Rođendanska žurka

E pa definitivno zalazim u ozbiljne, da ne kažem zrele, godine, mada sudeći po jučeranjoj žurci i dalje držim korak sa mlađarijom. Ali da krenem redom. Dakle, pozvano je bilo naše staro društvo, moja studentarija i kolege sa posla. Pošto ovi naši matorci stalno kasne, žurka je zvanično počela u 7 sa idejom da se ljudi krenu skupljati oko 8. Prvi su naravno došle moje koleginice

i kolege 'knjigovođe s posla'. Naravno, oni su tačni po prirodi posla. Moram priznate da me je oduševilo koliko ih je mnogo došlo, pošto sa većinom sa proveo samo prve dve nedelje na treningu, ali više ne radimo zajedno.

Nakon njih, dolazi moja studentarija, mada se potrefilo da je dosta njih bilo sprečeno jer su se našli recimo u Kini, Japanu, Singapuru i Tajlandu. Baš internacionalno.


Na kraju su došli i ovi naši matorci, odnosno staro društvo. Poslednji od njih su pristigli pred ponoć, dakle sa skoro 5 sati zakašnjenja što stavlja kategoriju 'latinsko vreme' u potpuno novu dimenziju.

Uglavnom sve to nas nije sprečilo da se svi izmešamo i super provedemo.

Uglavnom, sve je bilo super. U stvari dok je Sneža pravila koktele ja sam igrao sa gostima toliko da smo zaboravili da iznesemo pola unapred pripremljenih posluženja, ali niko pa ni mi nismo primetili. Jedina posledica je da ćemo sad jesti ostatke narednih nedelju dana (a taman sam pao ispod 110 kila ;).

Uglavnom, epilog je bio da smo se svi dobro provedili, bilo je malo prepitih, ali bez strašnih posledica (sem amnezije), pozdravili su nas i panduri jer je komšijama izgleda bilo krivo zbog dobrog provoda, pa su se žalili, a panduri rekoše da smo fini i da nema razloga za žalbu.

Na kraju, zavesa je pala u 2 sata. Ja sam danas polagano sređivao kuću (kao i juče uostalom), dok je Sneža oba dana u gužvi oko seminarskih za njene studije.
Sutra normalno opet se kreće na posao. Ja ću verovatno većinu iduće nedelje 'kampovati' kod klijenata, odnosno raditi u Adelaide Banci gde ću raditi na internoj reviziji. Za sada mi se sve na poslu sviđa, ali sad da vidimo kako je raditi sa klijentima. Recimo da sam se u petak sreo sa Snežinim šefom u jednom pabu, koji me malo zezao, otkud PWC ljudi uopšte izlaze u kafane, pošto su svi tako fini. Inače ako vam još nije jasno čime se bavim, mi dođemo kao neka dobrovoljna inspekcija koju firma plati da vide da li rade kako treba, ali je većina zaposlenih ne miriše mnogo više nego što mi volimo finansijsku policiju. Sad, ovo je malo nagađanje. Javiću kako to sve izgleda idućeg vikenda.