Kako je upravo prošlo mesec dana od kad sam na poslu, da objasnim šta ja to radim. Recimo da sam u prethodne dve nedelje radio na internoj reviziji lokalne banke (za sada sam analizirao fizičku bezbnednost kompjuterske opreme i konfiguracije fajervola i rutera, posebnoj analizi gasne-eletrodistributivne kompanije (provera Unix sigurnosti) i reinženiranju interne aplikacije holdina koji upravlja penzionim fondovima. Što bi se reklo raznovrsni klijenti. To je najbolja strana rada u Adelaidi pošto radimo sve i svašta dok se ekipe u Sidneju i Melburnu moraju specijalizirati samo za banke, ili industriju zabave, komunalije, proizvodnju i ostale segmente. Meni se sve mnogo sviđa i stvarno se mnogo može naučiti uopšte o biznisu. Baš smo na ručku u petak mi zaposleni pričali kako drugima opisati naš posao pošto ni lokalci baš ne razumeju šta radimo, čak ni kolege u drugim odeljenjima. Glamurozna verzija je da kontrolišemo kako firme posluju, putujemo po svuda po zemlji, odsedamo u finim hotelima i svi nas tretiraju sa (straho)poštovanjem. E valjda zbog tog strahopoštovanja moramo da se oblačimo kao 'španska inkvizicija', tako da smo se u petak bacili na kupovinu crnog odela i dosadnih košulja, koje imaju francuske manžetne - ' bez dugmadi'. Što bi Dušan rekao, em štede na dugmićima, em su skuplje.
Još jedna glamurozna stvar koju moja firma već 72 godine radi je prebrojavanje glasova za Oskar i dva partnera iz Los Anđelosa su jedini koji znaju ko je dobio Oskara par dana unapred i firma mi se ponosi da za sve ove godine vest nikad nije procurela. U to ime, a i zbog novog odela (koje je u montaži ispalo plavo) evo jedne primerene sličice:
Druga strana medalje onoga što radimo je kako sam ga ja oslikao, da između ostalog mi moramo da čitamo ona 'sitna slova' na ugovorima koja niko živi ne čita, kao i one dosadne poruke koje se pojave na kompjuteru kad čovek krene da instalira program što takođe svi samo kliknu dalje. Ali nije strašno. Bitno je da su mi kolege stvarno OK i da nam je zabavno na poslu. U petak smo imali roštilj nakon posla i tu sam ostao do devet jer smo planirali da idemo na otvaranje alternativnog umetničkog festivala, ali je moja 'Jovanka baštovanka' bila umorna. Ali zato smo sinoć otišli na Paolin 30, rođendan u fini tajlandski restoran (nekako se ispostavilo da sam u 3 dana 4 puta jeo tajlandsku hranu). Posle smo se siti izigrali u noćnom klubu do skoro 2 sata. Eto, mada nismo planirali ipak je vikend bio buran. Inače uz taj alternativni umetnički festival uskoro kreće i veliki umetnički festival, pozorišna sezona i veliki festival etno muzike. Uvek se iznerviramo kako oni sve to stisnu u 3 nedelje pa čovek ne može sve da isprati ni vremenski ni finansijski. Ali mi ćemo odgledati barem nešto i javiti utiske.
DODATAK PRIČI IZ 2017: Nakon preko 6 godina u PwC, ja sam odećao da su ti emnogo opušteni i arogantni, što je dodela oskara 2017. i potvrdila kada su pobrkali koverte za najbolji film.
Pritom umeđuvremenu mi se dobra drugarica koja još uvek radi smuvala sa specijalistom za filmske specijalne efekte i pokazala mi je njegou sliku, poput ove gore, samo ne fotošopovane. On je dobio nagradu (doduše na oskara) za filmske efekte. A radio ja na Hari Poteru, većini X-Men, Kralj Škorpion i mnogim ostalim prvorazrednim blogblasterima, sve iz Adelaide gde imamo vrlo razvijenu filmsku industriju.
Нема коментара:
Постави коментар