Djiha, djiha

Evo odmor je prosao (necu reci konacno), mada moram priznati da sam se propisno odmorio i da mi ne smeta da krecem sa poslom. Dakle od ponedeljka 23. januara sam zaposlen covek, ali u pocetku je u pitanju samo trening. Zapravom, 2 nedelje treninga u ucionici, pa onda onda malo na poslu, pa krajem marta ce nas poslati na dodatni trening u Melburn ili Sidnej ('To je spojeno druze Jorga'). Za one koji su se nedavno ukljucili, firma je PricewaterhouseCoopers sa nekih 130.000 zaposlednih i preko 20 milijardi dolara (americkih), prihoda u 2005. Dakle velika. Tacnija najveca svetska revizorska kuca, mada oni vole da to nazivaju 'najveca firma za profesionalne usluge'. Uglavnom, dobro mi je i fine su mi kolege na poslu (nas 14 krece u isto vreme).
Inache, dok sam se ja uklapao u posao, Duca i Divna su se spremali za povratak kuci. Tu nam je srecno uleteo praznik: 'Dan republike' (u stvari dan Australije), tako da smo u cetvrtak i Sneza i ja bili slobodni, pa ih poveli na turneju do Manuma (gradica) i reke Mari (najvece reke u Australiji, sto bi Divna rekla: 'poznate iz serije "Sve reke teku"'). Uz put smo svratili i do najvecego konja za ljuljanje (na slici) na kog se Duca i popeo, dok se Divna oporavljala od krivudavog puta, a posle smo otisli i na krstarenje rekom gde smo ugledali mnoge zanimljive caplje, druge ptice i ogromne grgeche (po Ducinoj interpretaciji). Na kraju smo se okupali na reci, pa pohitali tih stotinak kilometara do Adelaide da bi se Krusevljani oprostajno okupali i u moru (Okeanu).
U petak su Duca i Divna otputovali i vec u subotu (zbog vremenske razlike) zivi i zdravi stigli u Beograd. Dakle put nije tezak. Nama dvoma naravno nije dosta odmora, tako da smo vec za sledeci vikend organizovali da odemo do Sunchane obale (takodje u Kvinslendu), sto je po pitanju distance kao otici na vikend u London. Javicemo vam kako to funkcionishe. To je plan za sledeci vikend, pa onda sledi moja rodjendanska zurka, pa Sneza ima i trodnevnu zurku narednog vikenda, tako da nam je drustveni zivot u punom zamahu, dok je poslovni takodje popunjen jer, zaboravih da kazem, ovih dana radim od 8:30 do 5:30, pa posle idem u teretanu, a Sneza uglavnom studira i radi seminarske. Dakle, bash je sve puno parom. Ali to ne znachi da necemo otpisati ako nam se javite na email, k'o sto su se neki setili posle dosta vremena (prepoznace se :).

Bosanac kupuje TV

Evo i poslednjeg javljanja pre početka posla. Juče smo slušali B92 preko Interneta i TV Manijaka gde sam čuo najbolju jednominutnu provalu u poslednjih godinu (ako ne i više dana). Eto ceo dan je puštam i prepričavam, tako da sam je morao okačiti i na sajt. Dakle neću ništa nagovestiti, nego sami preslušajte kako mali Bosanac proverava cene televizora telefonom za tatu! ### AUDIO FAJL -kliknite ovde-(300kb IE) ###.
Inače Podcast mi je nova zaraza još od dana kad sam peške išao na posao u EDS. Samo skinem par emisija koje redovno slušam sa MP3 plejera na putu do posla. Sem australijskih radija redovno slušam i podkastove radija B92. Uglavnom nije loše da probate.
Inače je ovo najtopliji period u Južnoj Australiji od 1943. godine. 19 dana za redom je bilo preko 30 stepeni, a 5 dana preko 40 i mada nisu u pitanju rekordne temperature, jednostavno ništa ne stigne da se ohladi i već u 9 ujutru je preko 30 stepeni. Tako da smo mi u poslednja dva dana prebacivali dušek sa futona (japanski ležaj) uveče u dnevnu sobu gde imamo klimu i gde je hladnije pošto je u prizemlju, jer je inače bilo nepodnošljivo. Eto tu u Jugi smrzavanje a kod nas vrućinština. Ne bi bilo loše da razmenimo nepogode pa da se nađemo na sredini :). Odoh da se kuvam.

Ispala godine!

Ovo je moje poslednje javljanje pre početka zaposlenja sa 40 stepeni koliko je trenutno u ovoj mojoj sauni u radnoj sobi (u prizemlju je hladnije). Uglavnom, sem kuvanja na vrućini nema nekih novosti. Tast mi je odbegao za Melburn (naredio sam mu da pozdravi Šarapovu ako je vidi) nakon što su prekjuče od delfina pomislili da je ajkula. Ova slika je od onog (badnjeg) dana kad sam imao bliski suret treće vrste sa ajkulom. Ipak, glavna zanimljivost je moja jučerašnja ispala kad su nam svratili na pice Kumi, Laura sa sestrom Sesilijom i Evon koji je Grk koji je izašao sa nama par puta (Laurin drug). I tu Kumi opet krene da priča ispale iz Japana kojih je ona prepuna, kako je kao studentkinja fakulteta za domaćice izlazila par puta sa profesorom od 70 godina na večeru i koji joj je ponudio ekvivalent 1000$ da spava sa njim sto je ona odbila, ali očigledno tako nesto u Japanu nije uvredljivo pošto je posle na Kumin nagovor i njena sestra upisala isti fakultet. I sad Evon iz zavitlancije pita nju da l' bi pristala na to za 100.000$? Kumi odgovara pitanjem da li bi on pristao da spava sa devojkom za te pare. I na to ja kazem da to nije fer pitanje, jer to za muški svet i nije neka žrtva, nego je pravo pitanje da li bi spavao sa muškarcem za te pare. I tu vidim ja on se nešto izgubio, a ja udarim i dalje da brljam na tu temu, a ženske umiru od smeha i tu me Sneža počela da ućutkuje, a ja je ne slušam. Tek mi danas reče da je Evon peder!!! Tako da je to sigurno najveća moja ispala ove godine, a možda i nekoliko prethodnih godina, mada mi se žena ozbiljno zamerila što pusta pedere u kucu i to naročito bez da me upozori. Inače kad smo kod srpske homofobije, sve više mislim da je ta stvar genetske prirode pošto su Zoranova deca iz Melburna extremnog homofobična mada su ovde rodjeni i odrasli (u tolerantnoj atmosferi). Spram njih, ja sam rekao bih prilično tolerantan :). Inače ovde na TV-u ima neka zezatorska emisija gde uparuju religiozne manjine koje teško mogu da nadju partnera. Nedvano je bio Srbin, Pravoslavac, peder koji trazi jako religioznog Srbina Pravoslavca. Sad, ja bih rekao da to ne ide jedno sa drugim (pritom, evidentno je da je ovaj tip kreten), ali se plašim da me opet neko ne proglasi 'netolerantnim'. Eto dosta sam se nalupetao.
Inače u poslednje vreme mi se društvo raštrkalo na sve strane. Sendi je kod mame i tate 300 km od Adelaide i ovde je Tim okačio neke slike iz naše posete Riverlendu. Takođe je i Kun otišla za Japan i ovde su ponovo Timove slike sa oproštajnog roštilja i pijanke sa Kun. Uglavnom, ostade mi još jedan dan odmora, pa krećem u nove radne zadatke :).

Ajkula!

Dan pred Božić smo Duca i ja otišli na kupanje. Inače dva dana ranije su Ducu i Divnu policajci isterivali iz vode jer se pojavila ajkula. I tako taman Duca i ja ušli u vodu i malo se razdvojili, kad ono posle 2 minuta vidim Duca izlazi i maše mi nešto. I ja polako krenem prema njemu kroz vodu i vičem mu 'Šta je bilo', tek će on "Video sam nešto veliko". Taman da ga krenem zavitlavati kako su u strahu velike oči, kad i ja ugledah ajkulin rep, nekih 20 metara iza mene (a moram reći da sam joj bio najbliži). I brže istrčasmo obojica iz vode upozoravajući neku decu da isto izadju, ali su me deca gledala k'o ludaka i izignorisala me. Posle smo joj videli peraje još 3-4 puta i definitivno je bila ajkula, ali izgleda sita jer nikog nije pojela. Eto, to je bilo moje iskustvo 'blisko smrti'. Pitam ja tu Ducu, šta sad čovek da radi: da isterujem ljude iz vode kao neki ludak ili da ih pustim da se brčkaju sa ajkulom(nije bilo spasilaca na plazi u to doba, pa da njih obavestim)? Tek će Duca: "Ja i ovako ne znam engleski, to je tvoj problem". Uglavnom, naredna dva dana nisam zalazio u duboku vodu, a na kraju sam u nedelju prešao na reku (srecom bez krokodila), kad smo Sneza, Kun, Tim i ja posetili Sendi koja živi u Renmarku na najvećoj australijskoj reci Mari i fino se proveli (mada je pitanje da li vredi preći 600km da bi se čovek okupao bez ajkula).

U Novoj godini

1. januara smo otišli na fudbalsku utakmicu gde je Adelaide United pobedio 4:2 sa fenomenalnim golovima.
Dan kasnije smo otišli do Viktor Harbora gde smo se fino pretumbali na talasi bodi bordujući, da bi posle malo obišli grad...

... Kao i Granitno ostrvo (sa sve Ivanom promoterom srpstva)

Mada je Ivan hteo da ostane do četvrtka da odgleda utakmicu Adelaide protiv Melburna, to se nije uklapalo u Zoranovu 'racionalizaciju', tako da su svi otišli u utorak za Mount Gambier na dodatni odmor.

Srećna Nova godina

Za doček smo otišli u Handorf u restoran 'Stari Mlin' na večeru i živu svirku. I mada je bilo prigovora na muzički ukus, nismo samo nas dvoje igrali za našim stolom.

Ipak kako je atmosfera počela da jenjava, mi smo se odlucili da se vratimo u centar grada i tamo na trgu dočekamo Novu godinu.


Ne samo da je bilo veselo i da smo imali lep vatromet i živu svirku...

... nego smo sreli i naše društvo: Kumi, Ričarda, Lauru, Sesiliju i Kameruna + još dosta 'manje bitnih' ;)

I tako smo se baš lepo proveselili. Dvoumili smo se da li da svratimo na žurku kod Lone i Durima, ali su nas ipak godine stigle, pa smo u očekivanju sutrašnjih podviga ipak otišli na spavanje već oko pola 2.
Neka je svima srećna Nova 2006. godina!