Polja Smrti

Ne znam da li sam zbog poseta sponem grobljima, Šumaricama i ostalim stratištima (na svakoj ekskurziji) oguglao, ali kambodžijanska polja smrti me nisu takla. Njih je preko milion stradalo od sopstvene ruke i dan danas kad se obiđu te masovne grobnice, po okolini se vide tragovi odeće žrtava, a ponekad čak i razbacane kosti. Da li zbog umora, ili gore navedenog, nisam se potresao, što je možda i samo po sebi još strašnije. Valjda smo nakon svega ostali ljudi i nismo totalno otupeli. Ne znam.

Posle smo išli u školu pretvorenu u zatvor gde su mučili zarobljenike. Tamo su izložili slike žrtava iz arhive, ali nešto vrlo interesantno - životne priče čuvara i mučitelja, jer verovali i ne i oni su imali valjan razlog da budu na strani na kojoj su i da rade što su radili (ma koliko je to teško razumeti sa ove distance). Želim da to obradim u narednoj knjizi. Javiću kako mi ide.