Snezin rodjendan

Kao što vidite mi smo u subotu proslavili Snežin rođendan. Neplanski i naprečac, bez maski, ali bolje nego ikad. Za sve su krivi Snežini kokteli i moja muzika. Od 25 gostiju nekima je toliko bilo dobro (iliti loše od pića) da nisu ni hteli ići kući, pa su prenoćili kod nas. Današnji dan (sa jednim satom manjka) nam je protekao u druženju sa preostalim gostima kojih smo se 'rešili' tek popodne (ustali smo u 11 'po novom'), da bismo posle sredili kuću, oddžonjali i odvezli se do plaže gde smo fino išetali. Čisto da totalno ne propustimo divan dan. Posle večere smo svratili do Lone i Durima da im prepričamo ono čega se ni sami ne sećaju ;).

Prošlog vikenda se nismo javljali jer smo testirali par modela Honde Jazz koju smo šacovali da pazarimo, ali smo na kraju odustali od ponova. Ja sam prošle nedelje završio moju asistentsku karijeru i ostaju mi još samo seminarski da ih pregledam, pa sam totalno završio sa fakultetom. Na poslu se zahuhtava, ali je i dalje sve pod kontrolom. Još uvek me big boss napada da pređem u EDS, ali iskreno ne razmišljam o tome.

Roman mi je opet pomalo na 'stand by-ju' jer jedno 10 dana ništa nisam napisao. Ali valjda će se to popraviti iduće nedelje. Sneža se sprema da u utorak ode za Peking a nakon toga za Šangaj. Vreme bi trebalo da bude lepo, još samo da ne uleti ptičija groznica.

Za kraj da kažem da smo na rođendanu (svi skupa) ispucali 222 fotke (i to samo našim fotoaparatom, a bilo je i nekih drugih), ali još ih nismo ni sortirali (tj. cenzurisali ;), niti smislili kako da ih najlakše objavimo. Do tada, evo još jedne da vidite kako nam je bilo.

Po šumama i gorama

Možda će ovo nekom zvučati iznanđujuće, ali mi smo ovog vikenda proslavili treću godišnjicu braka i to u stilu (ala vreme leti).


Ovo gore je koliba u koju smo se smestili. Mala, ali simpatična sa predivnim pogledom. Spavaća soba ima prozore na 2 strane i stakleni zid na trećoj. Pogled je fenomenalan i iz dnevne i iz spavaće sobe, a bogami i sa đakuzija napolju.


Mada je bilo kišovito, mi smo ipak imali prilike i da prošetamo. A ono svuda mir i tišina. samo žubor potoka, cvkut ptica i povremeno zvuk kiše.


Ipak, kako je u pitanju bila totalna nedođija bez žive duše (sem krava, ptica i kengura) na par kilometara, van dometa mobilnog i bez telefona, bez TV-a i normalnog radija, glavna zanimacija je bila uživanje u pogledu i to iz đakuzija.


Kišnica koja je tu jedina pitka voda je ukusna, ali smo mi ipak više bili naklonjeni francuskom šampanjcu koji sam dobio za potpisivanje ugovora sa PWC-om (nikako da se nađe čestita prilika da se popije, a kad ja nisam na dijeti, ili kad Sneža ne posti ;) koji naročito ide uz jagode. Još kad se doda sapunica, sve je kao u raju.
Nadam se da je sapunica dovoljno gusta da me neko ne optuži što postavljam golišave ženine slike na Internet ;). Ono što je bilo najslađe u celoj priči je što kad je napolju kiša ili hladno (kako je bilo ovog vikenda) nema ništa bolje od vrelog đakuzija!
I mada nam vreme nije baš bilo naklonjenije, kao i elektrodistribucija jer je restoran gde smo krenuli na večeru ostao bez struje, ništa nam nije moglo pokvariti ova tri fenomenalna dana. Posle smo otišli do jezera Aleksandrina koje je na 20km od naše kolibe, a veće od Ohridskog jezera.


Svratili smo i na seosku pijacu i imali baš super vreme. A onda smo došli kući i na red je došlo pakovanje za novi put. Doduše samo Snežin pošto je do četvrtka na godišnjem 'corporate retreat-u' kako to ovde kažu. Srećom, imam dovoljno posla da me drži preokupiranog do sledećeg vikenda (i javljanja).

Panorama Adelaide - u levom delu se vide soliteri okruzeni zelenilom - parkovima. To je centar grada gde i mi sad zivimo. Ono plavo u pozadini nije nebo nego more, a horizont se nazire nekih pola 'santima' od vrha :).

Sneza sa 'zgodnom zadnjicom' ;)

Koala se seta u podne