I-Challenge - Generisanje Ideja

Danas smo imali fenomenalan trening za generisanje ideja. Predavač je bio Majkl Morgan koji je šef HBDI instituta za Azija-Pacifik region. Pritom su nam doneli igračke kao dečici, pa smo se igrali plastelinom, nekim kockicama i sličnim kerefekama, jer je štos da nas vrate u dečiji, kreativni stadijum. I mada nismo ništa naročito korisno 'iskreirali', baš sam dosta toga naučio. Pošto sam 'žut', ja sam prirodno kreativan, ali sam skontao da u mnogim oblastima gde sam slab (zelena četvrtina) ja i dalje imam zavidnu veštinu, ponekad u bolju od pretežno 'zelenih' ljudi. Ako vam ovo ništa nije jasno, nije ni bitno. Eto samo dokaza da ljudi uvek mogu da se podele na razne sorte.

The Bay to Birdwood

Svake godine u Adelaidi se održava trka kola starijih od 50 godina: The Bay to Birdwood. Ne znam kako sam to propustio prošle godine, ali staza prolazi ispred mog balkona, tako da su me jutros (dok je Sneža ispijala vino u Milanu u Italiji kako reče njena poruka) probudili ti oldtajmeri sa ludim sirenama. A i kola nisu ništa bolja. Ovde sam okačio najinteresantnija. Stari oklopni transport, iliti neki tenkić i kamion za prevoz piva. Takođe ako bolje pogledate možete videti i auto Paje Patka sa onim kao gepekom u koje trpa 'sestriće'. Bilo je baš cool kola, ali ova su nekako bila najčudnija. Sem toga, danas i nema neke zanimacija. Još sam mrtav od tenisa, a treba i poresku prijavu da konačno završim. Eto, odvojio sam malo vremena da i dnevnik privedem redu.

Na tenisu

Kako nam ovde definitivno dolazi proleće, ja sam predložio da se malo razdrmamo i u subotu svi mi sa posla dođemo na tenis. Došle su sve koleginice i jedan bivši kolega, ali nam je bilo baš OK. Od 1 pa dao pola 7, nakon čega smo otišli na večeru. Ja sam baš bio zarđao i teretana (4 puta nedeljno i dalje bez izuzetka) mi ubila svaki osećaj, ali sam do kraja i izgurao nekako. Jeste da su me ženske opasno bile, al' sam makar jedan meč u dublu uspeo da dobijem i to bez izgubljenog gema. Mada nije bila stvar u pobeđivanju jer smo vrlo različiti po veštini, tako da je bilo ljudi koji su skoro uhvatili reket po prvi put, dok je Tanja teniski trener i još uvek trenira i takmiči se kad je sezona (liga ispod 'satelita'). Samo ću reći da njoj nikad nisam uspeo da vratim prvu servu. Još smo imali olakšavajuću okolnost što smo nakon posla otišli u provod gde smo bili u neka 3 kluba, ali sam ja posustao oko 1, dok je ostatak bio nešto duže. Ali manjak sna i alkohol ih nije sprečio da igraju baš opasan tenis. Evo sad ovo kuckaram a bukvalno me boli svaka koščica i mišić, uprkos tome što sam se nakon tenisa izđakuzirao. Ali stvarno nam je bilo lepo i vreme nas je poslužilo tako da ćemo urkoro to ponoviti, ali sa košarkom. Ja sam srećan sve dok su u pitanju 'normalni' sportovi. Ovde je ostatak slika.

Veče Bolivuda

Amrita, koleginica s posla (desno na slici) je bila "kučka na vratima" (kako se to ovde popularno kaže) za indijsko bolivud veče u Vodka baru, tako da smo nas par sa posla (svi na slici) došli da joj pružimo podršku. Tako otprilike obično izgledaju petkovi uveče kada nakon posla odemo na par pića, pa se to nastavi do nekih 1, 2 ujutru.

Crna nedelja

Pretpostavljam da ste čuli da nam je nastradao lokalni lovac na krokodile i to od raže! Ja sam bio kod klijenta (ABB - nekadašnji AusBulk gde sam radio 2004.) i mislim da su u roku od 15 minuta svi znali. Otprilike kao kad je Ledi Di poginula. Kad spomenuh osumnjičenu ražu, odmah sam se setio kako sam ih u par navrata video kako plivaju pored mene dok sam živeo na West Beachu. Tamo ih je stalno bilo, ponekad isprane na pesku, a bogami i pecali su ih i to poprilično velike. Ja sam znao da rep može da ubode, ali sam mislio onako, bocne, a ne da je u pitanju prava bodlja poput žaoke, pa još otrovna!
Ali to nije sve, iste nedelje je poginuo i najslavnije Australijski sportski vozač, Piter Brok koji je stvarno bio legenda od čevaka (za razliku od lovca na krokodile, ovoga sam i gotivio), mada je bio nepoznat u inostranstvu. I on je poginuo radeći ono što voli, saobraćajka na reliju.
Ovde su se uplašili da će im sve legende izginuti u istom danu. I mada nisam legenda, pribojao sam se i za sebe jer sam otkrio paučinu u mom poštanskom sandučetu. Izanaliziram je (verovali ili ne, ali ovde sam naučio da raspoznajem paučine i da znam koji je pauk napravio) i skontam da je 'redback', odnosno najotrovnije pauk u ovim našim krajevima (ubija). Isprskam sredstvom protiv pauka i sutra ga stvarno nađem mrtvog kako visi na niti. Opasno bogami ovde živeti.