Nova adresa i telefon

Evo naše nove adrese, a bogami i broja telefona:

Telefon: +61 88 23 121 92
Adresa:
11 Whitmore Square
Adelaide
5000, South Australia
Australia

Kuća - Praksa

E pa sve po redu. Pre svega našli smo kuću u centru. Ako sve bude po planu selimo se za vikend. Meni je OK, mada mi žena nije oduševljena (jer se boja itisona ne uklapa sa jastučićima na stolicama), ali preživećemo. Sad samo da organizujemo da nam isprebacuju struju i telefon (gas izgleda nemamo) i da nađemo kamion i nosače...
Sve bi to bilo lakše da u ponedeljak nisam krenuo na praksu u firmu EDS. To je ona firma sto mi je ponudila posao pre pola godine, ali nakon što sam ja vec prihvatio ovaj u PWC. Vlasnik firme je Ros Pero koji je bio 2 puta nezavisni kandidat za predsednika Amerike. E pa on se obogatio na kompjuterima i oni pružaju kompjuterske usluge vladama i velikim firmama. Ovde su opsluživali kompletnu vladu, pa će sad izgubiti taj ugovor i sve je u rasulu, tako da ja kao spoljni konsultant idem da 'sredjujem stvari'. Našli mene ni ne znajući moje ogromno iskustvo u propadajućim firmama ;). Naravno, to je samo ovaj australijski ogranak u frci (mada daleko od toga da će propasti, pošto imaju gomilu banaka i još koječega ovde koje održavaju), a firma gura solidno. Ovde u Adelaidi im je centrala za celu Australiju u zgradi na slici koja je na 5 minuta od fakulteta sto je vrlo zgodno.
Eh, nahvalih ja njih lepo sad i stvarno je fina firma, ali ja još uvek nemam Internet pristup a verovatnoga neću dobiti ni do kraja nedelje. A dali mi 2 laptop kompjutera. Pre 5 godina bi to bilo OK, ali sad mi je smak sveta da sam bez Interneta. Fali mi pošta, a ne mogu čestito ni sastanak da organizujem bez svega toga. Ali preživeću.
Uglavnom dok se malo ne stabilizujem nema ništa ni od pisanja romana. Ali tih par čitalaca koliko sam imao će mi već nekako oprostiti ;).

Satelitski

Dok iščekujemo da ovaj Južnoaustralijanac odleti Diskaverijem u kosmos, da okačim malo satelitskih snimaka Adelaide. Ako se sećate moje prvoaprilske šale sa mahanjem prema satelitu (ili ako ste 'naseli' na nju), evo da vidite koji je kvalitet moguć. Slike su napravljene pomuću Google Earth programa koji je transformisao pojedinačne satelitske slike u fotografski globus.
Evo, na ovoj mapi sam označio našu trenutnu kuću (dok se ne preselimo za mesec dana):


Kako smo uživali u prethodne dve ipo godine ovde vidi se po kerefekama koje smo imali u komšiluku:


Naravno, centar ima svojih draži, naročito blizinu poslu, pa se najviše zbog toga i selimo (mada ne znači da ćemo 100% ići baš u sam centra, uprkos tome što pokušavamo):


Baš me je zanimalo kako Mitrovica izgleda iz satelita, ali su tu malo zatajili, mada se vide mostovi i Sremovo igralište, ali je rezolucija daleko slabija. Ja sam očekivao da su nas pred bombardovanje islikali, kad ono mrka kapa.


Ipak, kad se sve pogleda malo poizdalje, ove njive baš dođu interesantne:


Za kraj, nismo mi ovde baš toliko žuti. Adelaidu su definitivno slikali u leto, pošto je sve žućkasto. Onaj prsten oko centra je park koji je u ovo doba godine skroz zelen. A ovde se tačno vidi da je sem golf terena malo šta zeleno. Zato je zadnjih dana toliko vlažno da nam je i mahovina nikla po trotoaru (to morate da nam verujete, pošto satelit tolko ne hvata).

'Mesto hleba mesa bela...

E pa definitivno se zašlo u one godine kad se za vreme odmora ne odmara, nego se ide po doktorima ;). Šalu na stranu mene zdravlje prilično dobro drži pa pošto nisam bio čestito bolestan od kad sam u Australiji, Sneža me stalno grdi da odem kod doktora. A ja mudro ne idem pošto oni uvek nađu 1001 boljku. Nisam 3 godine bio na sistematskom, ali ići ću sutra. Danas sam kao pripremu bio kod 'nejčuropate' (naturopathy), što neka vrsta turbo nutricioniste koji sa nekom čudnom mašinom (šta kaže ping) proveri trenutni balans u organizmu i kaže u kakvom si stanju i šta bi trebalo da se izbaci od hrane, barem na neko vreme dok se ne utvrdi šta stvarno šteti. Uglavnom, ja sam ispao veoma zdrav. Problematične su mi samo žuč (koju začudo nemam ;) i jetra koja uglavnom preuzme funkcije žuči, pa se malo pati, ali ništa strašno i nemam klasične alergije. E, sad se ja ljudi lepo pitam, šta bi bilo da sam stvarno nešto bolestan, pošto su mi u dijeti zabranjani: proizvodi sa glutenom (pšenica, ovas, itd.), šećer (to skoro dođe sve živo), mleko i mlešni proizvodi (što je mnogo strašnije nego što izlgeda pošto ovde i slanina ima neki maltodextrin koji se pravi od mleka, a da ne pričam za ostale stvari), kvasac i fermentisani proizvodi i naravno kafa. Takođe sam pod elektromagnetnim stresom tago da (e to je jedina dobra stavka), moram da kupim tanki monitor ;). Ništa to nije strašno, ali bolje da na vreme tretiram. Dijeta nije doživotna, nego experimentalna na mesec dana, nakon čega ćemo skontati šta mi stvarno smeta a šta ne, pa ću moći polako da uvodim neke od zabranjenih supstanci. Srećna okolnost je što ovde i ima tih raznih hrana (recimo bezglutenske stvari), mada je komplikovano izgurati bez glutena, šećera i mleka zajedno, ali videćemo. Pokušaću da krenem od nedelje, da se ušemim pre nego što krenem na posao (praksu - od 25. jula). Eto, a sve mi je bilo potoman dok nisam otišao kod žene. Uglavnom semenke (bademi, indijski i brazilski orah itd.), sojini proizvodi, svo meso (koje nije mnogo prerađeno), pirinač, povrće, čaj i malkice crnog vina i voća (čak i suvog) su mi dozvoljeni. Sve ostalo je apsolutno zabranjeno. Pa živeli! Ipak, moram priznati da me je sama metoda oduševila, pošto me je povezala na tu neku mašinu (koja izgleda kao da su je Rusi pravili na času tehničkog) i onda je stavljala uzorke raznih supstanci u određen pretinac i ona pišti posebnim tonom u zavisnosti koliko mi škodi, ili ukoliko imam manjak recimo nekih vitamina. Kao Hepek (Top lista nadrealista). Sad još samo da Sneža ode (po mogućstvu da dobije sličnu dijetu ;), pa da onda gladujemo zajedno.

Konacno sam zapocheo moj roman na engleskom: You Have to Believe Me

Doduše roman sam počeo da pišem pre nekih godinu ipo dana, ali sam stao jer nisam znao šta bih s njim kad ga završim. Onda mi je posle palo na pamet da ga izdajem na Internetu kao Blog:You Have to Believe Me. Jeste da neće doneti neke pare, ali ne može da škodi (bar se nadam). I tako sam ja tu krenuo da se petljam sa tim i tek sam bio okačio jedno poglavlje, kad sam već dobio prilično pozitivan komentar od neke čitateljke iz Amerike koja je nabasala na njega. Kako? Nemam pojma, ali to me je podstaklo da prionem i da pišem barem poglavlje na dan. Trenutno sam na 1/7 posla po slobodnoj proceni. Ovde se zna (na meru) koliko roman treba da ima reči, a ja sam se za ove 3 i kusur godine studiranja ovde navikao da štimam pisanje prema broju reči, tako da bi trebalo da bude u redu. Uglavnom, evo, sad nakon 5 poglavlja napisanih, objavljujem da je spreman za prve čitaoce. Dvoje prijatelja ovde je obećalo da će mi proveriti engleski, ali za sada je sve izvorno i nekorigovano. Pretpostavljam da većini neće baš mnogo značiti što je na Ingliškom, ali za sada će biti tako. Sumnjam da ću ga prevoditi. Inače se 100% oslanjam za Internet, Google mape, baze podataka o nekretninama, tako da su sva mesta realna, koliko god mogu biti kad se piše o nečemu gde nisam bio (kao Karl Maj).
O ostalim stvarima u najkraćem, još nismo našli stan a i ponuda je nešto utanjila, pa se šalimo da ćemo do kraja da čuvao kuću Kumi i Ričardu kad nas odavde isteraju pošto će oni biti u Japanu. Kumi je u petak imala rođendan (kad i Dobrila), pa smo se siti naigrali i najeli u nekom argentinskom restoranu gde se jede samo mesište! Jeste da je sve fenomenalno, ali je previše. Doduše Sneža je svoje slistila, a ja moje jedva. Umalo se obruka (da ne pojedem). Šta da vam pričam kolike su porcije kad imaju stejk (šniclu) od kile govedine. I to ljudi pojedu. Za ne poverovati. Ovo je slika sa igranjca nakon te vechera. Patnja zbog pojedenog praseta još mi se vidi u očima ;).

Nasha plaza usliana danas. Dodushe, plaza se ni ne vidi jer je bila plima, ali verujte mi, ima dole peska. Od ostalih novosti, danas sam pravio neko jelo sa ostriginim sosom (azijski) i ja da proverim sastav, kad ono ima MSG i pishe food encancer 631. Pre nekog vremena smo pricali nesto Sneza i ja oko Vegete i ja kazem da ona ima razne kerefeke, dok je ona mislila da je prirodna. Pogledamo kad i ona ima neke brojke koje se koriste da poprave ukus. Uzmem ti ja konzervu vegete (ovde stize iskljucivo u limenkama), kad i ono jedna od brojki -631. Znaci MSG. Kazem ja Snezi kako je on losh (ovde gomila proizvoda ima etiketu MSG Free) i ona se baci u brigu: Kako cemo bez vegete? Ja kazem, ko shisha MSG, milijarda Kineza mora biti u pravu (posto oni trpaju MSG u sve zivo), a i do sada niko nije umro od vegete ;). Odem na Internet da proverim i tamo stvarno ima teorija zavere protiv MSG i vestackih secera, kad ono, nema nikakvih naucnih dokaza da su stetni. Dakle, jedite vegetu (a bogami i zacin C) bez brige :).

Danasnja slika sa plaze. Mada je bilo svega 16 stepeni, cim sine Sunce odmah se nadje neko u kratkim rukavima. Ja sam iskoristio priliku da se provozam biciklom, ali su me talasi sitog isprskali, mada je more nekoliko metara nize. Chim ima talasa - tu su i surferi. Eto, posto je Natalija uvek trazila da uslikam nekog Drezika, neki od njih valjda lichi na nesto.

12 Apostola i superheroji

Ne znam da l' su tu javili da nam se danas srušio jedan od 12 apostola. Ne brinite se, nije ih sad jedanaest, nego 8, posto ih je uvek bilo samo 9 (ali su ih zvali 12), tako da neće morati da menjaju naziv.. Inače su ti Apostoli glavna tema za Komonvelt Igre 2006 u Melburnu i sad kažu da će morati da menjaju kampanju. Trebali su da izaberu nešto solidnije (recimo Uluru koji je granitni blok) a ne krečnjačke stene ;). Pre pola godine su pričali o njima na TV-u i pitali naučnika kad će neki od njih da se sruši i on je odgovorio - ne za našeg života ;). I onda ti veruj naučnicima... Pre deset godina se srušio 'londonski most' (Londong bridge is falling down, falling down.... la la la) u istom delu, takođe od krečnjačkih stena sa sve turistima koji su postali odsečeni od kopna pa su ih spašavali helikopterima. Ove slike gore je turista uslikao u razmaku od 2 minuta, ali eto nije potrefio da snimi samo obrušavanje.
Mi smo ih videli u decembru i baš su impresivni - izgledaju mnogo bolje u prirodi nego na slikama jer su ogromni. Nažalost, stradao je po meni najlepši. Eto, uvek sam se pitao kako možeš dokazati da si bio negde pre odredjenog vremena. Za sadasnjost je lako - slikaš se sa novinama, ali u obrnutom smeru je malo teže, tako da su mi primer bile uglavnom kule bliznakinje u Njujorku, ali sada se vidi da sam kod ovih 12 apostola bio pre 2005 ;). Kad smo kod to dvoje (Apostola i Bliznakinja), ne znam da li postoji neka zavera protiv superheroja, ali pre 2 nedelje su snimili scene novog supermena (filma) kod 12 apostola, ali sad kažu da će ih izbaciti. Isto kao i spajdermenove scene na kulama bliznakinjama. Baš im ne ide.