Reformisani komunista

Kao što se vidi uprkos svim crvenim majicama postao sam vojnik 'trulog kapitalizma'. To valjda ide sa godinama, a i svuda u svedu, levi su otišli malo udesno, a desni ulevo tako da svi duvaju u istu tikvu. Da sam sada u Srbiji, ne znam za koga bih glasao. Srećom, znam za koga ne bih. Ali neću o izborima, nego pošto za dva dana brijem 'humanitarne' brkove da se ovekovečim u revolucionarnom izdanju.

Brka

Evo me sa humanitarnim brkovima. Ostalo je još nedelju dana do brijanja. Pritom sam i šetajuća reklama za probleme depresije kod momčina, rak prostate i testisa (od kojih umira više muškaraca, nego žena od raka dojke). Na kraju ću da izmontiram animaciju pre i posle brke.
Neki mi kažu da izgledam kao moja frizura od pre pola godine.
Procenite sami.

Diplomci protiv gazda, a đuvegije niko ne šljivi

Vidim da se zakuvala predizborna atmosfera sa sve pričom o diplomama, pa kao 'originalni' Master i neko ko je studirao na Beogradskom Univerzitetu, da objasnim moju poziciju po pitanju svega, uprkos tome što se trudim da ne filozofiram na mom blogu.
Pre svega, da objasnim da verujem da naše petogodišnje VII-1 studije treba da bude izjednačene za Masterom u smislu ranga, ali da se Master studije principijelno razlikuju od naših klasičnih studija i da se konverzija diploma ne bi trebala izvršiti po automatizmu.

Ja sam moj Bachelor (Biznis) i Master (Poslovni Informacioni Sistemi) stekao na Univerzitetu Južne Australije (UniSA). Pritom sam radio kao asistent i predavač na četiri predmeta, što mi daje dodatnu perspektivu posebno jer sam prošao kroz trening za asistenta na mom UniSA.
UniSA je prvi EQIS (European Quality Improvement System) sertifikovan univerzitet u Australiji sa diplomama u skladu sa Bolonjskom Konvencijom.
To u praksi znači da je fakultet mnogo praktičniji od klasičnih (poput BU kakvog ga ja pamtim, ili Adelaide Univerisity), ali pritom susštinski lakši u smislu da je potrebno mnogo manje pamćenja činjenica, ali mnogo više kreativnosti, inicijative i organizovanosti. Primera radi, svaki predmet uz ispit i nakoliko individualnih seminarskih radova uključuje barem jedan grupni rad (nešto što je veoma bitno u poslovnom okruženju) i barem jednu prezentaciju. To je isto i na Bachelor i na Masteru, ali postoji ogromna razlika u pristupu tim studijama:
1. Bachelor studentima nije dozvoljeno da misle kreativno (donose samostalne zaključke) - odnosno, svi zaključci u radovima i na ispitima moraju 100% da se zasnivaju na istraživanju i referencama, dok Master studenti moraju sami da misle, donose zaključke i rešavaju kompleksne praktične probleme, često bazirane na stvarnim slučajevima (tzv. Case Studies), gde ne postoji pravi ili pogrešan odgovor.
2. Master studenti moraju da imaju praktično radno iskustvo (što doduše ne važi za internacionalne studente jer su pare u pitanju), tako da Snežin MBA (Master of Business Administration - traje 3 godine) nije dostupan ljudima koji nisu u stalnom radnom odnosu, pošto na njima studenti rešavaju probleme sopstvene firme (iz tog razloga Snežina firma plaća pola njene školarine). U mom slučaju bilo je moguće upisati Master of BIS bez radnog iskustva (uz prosek 8 ili veći), ali taj program uključuje 3 projekta u firmama ukupnom trajanju od godinu dana, i kako su studenti plaćeni tokom Master studija od strane firmi u kojima rade (kroz školarinu), možete biti uvereni da projekti nisu kuvanje kafe šefu, nego pravi poslovni projekti i problemi.
3. Master studije jesu specijalističkog tipa i fokusiraju se na užu oblast od Bachelor.
Mnogima je Master ovde težak i većina ljudi se zadovoljava Bachelor diplomom i na master se uglavnom odlučuju nakon nekoliko godina rada, jer se smatra da je za master potrebno radno iskustvo. Ja da budem iskren, nisam bio bog-zna-kakav student na BU, dok sam ovde završio Master sa drugim najboljim prosekom na celom univerzitetu (od 30.000 studenata) koji bi prevedeno na naše ocene bio 9,83 pa bi se zbog toga moglo reći da je lakše studiranje. Ipak znanje koje sam ovde stekao je kud i kamo korisnije tako da lokalni poslodavci izuzetno cene takav Bachelor i Master.
Na kraju dana, oni znaju šta žele, tako da recimo da u mojoj firmi većina poreskih i finansijskih konsultanata je sa Adelaide Uni koji je baziran na klasičnom memorisanju činjenica, što je bitno za taj profil, dok ni jedan Adelaide Uni student više ne radi u poslovnom savetovanju/internoj reviziji koja se bavi analizom poslovanja, rizika i kontrola koje zahteva kreativno razmišljanje i razumevanje a ne samo memorisanje činjenica.
Što se diplome tiče, ona ovde prestaje da bude važna nakon prvog zaposlenja, tako da Dipl.Ing ili Master ne bi trebalo da predstavlja problem.
Što se cena tiče, 12 ispita na mom Masteru je 21.000$, Snežin je još skuplji, tako da možete pretpostaviti koliki mi je studentski dug (HECS). Znam da je životni standard drukčiji, ali verujte da su to i ovde velike pare. Eto čisto da se stvari stave u perspektivu.

I-Challenge

Konačno mi je završen I-Challenge projekat koji je okončan sjajnom prezentacijom, he he. Nije da sam je ja radio, ali je baš bila dobro. Pobednici će biti saopšteni pred Božić i moram priznati da su svi timovi bili izjednačeni tako da će nagrada u svakom slučaju biti pravedna. Bitno je da sam ja okočao moj period kada sam nekoliko uzastopnih nedelja radio preko 60 sati nedeljno. Sad kad je otoplilo i došlo vreme za plažu ima mnogo boljih stvari nego visiti u kancelariji u nedelju popodne...

Kockar

Danas nam je bio Melburn Kup, Najčuvenije konjske trke kada je državni praznik u pola države, a kod nas nije, ali kao da jeste. Odnosno, sat vremena pre trke se prekida posao i tu smo imali ručak, pijančenje, toročenje i klađenje (što interno u firmi, što u pravoj kladionici).
Ja sam se u nadi da će mi Feng Šui žabice za donošenje para, što su mi Boblandi poslali, pomoći kladio na 4 konja i do kraja i nisam loše prošao, pošto sam na uloženih 23 dolara dobio 25 :). Čisto da nisam na gubitku. Moj menadžer je sa par kolega uložio 3000 dolara i do kraja su dobili taman toliko da vrate uloženo, a njemu je preteklo 3 dolara. Eto, ušio me za dolar. Tako je to kad se 'eksperti za rizik' klade. Jeste da nismo izgubili pare, ali nismo ni dobili.
Inače, ovde se svi klade kao ludi. Otac koleginice s posla uložio je 1000 dolara na dva konja i do kraja dobio 50.900 dolara! Nije greška - pedeset hiljadarki (ili na srpskom 30 hiljada evra). Za nepoverovati. Mada ti koji ulazu po 1000 dolara na konja, verovatno su se prilično i nagubili do sada.
Inače sam se ja i odenuo pravo kockarski sa sve ružom. Ko Cigan na svadbi :). Još kako tu puštam kao neke brkove za dobrotvorne svrhe (kakvi brkovi, takav i povod ;), pravi sam Ciga.

Roštiljanje

Danas smo malo roštiljali sa firmom, igrali tenis i provodili se. Kako sam ja organizovao celu stvar natrčao sam se prethodnih par dana, ali je sve super ispalo. Samo kad ne bih morao da radim po povratku kući...