U poslednje vreme život nam se svodi na posao, studije (Sneži), fudbal i kabare. Ova poslednja dva i nisu tako loša.
Sinoć smo gledali Mjau Mjau, koja je čuvena kabera umetnica iz Šangaja i baš smo se fino proveli. Nismo nešto previše očekivali, pa je možda baš zato i bilo tako dobro. Pošle smo otišli na svirku grupe Afro Dizzi Act koja svira fjužn muziku, a imali su i nekog Gambijca koji je gostovao kao pevač, a svirao i neku ogromnu afričku gitaru. Uglavnom, momci su svirali muziku koju sam ja oduvek želeo da sviruckam u nekom bendu. Teško je objasniti šta je, jer je mešavina svega, ali ima tu i regea, i acid džeza, ali sve to fenomenalno zvuči kad je odsvirano na prepotopskim Rhodes orguljama, a propraćeno sa još dva seta klarijatura, duplim udaraljkama, basom i gitarom + ta afrička salamerija.
Prošli vikend smo takođe gledali kabare
Sat burleske (kao što se da naslutiti kod nas je festival kabarea), međutim taj je bio ispod očekivanja.
E a onda naravno dođe fudbal. Kao što mnogi znaju, ja nisam neki ljubitelj fudbala, ali svetska prvenstva gledam. Naročito kad su dve ekipe za koje navijam kvalifikovane. I sad, za koga ja to navijam u celoj priči???
Setih se onog vica iz Matićeve knjige kad ode naš čovek u Englesku i javlja svojima prve godine:
- Izgleda da će nas bombardovati.
Sledeće godine kaže:
- Ej, izgleda da će vas bombardovati.
Treće godine veli:
- Kanda ćemo vas bombardovati.
Da bi četvrte rekao:
- E zabole me što ćemo vas bombardovati.
Ja sam trenutno u toj četvrtoj godini, ali kad je SCG zaigrala protiv Holandije, ja sam bio mnogo nerzvozniji nego kad je Australija igrala protiv Japana. Dodaću pritom da su Australijanci pred šampionat igrali prijatljsku u Roterdamu i isterali 1:1 sa Holanđanima (a pola reklama na stadionu je bilo za moju firmu - PriceWatehouseCoopers - da ne bude da smo totalni anonimusi ;). Elem, meč sa Argenticima smo gledali kod Laure koja je pre svega nesportski navijala, a drugo, ovi naši su igrali kao da ih je baš briga (sem Kežmana koji se opet "previše" trudio). Uglavnom, kad se to uporedi sa igrom Australijanaca protiv Brazila i Hrvatske (od kojih su tehnički za klasu lošiji), vidi se kad se igra srcem. Tako da ja eto već danima ustajem u pola 2 ili pola 5 ujutru da gledam raznorazne tekme. Uglavnom, Australija ode dalje i sad ću zdušno navijati za Australiju u ponedeljak naveče (u nekoj kafani) protiv Italije. Zvuči žalosno, ali kad bi ovaj i ovakav tim igrao protiv Australijanaca, mislim da bih navijao za ove Kengure jer ove naše ne mogu više da podnesem. Dok ovi kenguri koji su ovde tretirani recimo kao hokejaši na travi u Srbiji stvarno ginu za loptu. Pa makar pola njih bilo Ustaše. I to kad kažem, ne mislim na ono radikalsko vređanje, nego su ljudi stvarno takvi. Mnogo me iznervirao ovaj Mark Viduka (kapiten tima Australije - Hrvat) kad je rekao da kad je on bio rođen, Hrvatska je bila okupirana. Posle sam se malo smirio, pošto eto, sudeći po Ustašama (moram da napomenem da su meni Ustaše i Hrvati dva totalno različita pojma) Srbija je ipak puna naslednica bivše Jugoslavije (ako su svi ostali bili okupirani). Eto, opet se bacih na politiku. Uglavnom, pored Australijanaca, navijam za Ekvador (volim autsajdere), tako da teško da će bilo ko preći u drugu rundu, ali šansa postoji i tu je ta draž fudbala. Još 2 nedelje, pa da se naspavam k'o čovek.
