Solarna kola

Svake druge godine ovde se održava najčuvenije svetska trka solarnih kola od Darvina do Adelaide. Ja je naravno ne propuštam. Ovog puta je bilo i nekih klasičnih, ali ekoloških kola kao i autobus na hidrogen koji se već koristi u Pertu. Ipak, najimpresivniji detalj za mene je da ta solarna kola isteraju prosečnu brzinu od 100km/h od Darwina do Adelaide što bi bilo problematično i za normalna kola. Ne znam kolika im je maksimalna brzina, ali mora da je zastrašujuće voziti ih tik iznad zemlje. Ne bih se bunio da probam... :)

Vrnula se Sneža

Poslednja nedelja je dala par nagoveštaja proleća, mada nas danas opseda dosadna kiša. Sneža je u petak došla iz Tajlanda (slika) u kom je bila 3. put u poslednjih godinu dana. Zahvaljujući tome sam zaključio da bolje da ne idem u Šangaj, jer bi me to zadovoljstvo koštalo kao 10 dana na Fidžiju, koji je fino pacifiško tropsko ostrvo gde nema šanse da se zadesim poslovno, za razliku od Šangaja gde je sedište PricewaterhouseCoopersa za tzv. Australaziju, tako da ću se tamo najverovatnije zateći koji put u poslovnom svojstvu. Najgore od svega je što svi turistički vodiči se svode na 48 sati u Šangaju što se baš ne slaže sa 9 planiranih dana. Peking bi već bio druga priča. Sneža ce biti u Pekingu neka 3 dana i 6-9 dana u Šangaju, ali je pitanje šta će videti usled poslovnih obaveza. Peking možda meni dođe na red za olimpijadu. Eto, definitivno smo u režimu planiranja raznih putešestvija pošto planiramo barem 3 različita odmora sa Kruševljanima kad dodju sredinom novembra. Pri tom pomalo šmekamo i da menjamo kola. Verovatno ćemo dati oglas ove nedelje, tako da će sve opet ići nanovo (mislim prodavanje kola, gledanje kola i sl). Srećom, sledeći vikend je veliki vikend, odnosno neradni ponedeljak, pa ću tu malo predahnuti. :) Više Sneža nego ja, doduše, pošto ja zvanično ne radim ponedeljkom. Kažem zvanično, pošto i sutra idem na posao. Čitam o civilnom služenju vojske u Jugi (i zabušavanju) i setim se naše srednjoškolske prakse. E pa i ovo je kao praksa, ali nema zavitlancije. Rmba se momački kao da je pravi posao :).

Žurka i burna nedelja

OK, priznajem. Kriv sam po svim tačkama optužnice. Ali recimo da ovde kod nas nema šale i da stalno nešto rmbamo. Zvanično radim 4 dana nedeljno u EDS-u a ponedeljak je dan za sređivanje kuće i administrativne stvari. Ali recimo da ću i sutra ići na posao, isto kao što sam išao i u ponedeljak pre dve nedelje. Srećom, pa sam tad šmugnuo ranije da bih nekome pokazao Forda kog sam već predugo prodavao. I zamislite, prodao sam ga za $2000, što je super. Pošto smo ga pre skoro 3 godine platili $3000, a nismo ništa ulagali u njega. A već sam se uplašio da ga neću prodati, pa sam rekao Sneži da ako se niko ne javi te nedelje, da sledeće nedelje dajem oglas sa njenim telefonom, pa da onda proba da ga proda. Ali eto, otišao je nekako. Moj očaj je bio utemeljen na tome da dok smo ga vozili nismo imali nikakvih problema, ali od kad sam krenuo da ga prodajem uvek nešto zataji pred kupcima. Ili centralna, ili akumulator, ili alarm koji blokira cela kola i tako u krug. Čak i kad je ovaj kupac izbrojao pare i krenuo da otera kola, alarm je ponovo poludeo, ali sam ja našao način da ga smirim. Huh. Reših se bede što je najvažnije.
Stan je polako došao na svoje. Montirao sam i orman za cipele, ali nam je promakla polica za TV i DVD na koju smo se nameračili, ali uhvatićemo je već. I Sneža je konačno sredila dvorištance. Ah da, sad sam se setio da sam od prošlog javljanja montirao i mašinu za pranje sudova. Dakle, stalno se nešto raducka. Uz sve ostale obaveze. Ali čisto da opišem da sam u utorak recimo imao sastanak na poslu gde sam ja morao da vodim beleške (o nepoznatih 16 ljudi u prostoriji + 2 preke telekonferencije) 2 ipo sata, da bih nakon toga morao da odjurim na drugi sastanak na fakultetu koji je potrajao do 7. Kad sam došao kući u pola 8 bilo je vreme za spremanje stana jer smo u sredu imali inspekciju. Sreda je standardna: posao do 5, vežbe na fakultetu do 7. Po povratku kući sam pregledao seminarske. Četvrtak posao od 8 do 6, pa onda banket povodom 20 godina EDS-a u Australiji. Tu sam upoznao i popričao sa nekom EDSovskom budžom iz Amerike koji po Fortune magazinu ima platu od preko $1000.000 godišnje (+ deonice), pa vi vidite. Meni i dalje nije jasno kako se tolika plata zaradi... (nepravda pa to ti je ;). Uz njega i direktora Holdena (proizvođač automobila - koji izlgedaju kao Opel ;) govornik je bio i premijer Australije Majk Ren. Inače čim sa došao u Autraliju Sendi je nešto blebetala kako će organizovati promociju knjige i da će on doći. E tada ja niti sam znao Sendine domete niti kako je ovde teško doprti do premijera. Ali eto, nakon neke 3 godine sam se dogegao i do premijera ;). Uglavnom proslava je bila u biblioteci i bilo je baš fino, kao i vino koje su služili sa finom klopom. Tu sa upoznao jednog advokata ne neke druge šarže iz partnerskih firmi, kao i neke bivše EDS-ove zaposlene po drugim firmama. To je fina stvar sa mojom praksom u EDS-u pošto je u toku bežanija iz firme, za pola godine ovih 30-tak ljudi sa kojima radim u EDS-u će biti u 30 različitih firmi. Barem tako izgledaju stvari. Ironija je da je moj supervizor sa prve prakse u Ausbulku, sada u EDS-u. Sve se ovde samo vrti u krug. Uglavnom kad sam došao kući oko devet sati bacio sam se na neke skromne pripreme za žurku.
A žurka u petak je bila kao povodom useljenja, mada smo mi već zaboravili kad smo se uselili. Ova moja studentarija me napadala kad ću da pravim žurku (ne moji studenti, nego kolege sa postdiplomskih), tako da sam morao sad jer sam se plašio da inače neću nikad ;). I bilo je super. Bilo nas je desetak (slika je već sa rasturaške kad sam se setio da bih mogao i da nas uslikam) i fino smo se proveli do nekih 2 sata. Pritom sam saznao da je PrivewaterhouseCoopers poslao Ljubici neku fasciklu oko zaposlenja. I onda mi je sinulo da sam zaboravio da im javim. Sad, mi još nekih 6 meseci imamo uplaćenu redirekciju adrese, što znači da nam sva pošta stiže ovde, ali sam izgubio iz vidi da PWC ne koristi poštu nego isključivo kuriri (zbog poverljivosti i pouzdanosti). Tako da smo juče išli u stari stan da uzmemo fasciklu ali su nam rekli da ništa nisu primili. Onda smo otišli da pazarimo neki kofer za Snežu i da je pakujemo za put na Tajlanda. Ah da, Sneža je u Tajlandu (po treći put u godinu dana :). Zaboravih da kažem. Mislim još je na putu, ali će biti tamo od ponedeljka do petka. Uglavnom, danas sam se lepo provozao biciklom uz reku Torens. Torens je jedna prilično ustajala rečica koja teče kroz centar i nekih 20 kilometara njenog toka pre mora je uređeno u lep park sa biciklističkom i pešačkom stazom i baš je super za vožnju. Kad sam došao kući zove me žena iz našeg starog stana da mi kaže da je dobila neku fasciklu za mene i da je greškom (?!) otvorila. I tako ja odem odmah kolima da uzmem i to sa namerom da prošetam po plaži. Bilo je sunčano ali vetrovito i kad sam došao tamo uopšte nije bilo vreme za šetnju. Nije me nimalo mamilo. I kad smo u subotu Sneža i ja išli do starog stana baš smo komentarisali kako nam uopšte ne fali more. Barem ne u ovo doba godine. Videćemo kako će proteći summer in the city.
I tako sam ja dobio moju PWC fasciklu od 100 kila sa 1000 formulara u vezi posla. I lepo video kako se neke stvari poput korupcije i kod nas mogu jednostavno rešiti. Recimo samo da moram da prijavim sve akcije koje imam ja, moja žena ili članovi uže familije. Ne smem da pozajmljujem pare od bilo koga ko ima veze sa poslovnim klijentima, niti čak da uzmem kredit (za kola ili kuću) ili kreditnu karticu od banke koja je klijent PWC-a (jer bi to bio konflikt interesa). Sa druge strani imaju poprilično nekih pogodnosti, kao što je plaćeno osiguranje plate u slučaju bolesti (dobija se 75% od plate tokom dve godine- nakon standarnog bolovanja), pomoć pri nalaženju vrtića (što je ovde big-deal), dotiranu članarinu za teretanu, firminu kreditnu karticu, a naravno već su mi poslali i formular za vizit karte, mada krećem da radim tek 23 januara ;). Kao što rekoh, ovde je sve organizovano i to mnogo unapred.
Uh, zaboravih da smo i u subotu popodne imali provod. Gledali smo monodramu "Daylight Atheist", iliti Dnevni Ateista i baš je bila dobra. Nešto se spremamo da malo odskitamo u nekom od narednih vikenda, a pripremamo se i za dolazak tazbine, ali o tome u nekom narednom javljanju.
Huh, baš sam razvezao, ali morao sam da nadoknadim propušteno. Sad odoh da se bacim na pisanje zapuštenog romana. Par čitalaca mi se požalilo što ne pišem, pa moram da ih ne izneverim :).