Jesen u Adelaidi

Iliti April u Adelaidi, koji mi je uvek bio omiljeni mesec kada je vreme u pitanju (a verovatno i zato što uvek ima more praznika), ali je ove godine zatajio. Ipak, boje su i dalje prave jesenje, mada su nam temperature zimeske. Ovde sam na slici ispred kuće sa puzavicom, preko puta naše garaže (naša kuća izlazi na ulicu i sa prednje i sa zadnje strane, gde nam je garaža). Inače, kao pravom ateisti koji i dan danas ponekad pobrke Uskrs sa Božićem, meni je Deda-Mraz doneo novogodišnji poklon na Uskrs. Danas mi je stigao klavir, fini Roland FP-2 koji ima pravi mehanizam od klavira, plus sve sintisajzerske kerefeke. Baš sam zadovoljan i polako ulazim u formu. Moraću i da ga uslikam, a za sviračke sposobnosti ćete morati da mi verujete na reč.

Argentina - Meksiko - Argentina (via Novi Zeland)

Sneža se danas vratila sa dvonedeljne turneje po Argentini i Meksiku. Sa slika, Buenos Aires (sa kravicama) deluje baš impresivno dok je ostatak interesantan.

Kao što se vidi, dospela je i do meksičke obale, ali je uglavnom putovala po pampasima pod beskrajnim oranicama (nema ih na slikama jer nisu mnogo interesantne.

A na kraju najvažnije, najbolje slike su okačene na našoj novoj online galeriji na adresi http://www.flickr.com/photos/bobioso/.

Su Lin's rođendan

Mada je preznični (veliki) petak protekao u kiši i sređivanju kuće, subota je bila fina, pa sam prošetao do grada da pokupujem neophodne stvari, a bogami i do prodavnice klavira da isprobam par kandidata. Baš kao i prošle subote, to se svelo na preko 2 sata sviranja sa slušalicama u radnji.
Uveče je bio rođendan koleginice s posla Su Lin (ako nekog zanima, piše se Hsiu Ling), tako da smo posle mezetluka u jednom finom restoranu otišli na igranjac u jedan klub baš po mom ukusu. Slike su okačene na sajtu mog druga Tima, pa ako ste zainteresovani, bacite pogled kako izgleda noćni provod u Adelaidi.

Tulin rođendan

Danas sam zaginuo na poslu, a nakon toga sam imao par provoda. Pre svega smo imali večeru sa kolegom koji je došao iz Melburna i sa kojim sa radio protekle nedelje.

Međutim, ja se nisam mogao zadržavati pošto sam već od ranije imao zakazanu večeru sa Tulom, Sendi i Semom koja je zvanično bila da se ispričamo, ali sam znao da je zbog Tulinog rođendana koji pada u petak. Tako nas je Tula častila u finom tajlandskom restoranu, a posle smo otišli kod nje kući na tortu i dodatno toročenje. Sem i ja smo opleli i partiju basketa sa njenim sinom i ćerkom, a ja sam malkice zasvirao i na klaviru.

Formula 1 - Melburn

Nakon što sam Snežu otpratio za Argentinu ja sam se u ranu zoru uputio nazad za Melburn (Sneža je trenutno na Novom Zelandu). Uglavnom ustao sam u 4 sata ujutru (po novom vremenu - Australija je pomerila kazaljke nedelju dana kasnije nego ostatak sveta zbog Komonvelt igara) i zaputio se na aerodrom kako bih stigao na vreme na "Velike nagrade Australije" u Melburnu. Na trku sam išao sa cimerom Markom i Ivanom, Snežinim bratom od strica iz Melburna. Samo ću reći da su trka i čitav dozivljaj bili fenomenalni. Jedino su ženske (takozvane grid girls) razočarale, verovatno zbog jake konkurencije ovih Perćanki na treningu.

Ukoliko gledate odloženi prenos, ja sam na trećoj krivini desno, u prvom redu, kod reklama Mobil. I mada bolidima treba desetak sekundi da stignu od start do nas, nama je trebalo petnaestak minuta do cilja (evo me na ciljnoj liniji).

Ono što se pamti je atmosfera, dok je trka bolja da se gleda na TV-u, iako se tu ne može pojmiti brzina kojom oni voze. Ovde su se trkali sa ostalim običnijim trkačkim kolima i tek se onda vidi koliko su brzi. ...I bučni, jer jedan bolid pravi buku od 117 decibela, dok je Konkord kao najbučniji avion pravio 120. Sad zamislite kad prođe dvadeset formula u nizu. Ja sam imao čepove u ušima i gurnute male slučalice da slušam radio prenos i preko svega toga elektronske slušalice za izolovanje buke i opet me je na kraju bolela glava. Ali cela atmosfera je ipaj neopisiva. Mi smo bili do ludih brazilskih navijača. Dodatne slike sam okačio ovde.
Inače sam se super proveo a moj cimer je imao i gaf sa ministrom inostranih poslova, za ne poverovati. Ovde je već mesec dana glavni skandal u vezi toga kako je nacionalni izvnoznik pšenice AWB podmićivao Sadama Huseina (čak i B92 ima nešto o tome). Uglavnom moj cimer nakon 10 Fostersa (koje je popio sve vreme kukajući kako Fosters ne valja ali nema ništa drugo da pije pošto su oni sponzori) probulaznio i kad je video tipa sa AWB kačketom rekao nešto u fazonu: "Hej ti AWB delijo, kako ide skandal". Onda se okrenuo levo i rekao čoveku u odelu, "Kako je Aleksandre". Ja se orkenem i pokušam da nađem neku identifikaciju na odelu, jer kako ovaj moj cimer zna da je on Aleksandar. Onda sam mu pogledao lice i svhatio da je u pitanju Aleksandar Dauner, ministar spoljnih poslova Australije. U tome trenutke moj pijani cimer će njemu "Pa ovo je stvarno ironično Šampione, zar ne." I kad je on to rekao ministar se samo nasmejao, poželeo mu dobar dan i pružio korak da odmakne, a ja sam tek onda skontao tu celu ironiju jer je dotični ministar najviše optuženi za čitav skandal. Eto, pijanov Markov mozak radi brže od mog treznog.

Nakon trke, koja je imala mnogo sudara i prekida (ali nažalost nikad tamo gde bi mi mogli nešto da vidimo) otišli smo na večeru u čuvenu restoransku ulicu Lagan, koja je poznata po mnoštvu Italijana, gde se karnevalska atmosfera nastavila, a brojni Italijani su tražili utehu za Ferarijev debakl u dobroj hrani, piću i igračicama.

Nagradna večera

Nakon svečanosti sam svratio na posao da se pozdravim od koleginice Sare sa kojom sa studirao (završila je moj smer godinu dana pre mene) koja se seli za Englesku i to joj je bio poslednji dan na poslu.
Nakon toga je sledila tradicionalna nagradna svečanost. Ja sam trebalo da budem iznenađen, ali su mi unapred javili da sam dobio jednu nagradu, a kad sam ušao rekoše mi i za drugu i video sam moje ime ugravirano na panelu sa nagrađenima (koji ima imena nagrađenih za poslednjih 15 godina, tako da sam postao deo fakultetske istorije ;). Od nagrada sam dobio Fujitsu nagradu za magistarskog studenta generacije (na mom smeru) i BAE Systems nagradu za najbolji projekat u konkurenciji svih studentskih, magistarskih i doktorskih projekata na celom fakultetu, a da budem iskren ne znam ni sam za koji projekat (jedan sam radio za vladu, drugi za EDS). Uglavnom, kapnulo je 875$ keša uz nagrade što ih čini josh boljim. Skontao sam da sam za vreme studija podobijao nagrade baš od zvucnih sponzora. Uz Australijsko kompjutersko udruženje u kolekciji imam Oracle, Fujitsu i BAE (podružnica United Defense), sve globalne kompanije. Pritom me je generalni Fujitsua sinoc vrbovao da 'prebegnem', ali nisam u takvom raspolozenju.

Na slici su nagrađeni studenti sa dekanom. Zvanične slike sa dodele su obećali da će mi poslati sa fakulteta. Kad stignu, okačiću ih.
Nakon zvanične proslave smo otišli na pića i večeru i fino se ispričali i proveli.