Ovo gore je koliba u koju smo se smestili. Mala, ali simpatična sa predivnim pogledom. Spavaća soba ima prozore na 2 strane i stakleni zid na trećoj. Pogled je fenomenalan i iz dnevne i iz spavaće sobe, a bogami i sa đakuzija napolju.
Mada je bilo kišovito, mi smo ipak imali prilike i da prošetamo. A ono svuda mir i tišina. samo žubor potoka, cvkut ptica i povremeno zvuk kiše.
Ipak, kako je u pitanju bila totalna nedođija bez žive duše (sem krava, ptica i kengura) na par kilometara, van dometa mobilnog i bez telefona, bez TV-a i normalnog radija, glavna zanimacija je bila uživanje u pogledu i to iz đakuzija.
Kišnica koja je tu jedina pitka voda je ukusna, ali smo mi ipak više bili naklonjeni francuskom šampanjcu koji sam dobio za potpisivanje ugovora sa PWC-om (nikako da se nađe čestita prilika da se popije, a kad ja nisam na dijeti, ili kad Sneža ne posti ;) koji naročito ide uz jagode. Još kad se doda sapunica, sve je kao u raju.
Nadam se da je sapunica dovoljno gusta da me neko ne optuži što postavljam golišave ženine slike na Internet ;). Ono što je bilo najslađe u celoj priči je što kad je napolju kiša ili hladno (kako je bilo ovog vikenda) nema ništa bolje od vrelog đakuzija!I mada nam vreme nije baš bilo naklonjenije, kao i elektrodistribucija jer je restoran gde smo krenuli na večeru ostao bez struje, ništa nam nije moglo pokvariti ova tri fenomenalna dana. Posle smo otišli do jezera Aleksandrina koje je na 20km od naše kolibe, a veće od Ohridskog jezera.
Svratili smo i na seosku pijacu i imali baš super vreme. A onda smo došli kući i na red je došlo pakovanje za novi put. Doduše samo Snežin pošto je do četvrtka na godišnjem 'corporate retreat-u' kako to ovde kažu. Srećom, imam dovoljno posla da me drži preokupiranog do sledećeg vikenda (i javljanja).
Нема коментара:
Постави коментар