Danas sam bio na Barosa Gurmanskom Festivalu da proslavim disciplinovano vladanje tokom vodenog dana moje UN dijete. Gladovanje me je svelo na 111 kila (5 kila manje nego pre 4 nedelje), ali se plašim da će me današnje izjedanje pet mesnih obroka skupo koštati.
Atmosfera je bila super. Posetili smo nekih 7-8 vinarija koje su sve imale odličnu hranu i živu svirku.
Takođe sam se ja bacio i na umetničke fotografije. Dole je jedna za primer:
Večeras smo imali retku priliku da vidimo puno pomračenje Meseca. Ovo ne bi trebalo da je toliko retko, ali je prvo totalno pomračenje u poslednjih sedam godina, a pritom je i trajalo neverovatno dugo. Moj plan da napravim nekoliko lepih fotki se izjalovio pošto 'pomračenje' znači da se Mesec ne vidi, odnosno toliko je taman da moj (poluprofesionalni) foto aparat nije mogao da izoštri. Ipak, uhvatio sam to crvenilo koje je verovatno najspektakularniji aspekt čitavog pomračenja.
Danas sam postigao nešto što sam mislio da nikad neću - ušao sam u Ginisovu knjigu rekorda :). Doduše, nemam ni jedan promil doprinosa, ali dobio sam diplomu, tako da mora da se važi. Kao što slike kažu danas sam bio na Glenelgu gde smo obarali svetski rekord u broju zmajeva. Rekord je bio šesto i nešto a mi smo ga podigli na 1127. Eto, ja sam bio jedan od njih, tako da je tu moj "nešto-manji-od-promila" doprinos. Na papiru to izgleda vrlo jednostavno, ali u praksi je prilično komplikovano. Tu je bila masa naroda, verovatno nekoliko hiljada sa zmajevima, ali kad je tolika gužva, konopci se lako zamrse, tako da smo svi imali konopce od tri metra što rešava taj problem (moj se zamrsio samo jednom sa komšinicom), ali pošto su zmajevi nisko čim malo stane vetar oni odmah popadaju. Pri prvom pokušaju (moraju biti u vazduhu par minuta), moj je baš na pola merenja pao jer je stao vetar. U drugom pokušaju (kada smo oborili sopstveni rekord iz prvog pokušaja od 1014), uspeo je da ostane u vazduhu svo vreme, tako da sam ipak postao Ginisovac.
Od ostalih novosti, i dalje mi je gužva na poslu, ali preživljavam. Ispostavilo se da sam imao nabolji rezultat u Južnoj Australiji (a možda i šire) na mom ispitu. Dijeta je stala na 112.2, pa sam jutros imao 114 kila. Dakle, nešto mora da preterano varam ;). Ali biću rigorozniji i isterati do kraja po PS-u.
Ako se sećate moje priče o ispitu kog sam polagao dan pre putovanja - e pa položio sam. Do poslednjeg trenutka sam sumnjao da ću proći (baš je nezgodan), ali sam položio sa finim rezultatom. Eto i to je gotovo i ogromno mi je olakšanje. Rekao sam, da sam pao, ne bih ponovo pokušavao. Sada ima šanse da postanem CISA (odnosno sertifikovani revizor informationih sistema) u januaru 2008 ili 2009, u zavisnosti kako mi obračunaju radno iskustvo iz Srbije, jer se zvanje dobija na osnovu obrazovanja, znanja (ispit) i iskustva (još tu sam malo faličan, ali sredićemo to). Što se dijete tiče, prve nedelje sam skinuo nešto ispod 3 kile, tako da sam prezadovoljan. Videćem kako će dalje ići.
