OK, znam da je svuda u normalnom svetu praznik rada (i Jovanin rođendan ;), ali eto kod nas nije. Prvi maj nam pada negde u novembru, pa vi vidite koliko smo nenormalni. Ali eto, ipak nam se potrefio Uskrs, što znači kraj Snežinog posta i povratak na mesište. Pre nego što kažem nešto o toj zanimljivoj temi, moram da se pohvalim da sam 3 dana nakon što sam potpisao ugovor sa PWC-om dobio i ponudu za posao (treću) od EDS-a, najveće svetske firme za 'outsourcing' informacionih sistema, čije je vlasnik Ros Pero dvared bio kandidat za američkog predsednika (kao nezavisni kandidat i sa svojom lovom ;). Svojevremeno sam mislio da mi je to idealno mesto da radim, ali sam posle pričao sa jednim momkom koji je tamo već godinu dana i mada su pare fenomenalne, posao mu je užasno dosadan (vitla tendere i piše ponude), a niti putuje niti je imao dana treninga. Nasuprot tome, ja ću u PWC-u provoditi barem 50% vremena kod klijenata i uvek raditi za nekih 5-6 firmi istovremeno što deluje mnogo zanimljivije. Ali uglavnom, od 5 firmi gde sam konkurisao (od toga 4 su revizorske) dobio sam čak 3 ponude i jedno rezervno mesto. Dakle, nije mi loš prosek ;).
Ali da se vratim na kraj posta. Sneža je nakon odlaska u crkvu u subotu krenula da jede čak i ribu ;), pa mi je priredila ajkulu. Čisto ako me jednog dana neka gricne, da budemo barem nerešeni. I mogu vam reći da ajkula nije ništa posebno. Ovde ima puno bolje ribe...
Za nedelju je bio pravi dan za mesište i konačno smo otišli u Handorf koji izgleda kao prekopirano seoce i Prusije. Nemci su ga osnovali još 1838 i sada je prava turistička atrakcija i pun restorana, galerija i ostalih zanimljivosti. Iako nam je pod nosom, nekako smo ga uvek preskakali, tako da ga ja još nisam video (Sneža je bila jednom sa firmom). I kako smo čuli da neki naši drže čuveni restoran sa prasetom sa ražnja plan je bio da se bacimo na to. Međutim, dok smo mi sve obišli, prase se prodalo, pa smo mi morali preći u nemačku birtiju gde sam ja tako očajan i gladan naručio nemačko mešano meso sa roštilja a Sneža neku jagnjetinu u lisnatom testu. Razbili smo se, ali nam to nije bilo dosta pa smo uzeli i neke švabske kolače. Nakon svega smo ipak batalili posetu lokalnoj fabrici čokolade. Bilo bi stvarno previše. Ipak, kupili smo dva džakčeta svežih jabuka i zakeleli se da ćemo narednih nedelju dana jesti samo zdravu hranu.
U četvrtak smo zbog vremenske razlike među prvima u svetu odgledali "Autostoperski vodič kroz galaksija". Obavezno pogledajte! Fenomenalan i uvrnut humor (na nivou Montipajtonovaca). Inače sam se dan ranije po svemu sudeći poslednji put okupao u skoro sedmomesečnoj kupačkoj sezoni (otvorena 6. oktobra). Sada mi preostaju jedino svakodnevne vožnje biciklom. Nije ni to loše, samo kad ne duva jak vetar...
Od ostalih novosti, kako Sneža stalno ište da uzmemo neko kuče, a to ne možemo u ovom stanu, bacila se na traženje novog (OK, priznajem da nisam oduševljen celom idejom, ali šta da se radi). Pri tom smo tražeći stan malo gledali kola. I definitivno smo se naložili da jednom uzmemo Hondu Jazz. Ali kad, to se ne zna. Nikako da prodam ni ova crvena kola, a beli Getz je još uvek super. Čisto dugoročno planiranje, kao uostalom i promena stana. Ali ono što je odlučeno, ostajemo na plaži i u istom kraju. Samo još da pronađemo nešto gde može da se drži kuče (sa dvorištem), a da ima i mašinu za pranje sudova (moj zahtev). Javićemo kako napredujemo. Za sada ništa vredno pomena.
Нема коментара:
Постави коментар