Danas sam se vratio sa jednonedeljnog kampovanja po kengurećem ostrvu. Kangaroo Island je najveće ostrvo posle Tasmanije, tu u komšiluku. Osim zvanično najbolje plaže u celoj Australiji (ja nisam oduševljen), mesto obiluje neobičnim stenama, retkim životinjama, zdravom hranom i nacionalnim parkovima. Mi smo kampovali u dva kampa i u jednom smo bili okruženi papagajima, nekim divljim ćurkama, oposumima, kengurima, koalama (na drvetu iznad našeg šatora) i volobijima (malim kengurima). Jedne noći, krene nešto da nam udara u šator i mi pomislimo da je kengur, počnem ja da se derem na njega, kad ono i dalje "bum, bum". Ja krenem da izadjem da ga oteram, Kun, mi ne da da me ne bi ozboksovao, ali ja junak izlazim :). Daje mi ona pumpa, ja uzimam pumpu, al' kažem "bolje bi mi došla palica za bejzbol". Izađem napolje sa lampom, kad nema ničega. Ono opet se čuje: "bum, bum". Kun kreće da vrišti, da nešto izlazi iz zemlje i ja joj kažem da izadje iz šatora. Mi napolju, a ono i dalje bum, bum, a ničeg nema. I tu meni sine, vratim se u šator, podignem čarshav, a ono naš dušek na naduvavanje izgleda omatorio, ili je bio prepumpan, pa ta neka unutrašnja konstrukcija popustila na jednom mestu, pa onda lančana reakcija kad je počela da puca jedna po jedna komora. Posle smo se iskidali od smeha, mada smo 2 dana nakon toga spavali na podu. Od živuljki, ja sam po prvi put video veliku guanu i dva kljunara. Pritom sam zamala pogazio (dva put) ekidnu, što je lokalna vrsta ježa torbara, na jednoj od
slika, a bilo je i svega ostalog nabrojanog na sve strane. Ostrvo je stvarno fantastično, i mi smo ostali taman koliko treba i fino se odmorili. Bilo je još par klasičnih kamperskih pehova, ali se sve dobro završilo, da nema šta da se požalim. Prešao sam ostrvo uzduž i popreko i video sve što je vredelo.
