Dijeta

Pa kao što većina mojih domaćina na proputovanju zna svo vreme sam bio toliko dobro ugošćen da sam od ponedeljka do subote skočio sa 111.5 na 118 kila. Sada sam na (na oko solidnih) 116 i kako su me svi napadali da sam se nenormalno ugojio (Australijanci me još uvek smatraju vitkim), vreme je došlo za dijetu. Mi izgleda ne možemo da se rešimo plavih šlemova, pa nam Ujedinjene Nacije diktiraju šta i da jedemo. Lepo, odem u London kod Zorana, on je na 'Ujedinjenim Nacijama'. Dođem u Mitrovicu, Natalija (sa svojih 40 kila sa sve krevetom) je na toj dijeti (i drži sliku gospodina Muna na zidu ;), a onda mi Mirela u Beogradu da knjižicu sa dijetama sa preporukama da držim UN dijetu. Dakle, najbliža familija mi se prodala UN-u i više ni Butros Butros Gali ne može da me spase.
Od sutra krećem (kažu da se ponedeljkom kreće na dijete, ali mi se čini da je ponedeljak daleko bolji dan), i treba da istrajem do 25 oktrobra. Videćemo.
Od ostalih vesti, polako se zahuhtavam na poslu, mada više zabušavam nego što radim. Dobio sam unapređenje i pristojnu povišicu, "al' je Vasa hteo mnogo više" ;). Takođe sam mislio da ćemo malo usporiti na poslu, ali opet nam je gužva narednih pet nedelja. Daću im još toliko fore, pa ću onda da se ozbiljno bacim na sređivanje knjige.
Kupatilo mi je konačno završeno. Deluje nekako manje sa tuš kabinom. Prošlog vikenda sam malo izlazio u grad na Džulin rođendan koja je iznajmila sobu u karaoke klubu - nešto poput kupleraja (samo sobe na sve strane), samo što se u sobama peva i stane dvadesetak ljudi :).
Dakle, dobro sam. Pogledajte slike dok ja se ne nakanim da ispišem utiske i obaveštavaću vas o progresu dijete. Samo da istrajem.