Le Clique

Pošto sam u par navrata imao slike raznoraznih ribajli, evo da malo okačim i nešto za ženske posetioce. Prošli utorak smo u 10:30 uveče otišli da gledamo Le Clique, koji je po mnogima najbolja svetska burleska i kako je bila non stop rasprodata, ovo je bilo najbolje prihvatljivo vreme (ostale dodatne predstave su bile u 12:30 posle ponoći do pola 3). I tako smo se siti nasmejali i divili raznoraznim veštinama, mada čitav program je imao jaku umetničku crtu. Ipak, pored ovog tipa gore i ovih čika dole, imali smo i golišavu mađioničarku koja i da je htela nije mogla da skriva karte (ili maramicu na kojoj joj se zasnivao trik) u rukav ;), ali njene slike nema na Internetu.

(za svaki slučaj da potvrdim da ja nisam ni na jednoj od ove dve slike :)

Nas je najviše nasmejao čovek od gume koji je iskazao izrazitu veštinu u tome što je glumio izrazitu trapavost (a la inspektor Kluzo) i uspeo da se ceo provuče kroz glave dva teniska reketa od 10 coli prečnika. Uglavnom, i program, i sam prostor montažnog karaktera (čuveni Spiegeltent)je bio pravo osveženje. Kasnije smo saznali da su sve te šatre i montažni prostori za nastupe autentični vašarski rekviziti i da su neki u upotrebi preko 100 godina što je stvarno impresivno. I taman kad smo se spremali da krenemo kući ("radni dan je, 'ajdmo na put") oni najaviše neki bend da će svirati u istom prostoru i mi odlučismo da sačekamo malo. Očas su bile iznete stolice tako da su ostali samo separei i podijum za igru (gde je do pre minut bila scena). U međuvremenu se puštao CD sa obradamo ša-la-la šlagera tako da zvuče kao Vaya Con Dios, odnosno bas, bubnjevi i gitare u nekom lakom džez stilu. Pesme poput If You Wanna Have Some Fun (Spice Girls) i Dancing in the Streets (Mick Jagger & David Bowie) su po prvi put zvučale dobro, a Under The Bridge (Red Hot Chili Peppers) neverovatno veselo. Nakon toga su nastupili The Shuffle Club sa postavom: bubnjar, kontrabasista, pijanista i saksofonista, pritom su svi pevali i baš su svirali kolekciju dobrog džeza od Sinatre i Din Martina do malo tvrđih stvari, ali ja sam siguran da bi Jovana Popović umrla od želje da je bila tu jer su svi igrali, bili šemekerski odeveni sa klasičnim šeširima iz 20-tih i za razliku od nas, zaista su znali da igraju. To nas nije sprečilo da se izigramo sve do pola 3, tako da sam sutra kunjao na poslu. Ali to i nije tako strašno jer mi je i ovako bio otkazan klijent, pa je cela nedelja bila lagana. Sledeće mi je na redu Mitsubishijeva fabrika automobila, pa će tu valjda biti zanimljivo. A nakon toga idem na seminar u Melburn, pa me za vikend 1. aprila vraćaju nazad jer imam diplomsku svečanost, a kako sam juče saznao dobijam i nagradu BAE Systemsa (jedan od najvećih proizvođača vojne opreme) za najbolji projekat na celom Univerzitetu, a iskren da budem nemam pojma za koji projekat to dobijam (beše ih nekoliko). Pošto ta nagrada sadrži i solidan keš, malko ću odstupiti od mog principa da ne sarađujem sa proizvođačima oružja. Eto, lako se dam predomisliti (fol, ovako će manje para potrošiti na razvoj oružja ;). A nakon svečanog magistriranja i te večere gde će mi dodeliti nagradu, vraćam se ponovo u Melburn na još jednu nedelju treninga, ali što je još važnije i na trke Formule 1 (sad bih rekao da bi Gile prodao mama-Rajku da bi bio na mom mestu ;). Dakle, sve nam je nekako zgusnuto ovih dana, jer nam se uglavila i inspekcija stana (dakle, veliko spremanje), pa Sveti Patrik gde sam imao pijanku sa kolegama sa posla, ali sam ušvercovao i Snežu. Inače je ona prilično u gužvi jer stalno ima seminarske za njene magistarske studije (koje do sada uspešno polaže), tako da će se skoro pa ostvariti moja prognoza da ćemo se viđati na aerodromima. Recimo da 2. aprila oboje imamo jutarnji let: ja za Melburn, a ona za Sidnej, pa dalje za Meksiko i ostatak Južne Amerike.
Za kraj, kako su u Melburnu trenutno i Commonwealth igre (sa sve Kraljicom i Kondolizom Rajs), možda ugrabim šansu da gledam neki ludački sport, pa vam ga narednom prilikom prepričam (poput netbola, ili hokeja na travi). Barem se ovi naši festivali završavaju ovog vikenda, pa da malo predahnemo. Za kraj, nisam ispao baš neki dobar pozorišni kritičar, pošto je ona nemačka predstava koju sam iskritikovao u novinama proglašena za biser festivala. Ali o ukusima ne vredi raspravljati...