Influence

Večeras smo odgledali fenomenalnu predstavu. Definitivno najbolju ove godine. U pitanju je gostovanje iz Sidneja i moram priznati da je razlika u kvalitetu više nego uočljiva. Ovi su na nivou beogradskih pozorišta, dok su Adelaiđani (moram teška srca priznati) na nivou Mitrovačkog pozorišta uprkos tome što je u pitanju 15 puta veći grad. Elem, predstava se bavi uticajem medija na javno mnjenje i kako ljudi koji ne mogu da urede sopstveni život sređuju živote miliona. Da stvar bude još interesantnija u centru pažnje je 2. generacija hrvatskih doseljenika. Njihov otac je crnokošuljaš koji se prošvercovao da je bio bolničar. Pred smrt priznaje kako je ubijao nevine Srbe i da su streljali 100 Srba za jednog ubijenog ustašu i kako su oni izmislili etničko šičćenje. Ovo je svakako zanimljivo čuti ovde gde su Srbi dežurni krivci i to naročito kad potiče iz pera najznačajnijeg australijskog dramskog pisca, Davida Vilijamsona (pisao scenario za čuveni film "Galipolje" sa Mel Gibsonom, između ostalog). Kada njegova šokirana ćerka kaže kako nije ni sanjala kako neko human kao on može biti kadar da ubije čoveka, a išao je kilometrima krišom da odnese mačiće u prihvatilište umesto da ih 'baci u vidu', on kaže: mačići nisu bili moji neprijatelji. Ono gde on povlači interesantnu paralelu je da današnji Australijanci se odnose prema Muslimanima, kao ljudi u bivšoj Jugi. I to je jako uspešno izvedeno. Iako je tema kompleksna i teška sve je to izvedeno u formi komedije što je čini izuzetno lakom, a ozbiljnom u isto vreme. Pritom obrađuje i sunovrat zapadnog društva, sistema vrednosti, uništenih porodičnih odnosa i dominiranju materijalnih vrednosti. Jednom rečju, jako mi je krivo što ne možete da je vidite. U nadi da ćete možda moći (ili je makar iščitati jednog dana), neću ispričati fabulu ;). Za radoznale, evo web strane (Influence).