Ćao narode, evo me konačno u Adelaidi. Moram priznati da iako je putešestvije bilo fenomanalno, na kraju sam se umorio od puta. Juče sam odspavao 16 sati u cugu i odbolovao dan, a danas sam na poslu, ali mi se baš ne radi. Uglavnom, sve se dobro završilo i nisam imao nikakvih komplikacija na putovanju sve do samog kraja, kad mi je let nenormalno kasnio, kad sam video moju kuću u haosu nagon što su je mangupi obili (a nisu gotovo ništa uzeli) i kad sam skontao da mi kupatilo još nije kompletno renovirano (mada fino izgleda). Ali sa svim tim se da živeti. Kad se malo sredim u narednih par dana okačiću utiske sa puta i poneku sliku iz kolekcije od gotovo 10 hiljada. Vidi se da nisam štedeo (digitalni) film. Do tada, puno pozdrava svima i hvala svima na gostoprimstvu, i osećajte se pozvanim da i vi mene obiđete.
2 коментара:
Bobane,
zaista mi je zzao da nisam bio u prilici da te sretnem, ali kako je u tom trenutku Suzana bila sa tobom - prosto bi moje prisustvo bilo suvissno! Gledam ovaj tvoj dnevnik i ssta reci? Bass si neumoran! Pozdrav i do sledece prilike na nekom safariju - Darko.
Pa gde si ti dobri i pošteni Darko. Baš mi je žao što se nismo videli, ali biće prilike, da l' u Beogradu ili u belom svetu. Suzana mi je sve lepo opričala i drago mi je da si dobro.
Boban
Постави коментар