St. Kilda

Nakon neuspelog roštilja obreli smo se u Luna Parku na Sent Kildi. Tu smo se bolje proveli nego na 'roštilju bez roštilja' dan ranije i okončali četvorodnevnu proslavu.


Kao što vidite na slici, bilo mi je bilo kao bubregu u loju :). Hranjen, pojen, masiran i hlađen. Mmmmmmmmm.

Roštilj bez roštilja

U nedelju smo trebali da roštiljamo, ali je roštilj bio pokvaren, pa smo uglavnom cirkali. Ovaj 'armonikaš na sintisajzeru sam ja u slučaju da niste primetili. Bilo je OK, mada se nisam dugo zadržao. Izhleda da je ubitačni vazduh sa Klilenda pomešan sa vinom ipak prejak za mene.

Cleland

Eto, Duca i Divna su ovde već nedelju dana, a nisu videli kengura. Da li možete zamisliti. Duca je očekivao da oni skakuću po ulici, a ono, jedinog kengura kog je video je bio kod mesara. Tako da smo pod hitno morali da ih odvedemo u nacionalni park. Doduše, dan ranije smo hteli da ih vodimo na vidikovac, pa smo zalutali i pritom videli pravog 'divljeg' kengura. Da se razumemo, ne postoje divlji i pitomi, nego je ovaj bio slobodan u prirodi.


Ipak, ovi u nacionalnom parku se lakše mogu pomaziti i nahraniti.


Doduše to se nismo usudili da radimo sa Tazom. Malko je delovao opasno. Ali smo zato imali prvi put priliku da vidimo Echidnu koja je između ježa i mravojeda, nosi jaja i doji mlade kad se ispile, a ima i torbu, pa vi odredite šta je. Zatim gomilu guštera, zmija, žaba, papagaja, emua i ostalih ptica (70% svih vrsta ptica živi u Australiji). Ipak, koale su i dalje najslađe. Samo da kažem da sam pod stare dane skontao da nikad nisam imao plišanu medu, nego su moja dva medvedića bili 'lažnjaci', odnosno koale. Eto, beše mi suđeno da postane Australijanac.

Panorama

Danas smo išli da vidimo panoramu Adelaide sa okolnog brda, ali smo se izgubili i to tri puta mada smo tu dolazili ni ne zna se koliko puta. Doduše Sneža se opremila u firminog Pajera, pa 'sa visine' sve ima drukčiju perspektivu. Eto barem imamo opravdanje, a zahvaljujući lutanju Duca i Divna su ugledali i svog prvog kengura i to 'slobodnjaka'. Slika je uslikana dan kasnije kada smo pronašli put.

Žurka!

Magistratura treba i da se propisno proslavi...




A kao što vidite tu nismo omanuli. Doduše, sve je krenulo polagano, ali se atmosfera zagrevala postepeno sve do usijanja u 3 ujutru. Naravno, mi matorci smo otišli nešto ranije, tako da šta se dešavalo kasnije znamo samo iz (ribo)lovačkih priča.




U svakom slučaju smo se siti naigrali...




... a neki i napili (pritom Erik će biti u frci kad mu devojka vidi ovu fotku).




Takođe smo pokušali da malo pokvarimo i našeg Kineza Džoa, ali se nije dao sve dok mu je devojka bila prisutna.




Tako da je morao da ostane dalje od naših opasnih riba.




Doduše neki su bili malo statičniji, ali su svi odigrali bar po koju igru.




Temperament je očigledan, a samo ću reći da je Džesiki dok je igrala samnom pukla suknja, pa je morala da pređe u šorc. Šta ću kad sam 'opasan igrač' ;).

Magistri - Op.Kur.Moj.

E pa dragi moji, nakon bezmalo 4 godine konačno sam magistrirao, zajedno sa ovom mojom studentarijom oko mene na slici i sad smo zvanično Master of Business Information Systems. Doduše, to ovde nije dovoljno da se čovek diči sa titulama tipa Op. Kur. Moj. (Opštinski Kurir Mojsije), jer je skraćenica za Magistar Mr, isto kao i za Mister, odnosno eto postao sam gospodin čovek. Doduše zvanična skraćenica za vizitku je MBIS, pa ko razume shvatiće (pre mi je bila BBIS - tako i da nisam nešto uznapredovao). Za razliku od naše odbrane magistarskog rada, ovde se može i pasti, ali ja sam prošao sa najvišom ocenom od sve dece (91%) uprkos mom naglasku. Sad, ja imam tri teorije za takav rezultat. Prva je da sam rasturio prezentaciju, što realno i jedam uprkos neviđenoj cenzuri mog poslodavca, pošto je u pitanju bio ugovor vredan stotine miliona dolara, nisu hteli da ja ni slučajno kažem nešto što ne treba. Doduše, u tome su malko preterali, pa su mi recimo čak bile zabranjene i reči kao better i improve zato što to po njima znači da je ranije nešto bilo loše, tako da su me ograničili na increase. Čak su mi i me projekta promenili pred samu prezentaciju kad su skontali da će je gledati i njihovi glijenti iz Vlade Južne Australije (koji su verovali ili ne došli sa video kamerom). Ali preživeo sam sve te zamke. čak i neka teža pitanja. Drugi razlog za dobru ocenu bi mogao biti to što me je ocenjivala profanka koja je radila kao asistent zajedno samnom na drugom predmetu u prošlom semestru. A treća je pomalo perverzna, pošto su ribajle u publici rekle da imam najseksipilniji naglasak, pa kad god kažem 'governance' one se napale :). Što bi rekao jedan naš lokalac-Dalmatinac - 'šarmira sam ih'.
Naravno, nakon prezentacije je usledili slavlje, ali o tome u nekoj drugoj poruci.

Ulicama grada...

Nama ovde bez prave zime uvek je prilično rascvetano. Doduše 'zimi' je nešto manje cveća, ali se sve zeleni od obilate kiše. Ali zato u ostalim sezonama se sve šareni u raznim bojama, pa tako trenutno imam čitave plave drvorede. Duca je umetničkim okom (na koje je vrlo ponosan) ovekovečio taj kolorit :).

Famozne gice

Kad sam došao u Adelaidu i obišao šetačku zonu Rundle Mall, najviše su me oduševile 'gice' od kojih jedna (ovde nije uslikana) raskopava kantu za smeće. Eto ni Duca i Divna nisu mogli odoleti njihovom šarmu.

Sneža na lokalnoj turneji

 
Dok sam se ja znojio završavajući moj maturski rad i spremao prezentaciju, pritom zabavljajući tazbinu, Sneža je morala da zablja Argentince, Koreance i Tajlanđane. Doduše, makar im smeštaj nije bio loš ;)

Slava na plaži

Duca i Divna su moju Slavu, a Emin rođendan proslavili na plaži. Proteklo je bez kupanja, ali more je more!

Šetnja rekom

Mada nam se gosti već snalaze i sa javnim saobraćajem, ipak se uglavnom šetkaju po gradu. Srećom pa je centar dovoljni mali za pešačke distance i ima interesantne stvari za videti, kao što je šetnja uz reku punu patki, crnih labuda i pelikana. A nađe se i po koji biciklista u prolazu.

Stari automobili...

Adelaida ima jedan od najboljih svetskih relija starih automobila. Bilo ih je stotinak i to mnogo 'izumrlih marki', mada i poznatih kao što su Ferariji (uslikao sam detaljno jedan model koji će mi 'nastupiti' u romanu), Aston Martini (My name is Bond, Jame Bond) i Poršei uključujući i model u kome je poginuo Džems Din. Naravno, Snežini miljenici su Jaguari, naročito E-Type na slici, koji važi da 'definitivni nastavak manjka muškoće' zbog svog oblika (ja sam se slikao čisto zbog sneže da budemo načisto).


Naravno, bilo je i par novijih zverki kao što je Ferrari F50 i moj miljenik Aston Martin DB9 za kog nisam ni znao da je izašao i po meni je jedan od najlepših automobila današnjice, a enterijer mu je apsolutno bez premca!

Samo još kad bi bio džabe ;).


Na kraju smo otišli do japanskog restorana, ali je Duca ipak kukao za pečenim pilićima ili barem četvrt kile bureka :). Na svu sreću, moja domaća kineska kuhinja im više prija, ili se prave fini pa se ne bune ;).

Stigli putnici

Kao što vidite, tazbina je stigla i gostovaće nam do 27. januara. Na svu sreću, dobro se slažemo, sve dok ima dovoljno piva za Ducu ;). Doleteli su bez problema i sva Divnina briga je definitivno bila uzalud.

Kineska tura

Belosvetska putnica se konačno vratila iz dvonedeljne posete Kini. U stvari Pekingu i Šangaju da budemo precizniji.


Pri tom je stigla da obiđe kinesku operu koja je izuzetno interesantna čak i za nepoznavaoce mandarinskog jezika.


Naravno ni kineski zid se nije mogao izbeći. Sad, on više i nije toliko star jer su ga Kinezi načisto renovirali da bi bio 'ljepši i stariji'. A i pomalo smo skeptični da se može videti sa Meseca, jer bi se onda maltene svaka veća zgrada morala videti. Ali sa Kinezima se ne vredi raspravljati.


Naročito ne sa ovima što nose petokraku. Na Snežino opšte zaprepašćenje oni uopšte ne znaju ko je Životinja Bata, a kamoli za Valtera. U stvari većina nije ni čula za Jugoslaviju (koja se na kineskom kaže Slava), tako da sve te priče koje smo čuli deluju malko naduvano.


Moj drug Denis koji je bio u Kini sumnja da je Sneža i otišla do tamo pošto su njega svi Kinezi (navodno) spopadali sa 'Pata, Pata' (Bata Živojinović). Ipak ove dve slike zabranjenog grada i Maovog groba valjda nešto pokazuju.


Ipak da nisu samo komunisti sveprisutni u Kini, tu je i stari budistički simbol u obliku kukastog krsta. Šteta što ne sme da se komentariše ;).


Sem Pekinga obiđen je i Šangaj, ali nakratko. Doduše Sneža je uspela da uslika brzinu od 431km/h u vozu koji radi na principu magnetne levitacije! Ipak, taj semafor nije toliko interesantan kao ovaj hram


a bogami i sveprisutni kontrast starog i novog u Šangaju.


Ipak, Šangaj je najzanimljiviji noću, ali o tome ćemo pričati na nekom drugom mestu...