Nakon mesec dana na poslu

Kako je upravo prošlo mesec dana od kad sam na poslu, da objasnim šta ja to radim. Recimo da sam u prethodne dve nedelje radio na internoj reviziji lokalne banke (za sada sam analizirao fizičku bezbnednost kompjuterske opreme i konfiguracije fajervola i rutera, posebnoj analizi gasne-eletrodistributivne kompanije (provera Unix sigurnosti) i reinženiranju interne aplikacije holdina koji upravlja penzionim fondovima. Što bi se reklo raznovrsni klijenti. To je najbolja strana rada u Adelaidi pošto radimo sve i svašta dok se ekipe u Sidneju i Melburnu moraju specijalizirati samo za banke, ili industriju zabave, komunalije, proizvodnju i ostale segmente. Meni se sve mnogo sviđa i stvarno se mnogo može naučiti uopšte o biznisu. Baš smo na ručku u petak mi zaposleni pričali kako drugima opisati naš posao pošto ni lokalci baš ne razumeju šta radimo, čak ni kolege u drugim odeljenjima. Glamurozna verzija je da kontrolišemo kako firme posluju, putujemo po svuda po zemlji, odsedamo u finim hotelima i svi nas tretiraju sa (straho)poštovanjem. E valjda zbog tog strahopoštovanja moramo da se oblačimo kao 'španska inkvizicija', tako da smo se u petak bacili na kupovinu crnog odela i dosadnih košulja, koje imaju francuske manžetne - ' bez dugmadi'. Što bi Dušan rekao, em štede na dugmićima, em su skuplje.
Još jedna glamurozna stvar koju moja firma već 72 godine radi je prebrojavanje glasova za Oskar i dva partnera iz Los Anđelosa su jedini koji znaju ko je dobio Oskara par dana unapred i firma mi se ponosi da za sve ove godine vest nikad nije procurela. U to ime, a i zbog novog odela (koje je u montaži ispalo plavo) evo jedne primerene sličice:

Druga strana medalje onoga što radimo je kako sam ga ja oslikao, da između ostalog mi moramo da čitamo ona 'sitna slova' na ugovorima koja niko živi ne čita, kao i one dosadne poruke koje se pojave na kompjuteru kad čovek krene da instalira program što takođe svi samo kliknu dalje. Ali nije strašno. Bitno je da su mi kolege stvarno OK i da nam je zabavno na poslu. U petak smo imali roštilj nakon posla i tu sam ostao do devet jer smo planirali da idemo na otvaranje alternativnog umetničkog festivala, ali je moja 'Jovanka baštovanka' bila umorna. Ali zato smo sinoć otišli na Paolin 30, rođendan u fini tajlandski restoran (nekako se ispostavilo da sam u 3 dana 4 puta jeo tajlandsku hranu). Posle smo se siti izigrali u noćnom klubu do skoro 2 sata. Eto, mada nismo planirali ipak je vikend bio buran. Inače uz taj alternativni umetnički festival uskoro kreće i veliki umetnički festival, pozorišna sezona i veliki festival etno muzike. Uvek se iznerviramo kako oni sve to stisnu u 3 nedelje pa čovek ne može sve da isprati ni vremenski ni finansijski. Ali mi ćemo odgledati barem nešto i javiti utiske.

DODATAK PRIČI IZ 2017: Nakon preko 6 godina u PwC, ja sam odećao da su ti emnogo opušteni i arogantni, što je dodela oskara 2017. i potvrdila kada su pobrkali koverte za najbolji film.
Pritom umeđuvremenu mi se dobra drugarica koja još uvek radi smuvala sa specijalistom za filmske specijalne efekte i pokazala mi je njegou sliku, poput ove gore, samo ne fotošopovane. On je dobio nagradu (doduše na oskara) za filmske efekte. A radio ja na Hari Poteru, većini X-Men, Kralj Škorpion i mnogim ostalim prvorazrednim blogblasterima, sve iz Adelaide gde imamo vrlo razvijenu filmsku industriju.

Rođendanska žurka

E pa definitivno zalazim u ozbiljne, da ne kažem zrele, godine, mada sudeći po jučeranjoj žurci i dalje držim korak sa mlađarijom. Ali da krenem redom. Dakle, pozvano je bilo naše staro društvo, moja studentarija i kolege sa posla. Pošto ovi naši matorci stalno kasne, žurka je zvanično počela u 7 sa idejom da se ljudi krenu skupljati oko 8. Prvi su naravno došle moje koleginice

i kolege 'knjigovođe s posla'. Naravno, oni su tačni po prirodi posla. Moram priznate da me je oduševilo koliko ih je mnogo došlo, pošto sa većinom sa proveo samo prve dve nedelje na treningu, ali više ne radimo zajedno.

Nakon njih, dolazi moja studentarija, mada se potrefilo da je dosta njih bilo sprečeno jer su se našli recimo u Kini, Japanu, Singapuru i Tajlandu. Baš internacionalno.


Na kraju su došli i ovi naši matorci, odnosno staro društvo. Poslednji od njih su pristigli pred ponoć, dakle sa skoro 5 sati zakašnjenja što stavlja kategoriju 'latinsko vreme' u potpuno novu dimenziju.

Uglavnom sve to nas nije sprečilo da se svi izmešamo i super provedemo.

Uglavnom, sve je bilo super. U stvari dok je Sneža pravila koktele ja sam igrao sa gostima toliko da smo zaboravili da iznesemo pola unapred pripremljenih posluženja, ali niko pa ni mi nismo primetili. Jedina posledica je da ćemo sad jesti ostatke narednih nedelju dana (a taman sam pao ispod 110 kila ;).

Uglavnom, epilog je bio da smo se svi dobro provedili, bilo je malo prepitih, ali bez strašnih posledica (sem amnezije), pozdravili su nas i panduri jer je komšijama izgleda bilo krivo zbog dobrog provoda, pa su se žalili, a panduri rekoše da smo fini i da nema razloga za žalbu.

Na kraju, zavesa je pala u 2 sata. Ja sam danas polagano sređivao kuću (kao i juče uostalom), dok je Sneža oba dana u gužvi oko seminarskih za njene studije.
Sutra normalno opet se kreće na posao. Ja ću verovatno većinu iduće nedelje 'kampovati' kod klijenata, odnosno raditi u Adelaide Banci gde ću raditi na internoj reviziji. Za sada mi se sve na poslu sviđa, ali sad da vidimo kako je raditi sa klijentima. Recimo da sam se u petak sreo sa Snežinim šefom u jednom pabu, koji me malo zezao, otkud PWC ljudi uopšte izlaze u kafane, pošto su svi tako fini. Inače ako vam još nije jasno čime se bavim, mi dođemo kao neka dobrovoljna inspekcija koju firma plati da vide da li rade kako treba, ali je većina zaposlenih ne miriše mnogo više nego što mi volimo finansijsku policiju. Sad, ovo je malo nagađanje. Javiću kako to sve izgleda idućeg vikenda.

Vikend na Sunčanoj obali (Sunshine Coast). Kvinslend

Za vikend smo otisli na odmor u Brizbejn (petak veche) i u Sunchanu obalu (subota i nedelja). Prvo je bilo fenomenalno završiti posao u petak, odmah otići na aerodrom i samo 3 sata kasnije đuskati u noćnom klubu na obali reke Brizbejn. A moram priznati i da je Sunčana obala daleko lepša nego Zlatna obali a i talasi su bili daleko veći
što se da primetiti.
Nusa (Noosa) je jedno fino, pomalo mondensko, letovaliste u Kvinslendu koje nije suvishe iskomercijalizovano i gde se čovek oseća opušteno na svakom koraku
Nusa je sva u rukavcima i adama (mi smo bili na jednom ostrvu gde je nedavno 5 ari placa prodato za 4 miliona dolara), pa smo iskoristili da prokrstarimo brodom po reci...
...A otkrstarili smo i do luke u kojoj su svirali neku egzoticnu brazilsku muziku