Norvud - Festival vina i hrane

 

Moje dijetetisanje nikako da krene. Danas sam bio na festivalu hrane i pića u Norvudu, po prvi put i veoma prijatno sam se iznenadio. Norvud je jedna od otmenijih četvrti u Adelaidi i mada sam ranije bio na barem pet takvih festivala u drugim krajevima danas sam se iznenadio kad sam video na hiljade ljudi i jedno desetak pozornica sa živom muzikom. Naravno, tezga sa restoranskom hranom i finim vinom nije manjkalo, ali ono što me je iznenadilo je količina riba. Uvek sam bio kritičan po pitanju lepote ovdašnjih devojaka koje u proseku bi bile na nivou ženskog rvačkog tima iz Lučana. Međutim danas su sve bile u kratkim haljinama iztenirane i sređene i ono što je zanimljivo za ovaj festival je da su tu predominantno ljudi ispod 30 godina. Uglavnom, ja sam 'dijetalno' probao dva jela i popio par čaša vina, a pritom i sreo gomilu prijatelja, kao što se vidi na slikama.

Lovac

 

Ovo je definitvno nešto o čemu bi mi se svi smejali da postavim na moj engleski blog. U pitanju je pauk poznatiji kao Lovac (Huntsman) koga sam uhvatio u kupatilu (hvatanje je potrajalo, pošto ovaj pauk slače unaokolo). Mislim da bi se pola srpskog sveta šlogiralo kad bi videlo pauka sa debelim nogama veličine dečije šake u svom kupatilu. Srećom oni su praktično bezopasni jer izuzetno retko ujedaju, a i kad to urade nisu mnogo otrovni (mada poneko sitno dete može da se onesvesti). Ja sam mog pustio u dvorište i na slici se šeta pored asparagusa.

Prva slika - pa još skenirana

 

Nešto što sam dugo planirao, konačno se ostvaruje. Mama-Dobrila je počela da skenira stare porodične slike i prvu koju mi je poslala je moja prva ikad uslikana manekenska slika od skoro pre 3 decenije. Prva uslikana, prva skenirana i prva emailirana od strane Dobrile, tako da dođe kao ono satelitsko slanje slike 'Belog Anđela' iz šezdesetih.
Kad se kolekcija sredi, možda okačim još pokoju u galeriju slika. Do tada, evo tog dotičnog 'anđela' ;).

Kineska Nova godina

 

Sad sam stigao sa proslave kineske Nove godine. Bili smo staro društvo, Kumi, Laura i još neki drugari. Nas 10 sveukupno. Ovo na slici je kineski lav sa dva igrača koji su sve odlično odigrali.
Večera je imala 11 jela i to sve đakonije: jastog, školjke, pekinška patka, supa od nekih retkih pečurki. Ma sit sam se najeo. A juče sam vodio Kun u srpski restoran u Handorfu (turističko mesto na brdu kod Adelaide) na prase sa ražnja i leskovački voz (iliti mečano meso) i baš joj se svidelo, a ni ja se nisam bunio. Sad mora malo da krene dijeta. Šta da se radi kad su stalno praznici. U poslednje 2 nedelje sam jeo u restoranima jedno barem 10 puta (što zbog treninga u Melburnu, što zbog raznih slavlja).

Ogist Roden - Izložba

 

Danas sam bio na izložbi Ogista Rodena i video izlivak 'Mislioca' iz originalnog kalupa. Stvarno je majstorski oblikovao figure, mada je za života bio osporavan što je koristio žive modele, pa je kasnije počeo da figurama pravi nepriordno uvećana stopala i šake da bi pokazao da nije 'preslikač'. Inače mene su oduševile nesavršenosti koje daju dinamiku i izraz njegovim skulpturama. Stvarno maestralno.

 

Kasnije smo išli na plažu gde voda niti je ikad bila mirnija, ni toplija ni sa manje algi. To je verovatno privuklo i rekordni broj kupača. Kako je prethodno jutro najniža izmerena temperatura bila 30 stepeni u 6 ujutru, mi smo se odvažili i otišli u 2 ujutru na plažu i ostali do 6. Ja sam se čak i okupao. Pritom sam video i Mlečni put, četiri zvezde padalice, a i gomilu vatrometa pošto se slavila kineska Nova godina. Jeste bilo lepo, ali se nadam da će uskoro da zahladi.

Akrobate

 

Ponekad mi se čini da mi firma ima suviše para. Danas smo imali dvoje akrobata na poslu da promovišu novu inicijativu "Timovi vrhunskih performansi". Naravno, nekako su i mene upleli kao prvog dobrovoljca, mada srećom moje akrobacije nisu bile ekstremne.

 

Rođendan

 

Rođendansko jutro je krenulo kao poručenu. Ričard je izbunario Mazdu RX8 na test vožnju pa smo celo prepodne ganjali tu sportsku igračku po brdima i gorama naše Adelaide ponosne i poput nekog mustanga, potrebno je vreme da se tom autu spozna ćud i onda ide kao lud. Doručkovali smo u Stirlingu (mesto na brdima kraj Adelaidi), a nakon toga se 'muški' proveli u prodavnici golf opreme(?). :)

 

Kako je ove godine rođendan k'o poručeno zapao u subotu, morao sam napraviti veliku žurku.

 

Pojavilo se 40 gostiju i napravili smo ludilo od provoda.
Staro društvo...

 

Društvo s posla...

 

Društvo s fakulteta...

 

Par ljudi je reklo da nikad nisu bili na boljoj žurci...

 

...dok je nekoliko tipova prokomentarisalo da i oni hoće rođendane prepune opasnih ribajla. Ne znam da l' je u pitanju moj šarm, ili nešto treće...

 

Na kraju smo (oko pola 2) otišli u lokalni klub Lotus Lounge, iza ugla od moje kuće gde sam ja isterao do nekih pola 3, a oni najuporniji su prešli u klub Savy i otprašili do 4 ujutru.

 

Nezgoda nije bilo, sem što sam ja ujutru bio sav bolan od preteranog igranja. Omatorilo se.
Ja sam se skroz raspomamio sa slikama, ali ako vam se sviđaju evo još slika sa žuraje.

Šampionka u Sudokuu

Samo da poželim mojoj mama-Dobrili srećne kvalifikacije za svetsko prvenstvo u Sudokuu. Ja sam ponosan na nju što se uopšte kvalifikovala za kvalifikacije, tako da rezultat i nije toliko bitan. Srećno!

Obuka u Melburnu

Ove nedelje sam bio na četvorodnevnoj obuci u Melburnu. Do kraja se ispostavilo da sam već znao većinu stvari, tako da sam čak i asistirao predavačima. Naravno, ono što je glavna stvar prilikom svakog puta u Melburn su kupovine i večerinke pošto nam firma daje dnevnice koje smemo potrošiti samo na hranu, pa principu 'greota da se baci' trošimo ih u finim restoranima. Ponekad u toliko finim da ni dnevnica ne zalegne, pa moramo da doplaćujemo, kao recimo u utorak kad je bio Ljubicin rođendan. Na treningu sam bio sa Ljubicom i Tanjom. Sad sam skontao da ovo zvuče kao naša imena. Ljubica je naša, a Tanja je poreklom Poljakinja, mada je u principu prava Australijanka, mada se po slikama ne bi reklo. Ne znam kad mi je naredni trening, ali se ne bih bunio da ponovo odskitam. Moguće je da ću poslom putovati u Darvin (skroz na tropskom severu Australije) ukoliko se uklopi pre mog godišnjeg.

 

Inače sam imao planove da možda odem ranije i pogledam koji meč na Australian Openu, ali je finale već bilo rasprodate, a čak i najjeftinije karte za polufinale su bile 171$, što podrazumeva poslednje redove iz kojih se loptica ni ne vidi. Eto, nije mi suđeno da gledam tenis. Nagodinu se održava poslednji Next Generation teniski turnir u Adelaidi (onaj na kome je Novak Đoković pobedio) jer se seli u Brizbejn nakon 116 godina održavanja u Adelaidi, pa ako me nešto ne spreči moram da odgledam barem jedan meč.