su me odusevili josh kad sam prvi put leteo u Australiju preko Singapura (sada vec pre 6 godina).

BIS Rodjendan

 

Veceras smo imali proslavu 18. rodjendana mog programa na univerzitetu. Bilo je lepo videti neke ljude koje nisam video skoro dve godine. Uglavnom svi smo dobro i uposleni, mada radimo verovatno previshe (zato se i ne vidjamo). Facebook ce valjda to poboljsati.

Rapid Bay

 

Magare

 

Torens

 

Jesi nindža ili...

 

Adelaide Classic Rally

 

Vatromet

 

Kamerun sa Lorkanom

 

Trešnje

 

Viktorijin Skver Noću

 

Okiceni grad

 

Prezentacija i božićna proslava

 

Posao

 

Centralna Pijaca

 

Vodopad Gali pentranje

 

Kako je otoplilo i 'oletnjilo' mnogo mi se vishe baza po okolini. Tako da smo danas isli do okolnog vodopada Gali u planinarenje, da bismo nakon toga otisli malo plaze. Inicijalni plan je bio da se okupam, ali sam kasnije odustao od toga. Ipak, setnja kroz vodu je bila fina. Sta da kazem, jedva cekam da se bucnem. Mozda narednog vikenda :).

Ples na Brajtonu

 

Najvaznija novost je - da nam je konacno stiglo leto! Tako da smo danas zapucali na plazu. Nisam planirao kupanje, ali da sam doshao malo ranije, mozda bih se i odvazio, iako je voda i dalje ledena. Ipak, jutra su topla, prava letnja i sto bi rekla Bes, letnje doba kad je ziveti lako.

Veslanje

 

Danas nas je firma nagradila tako sto smo isli na izlet. Sve je cuvano kao tajna, tako da ni na sam dan nismo znali gde idemo. A isli smo u rezervat delfina i lokalno groblje brodova na veslacku turu. Po dvoje u chamcu i bash nam je bilo super. Imali smo srece i sa vremenom i sa delfinima.

 

Nakon veslanja, ruchak, shetnja, kafa, kafana. Bash nam je trebala pauza i sve nam je pasovala. Sledece nedelje imam dva dana treninga, tako da ce laganica valjda potrajati (kuc, kuc, kuc).

 

Honda Asimo

 

Danas smo imali specijalnog gosta - najsavrsenijeg dvonoznog robota - Hondu Asimo. Bilo je tesko uopste uci na predstavu. Iako su nas filmovi razmazili po pitanju sta ochekujemo od robota, realno gledajuci, ovaj je bash napredan. Moze da trchi, shutne loptu, a bogami i da nosi tacnu sa picem da ga ne prospe.

 

Prodata prva knjiga

Eto sto ti je moc Interneta (ili pocetnicka sreca). Iako je zvanican pocetak prodaje knjige (pretpostavljam da je vecina posetilaca cula o ovom 'projektu') najavljen za 7. novembar (7 godina od kad je Bush pobedio na izborima), ja sam verziju za mobilni telefon (da i to postoji), okachio 28. oktobra, i vec prvog dana je neko platio 8.95$ za privilegiju da je chita (na mobilnom telefonu). Definitivno neko nepoznat ko je nabasao na nju u Internet prodavnici knjiga (trenutno 4 prodavnice prodaju moju knjigu) i pazario je, jer niko od mojih prijatelja nije imao pojma o ovoj verziji, niti da je dostupna (moj sajt nista nije pominjao). U svakom slucaju, jednog dana cu moci da se hvalishem (narochito ako ikad nesto bude od mojih knjiga), sa mi je prva knjiga prodata preko Interneta za chitanje na mobilnom telefonu. Prava naucna fantastika!
Prodaju smo odmah proslavili u etiopljanskom (abisinijskom) restoranu. I hrana im je stvarno fina i vrlo lepo zachinjena, mada je ne bih jeo svaki dan, posto mi je trebalo dva dana da skinem miris s prstiju (jede se prstima, nema viljuske, kao Car Lazar, boc, boc). U svakom slucaju, prodaja nije pokrila za vecheru ;), ali valjda naredne hoce. Kuc, kuc, kuc.

Klilend

 

Danas sam ponovo bio u Klilendu da obidjem lokalne australijske živuljke. Jest da mi je ovo četvrti put, ali uvek je super!

Gramziva Guska

Danas smo bili u restoranu "Greedy Goose", ili gramziva guska. Ovde već godinama na TV-u ide 'reality show', kada dvočlani timovi (uglavnom bračni parovi ili pederi ;) treba da otvore restoran (po jedan u svakoj republici) i onda se takmiče koji je najbolji po oceni žirija. Pobednik ima pravo da nastavi da radi, dok ostali moraju da zatvore restorane.
Pre par godina, pobednik je bio iz Adelaide. U početku je bilo skoro nemoguće dobiti sto, ali se sada gužva stišala, pa smo konačno ugrabili naš red.
To je jedno od onih mesta gde se jela služe na ogromnim tanjirima koji su uglavnom prazni. Odnosno, skup restoran. Ja imam teoriju da bogati ljudi nisu debeli baš iz tog razloga što ovde što je skuplja hrana, manje su porcije.
Ali mora da postoji i drugi razlog: kad se dobije jedva 3 zalogaja na tanjiru, čovek jede sa više pažnje i uživa u ukusu, umesto da samo tovari hranu (kao u mom slučaju). Uglavnom, hrana je bila apsolutno fenomenalna (naročito pačetina). I sa supicom, predjelom, jelom i kafom baš sam se lepo najeo. Za nepoverovati. Kad nam dođete u goste, moraćemo da vas izvedemo tamo.

Biciklistička sezona

Kod nas polako (ali sigurno) stiže proleće, tako da mi je ponovo krenula biciklistička sezona. Mislim, vozim ja bicikl ovde cele godine, ali više kao prevozno sredstvo, nego iz zadovoljstva. Mećutim kada je toplo, super je provozati se uz reku Torens jer biciklistička staza ide nekih 20-tak kilometera. Još jedan dan ekstra vikenda, pa ponovo u radne popode. Čak i za ovaj trodnevni vikend sam morao da radim. Užas.

Roštiljanje kod Huae

 

Kod nas je 'veliki vikend', pošto je ponedeljak neradni dan (u Australiji prvi maj pada u Oktobru ;), tako da smo roštiljali kod drugarice sa fakulteta.
Trebalo je da proslavimo i Safirin (Ričardova ćerka) dolazak na svet, ali je taj roštilj otkazan, tako da je ostao samo ovaj jedan. Ali je bilo strava jer su svi provaljivali viceve i mada u početku nisam bio raspoložen za ovaj roštilj (radije bih odmorio kući), ipak sam se super proveo (možda baš zato što ništa nisam očekivao).
I na kraju ono najvažnije: Srećan 36. rođendan DUŠANE!!!

Danas je bilo i veliko finale u australijskom fudbalu i ja sam po običaju snimio utakmicu za Dušana (koji prati ovaj lokalni ludački fudbal). Međutim, moj klub (Port Adelaide Power) su izgubili sa najvećom razlikom u istoriji, tako da je bila toliko dosadna, da sam odlučio da je i ne šaljem Dušanu. Valjda se neće ljutiti.

Casino Royale

U pravom Džems Bond fanozu, večeras smo imali poker veče. U cilju anonimnosti, slika je zamućena (u stvari tako je ispala, ali šta da se radi). Ja sam faca se leptirnjakom. Držao sam se dobro, a onda okuražio i krenuo na sve ili ništa sa Alenom (igrali smo Texas Hold'm up poker) i izgubio uprkos dva keca u prvoj ruci. Šta da se radi.

Roštilj u parku

 

Danas smo roštiljali u jednom od adelaiđanskih parkova. Kao i prošlog vikenda vreme je bilo super. Nešto hladnije ali i dalje sunčano. Posao sam malo usporio što znači da sam imam više vremena da sredim dvorište i garažu. Ne znam šta je bolje od toga. Sad mi je na redu sređivanje poreza, pa se nakon toga odmah bacam na knjigu. Časna pionirska.

 

Barosa - Festival ića i pića

 

Danas sam bio na Barosa Gurmanskom Festivalu da proslavim disciplinovano vladanje tokom vodenog dana moje UN dijete. Gladovanje me je svelo na 111 kila (5 kila manje nego pre 4 nedelje), ali se plašim da će me današnje izjedanje pet mesnih obroka skupo koštati.

 

Atmosfera je bila super. Posetili smo nekih 7-8 vinarija koje su sve imale odličnu hranu i živu svirku.

 

Takođe sam se ja bacio i na umetničke fotografije. Dole je jedna za primer: