Moji kolege Sadam i Bin Laden

Eto kad je asistent loš ne valja, kad je dobar - takođe. Šalu na stranu, ali sam dobio čitavu oglasnu tablu posvećenu meni u laboratoriji gde pomažem studentima ;). Isprva je bilo zamišljeno da se tu kače smešne strane. Onda su prvo počeli da kače neke 'domaćice', pa su pridodali oblačiće da budu humoristički ("Oracle sucks, but I suck better"), da bi onda te domaćice počele i mene da pominju u oblačićima. Onda je čitava stvar evaulirala, tako da sam trenutno na poternici sa Sadamom i Bin Ladenom i u još par stripova. Mangupi su mi pronašli web sajt (kad sam držao gostujuće predavanje iz drugog predmeta), pa su mi našli fotku i sad je svuda montiraju. Onda sam ja iz zavitlancije rekao studentkinji kako stvarno nije u redu što lepe samo ženske, pa ako hoće mogu da okače tipove na tablu. Nakon toga se pročula priča da sam tražio da se okače momci na tablu, pa ću još do kraja ispasti peder. Eto, kreneš ženama da udovoljiš (po pitanju ravnopravnosti) i na šta se to izrodi ;). Moraću da se uslikam ispred table, pa da nakačim 'vamo.

Familija i narodnjaci

Eto moja rokerska porodica je nakon svega pokleknula i bacila se na narodnjake. Tačnije moj brat od tetke, Zoran koji je kao tvrdokorni roker emigrirao u London (muzički centar sveta) još osamdesetih, ovih dana izdaje (producira) novi
Cecin remix album.
Neću ništa reći dok ne čujem na šta CD liči. Ako je dovoljno izbacio zavijanje, možda mi se i svidi ;). U svakom slučaju čestitke, makar na pokušaju da nam unapredi folk. Kad Gven Stefani može da peva naše narodnjake, što ne bismo i mi doveli Cecu u (svetski red). Sit sam se nalupetao, ali evo malo bratove umetničke biografije, gde se uostalom pominje i moj teča Mile, vatreni pobornik rada i reda i protivnik (umetničkog) džabalebarenja ;)

DATA, Belgrade, 1980s
Zoran Jevtic & Zoran Vracevic pioneered total electronic concept in old Yugoslavia. Z. Vracevic (the bigger one) - an accomplished drummer at the time - renounced traditional band model and joined Z. Jevtic, a designer - turned experimental guitarist (the smaller one). This provoked a wide disbelief amongst the city's musicians and most notably, Vrachevic senior who saw his son sell his prized drumkit and buy keyboards and synthesizers.

Not before long, the gear was amassed in and the weird noises started to displease the neighbourhood. Soon, anew phenomenon was born: the two Zorans were regularly seen lugging the whole studio rig from one family home to another when the parent's rage reached critical level. And so on for some years...

But addiction was complete: the 'one-fingered players' collaborated with many stars of the time, to name a few:

Bajaga (first album)
Sasha Habic (producer)
Sloba Markovic
Sladjana Milosevic
Vlada Jet
Studio B
Vicko Vicanovic
U Skripcu
Intro
Grupa Beograd
Dr. Spira
Kornelije Kovac

Večera

Sneža je stigla u Čile i da ja ne bih samovao, napravio sam večeru za moje omladince (i Tulu koja je matorka - samohrana majka četvoro dece ;). Jedino što nisam spremio rezance s makom ;). Dakle do mezetluka, lorenske pogače, domaće supe, pohovanih šnicli sa pireom i pečenim jabukama u cimetu sa šunkom i lukom (moj recept ;), pa do šne nokli.


Kako sam pola stvari pravio prvi put u životu, potrefila me početnička sreća, tako da mi ništa nije omanulo.
Posle smo igrali neku pivsku igru (kao monopol, ali mora da se pije i pričaju glupi vicevi ;), samo što smo mi igrali bez piva (već sa džin tonikom), pa je bilo još gluplje. Uglavnom zaglavili smo do 1 ujutru. Baš fino.

Influence

Večeras smo odgledali fenomenalnu predstavu. Definitivno najbolju ove godine. U pitanju je gostovanje iz Sidneja i moram priznati da je razlika u kvalitetu više nego uočljiva. Ovi su na nivou beogradskih pozorišta, dok su Adelaiđani (moram teška srca priznati) na nivou Mitrovačkog pozorišta uprkos tome što je u pitanju 15 puta veći grad. Elem, predstava se bavi uticajem medija na javno mnjenje i kako ljudi koji ne mogu da urede sopstveni život sređuju živote miliona. Da stvar bude još interesantnija u centru pažnje je 2. generacija hrvatskih doseljenika. Njihov otac je crnokošuljaš koji se prošvercovao da je bio bolničar. Pred smrt priznaje kako je ubijao nevine Srbe i da su streljali 100 Srba za jednog ubijenog ustašu i kako su oni izmislili etničko šičćenje. Ovo je svakako zanimljivo čuti ovde gde su Srbi dežurni krivci i to naročito kad potiče iz pera najznačajnijeg australijskog dramskog pisca, Davida Vilijamsona (pisao scenario za čuveni film "Galipolje" sa Mel Gibsonom, između ostalog). Kada njegova šokirana ćerka kaže kako nije ni sanjala kako neko human kao on može biti kadar da ubije čoveka, a išao je kilometrima krišom da odnese mačiće u prihvatilište umesto da ih 'baci u vidu', on kaže: mačići nisu bili moji neprijatelji. Ono gde on povlači interesantnu paralelu je da današnji Australijanci se odnose prema Muslimanima, kao ljudi u bivšoj Jugi. I to je jako uspešno izvedeno. Iako je tema kompleksna i teška sve je to izvedeno u formi komedije što je čini izuzetno lakom, a ozbiljnom u isto vreme. Pritom obrađuje i sunovrat zapadnog društva, sistema vrednosti, uništenih porodičnih odnosa i dominiranju materijalnih vrednosti. Jednom rečju, jako mi je krivo što ne možete da je vidite. U nadi da ćete možda moći (ili je makar iščitati jednog dana), neću ispričati fabulu ;). Za radoznale, evo web strane (Influence).

Srećan rođendan Bane!!!

Danas je Banetov rođendan, pa da ga kao interkontinentalnu zvezdu postavim i na moj Dnevnik. Banetova fotka je bila na jednom mom seminarskom (prototipu programa za mlade delikvente) gde je bio označen kao bigamista ;). Tako da mu je moje društvo odavde poželelo srećan rođendan.
Od ostalih novosti prežderavamo se i gladujemo. Skontali smo da je Buš bio u pravu po pitanju oružja za masovno uništenje koje Arapi imaju. U subotu smo bili na večeri za Lonin i Durimov rođendan u jednom finom libanskom restoranu i hrana je stizala non stop i ja sam (a bogami i Sneža) 3 puta odustajao i nastavljao se, dok više nije moglo da stane. Ali onda je nastupila podvala! Te sve leblebije i pasulji nakon nekog vremena počinju da bubre u stomaku (da ne idem više u detalje), tako da smo jedva preživeli. Uglavnom ništa nisam jeo sutradan do 4 popodne, a i danas sam pojeo samo dve kašike musli sa sojinim mlekom i posle jednu štanglu bonžite. Nažalost, večeras smo imali fenomenalnu meksičku hranu na večeri kod Snežinog kolege sa posla, tako da ću sutra verovatno ponovo da preskačem klopu. Od ostalih novosti, gazdarica nam je ponudila da kupimo stan, ali nešto nismo preterano zainteresovani (sad bi hteli nešto bolje) a i mnogo traži... To znači da ćemo u narednih par meseci morati da se selimo. I ovako smo počeli da tražimo. Valjda ćemo ponovo naći nešto blizu plaže, ali ovog puta sa čestitim dvorištem.

Koala na drvetu. Kad sam u fazonu zivotinjskog carstva da barem nastavim :). Posto je opet produzeni vikend (praznicni ponedeljak), otisli smo na planinarenje i to bash finu turu od 6km za koju nam je trebalo skoro 3 ipo sata, pa vi proceniti kakav je bio teren. Naravno, naleteli smo i na koalu, koju smo prvi put videli u budnom stanju dok je jela, ali je vec nakon 5 minuta zaspala. Sve druge koje smo do sada videli u prirodi su spavale. Inache nam je vreme fino za ovo doba godine. Suvo i sunchano sa nekih 24 stepena, tako da smo danas igrali tenis. Moramo kad smo u subotu opet zaglavili na fenomenalnoj tajlandskoj vecheri sa Kumi i Richardom. Posle smo josh sa 2 para otisli da gledamo 'Prevodioca' sa Nikol Kidmen i Shon Penom koji je OK film, ali verovatno pretpostavljate da nismo bash lako svarili politicku poruku filma ;).

Pelikan koji je voleo pecarose. Danas je standardna guzva sredom. Drzim vezbe od 3-5, pa onda ja imam predavanja od 6 do 9 da bih na kraju dosla na red tradicionalna vechera sa drustvom sa faxa. Ovog puta su na redu ostrige i neki specijalni deserti. Zanimljivost dana je bio ovaj pelikan kog sam video dok sam se vozao biciklom oko nashe plaze, a koji je uporno pratio nesrecnog pecarosha (uslikanog levo kako bezi). Zna taj pelikan sta radi :).

Subotnji roštilj

Eto, taman završim sa jednom turom seminarskih, kad ono eto druge. Danas sam još čitave nedelje slušao studentske prezentacije i onda pošto su me malo razočarali morao sam da organizujem 'dopunske časove'. Pošto je ovo najbitniji ispit u poslednjoj godini studija, ne mogu da ih pustim tek tako sa diplomom. Kako danas imamo neki rođendanski roštilj kod jedne poznanice, nemam ni vremena da opričavam stvari, ali ni nema mnogo štošta da se kaže. Kilaža mi je počela blago da klizi nagore (1kg), pa ću morati nešto da preduzmem. Ali je teško pošto svakog petka idem sa Snežom na večeru, sredom mi je večera sa društvom sa faxa (pošto imamo vežbe do 9 uveče, pa samo produžimo), dok vikendom uvek nešto iskrsne. Težak ovaj život ;).

Handorf

OK, znam da je svuda u normalnom svetu praznik rada (i Jovanin rođendan ;), ali eto kod nas nije. Prvi maj nam pada negde u novembru, pa vi vidite koliko smo nenormalni. Ali eto, ipak nam se potrefio Uskrs, što znači kraj Snežinog posta i povratak na mesište. Pre nego što kažem nešto o toj zanimljivoj temi, moram da se pohvalim da sam 3 dana nakon što sam potpisao ugovor sa PWC-om dobio i ponudu za posao (treću) od EDS-a, najveće svetske firme za 'outsourcing' informacionih sistema, čije je vlasnik Ros Pero dvared bio kandidat za američkog predsednika (kao nezavisni kandidat i sa svojom lovom ;). Svojevremeno sam mislio da mi je to idealno mesto da radim, ali sam posle pričao sa jednim momkom koji je tamo već godinu dana i mada su pare fenomenalne, posao mu je užasno dosadan (vitla tendere i piše ponude), a niti putuje niti je imao dana treninga. Nasuprot tome, ja ću u PWC-u provoditi barem 50% vremena kod klijenata i uvek raditi za nekih 5-6 firmi istovremeno što deluje mnogo zanimljivije. Ali uglavnom, od 5 firmi gde sam konkurisao (od toga 4 su revizorske) dobio sam čak 3 ponude i jedno rezervno mesto. Dakle, nije mi loš prosek ;).
Ali da se vratim na kraj posta. Sneža je nakon odlaska u crkvu u subotu krenula da jede čak i ribu ;), pa mi je priredila ajkulu. Čisto ako me jednog dana neka gricne, da budemo barem nerešeni. I mogu vam reći da ajkula nije ništa posebno. Ovde ima puno bolje ribe...
Za nedelju je bio pravi dan za mesište i konačno smo otišli u Handorf koji izgleda kao prekopirano seoce i Prusije. Nemci su ga osnovali još 1838 i sada je prava turistička atrakcija i pun restorana, galerija i ostalih zanimljivosti. Iako nam je pod nosom, nekako smo ga uvek preskakali, tako da ga ja još nisam video (Sneža je bila jednom sa firmom). I kako smo čuli da neki naši drže čuveni restoran sa prasetom sa ražnja plan je bio da se bacimo na to. Međutim, dok smo mi sve obišli, prase se prodalo, pa smo mi morali preći u nemačku birtiju gde sam ja tako očajan i gladan naručio nemačko mešano meso sa roštilja a Sneža neku jagnjetinu u lisnatom testu. Razbili smo se, ali nam to nije bilo dosta pa smo uzeli i neke švabske kolače. Nakon svega smo ipak batalili posetu lokalnoj fabrici čokolade. Bilo bi stvarno previše. Ipak, kupili smo dva džakčeta svežih jabuka i zakeleli se da ćemo narednih nedelju dana jesti samo zdravu hranu.
U četvrtak smo zbog vremenske razlike među prvima u svetu odgledali "Autostoperski vodič kroz galaksija". Obavezno pogledajte! Fenomenalan i uvrnut humor (na nivou Montipajtonovaca). Inače sam se dan ranije po svemu sudeći poslednji put okupao u skoro sedmomesečnoj kupačkoj sezoni (otvorena 6. oktobra). Sada mi preostaju jedino svakodnevne vožnje biciklom. Nije ni to loše, samo kad ne duva jak vetar...
Od ostalih novosti, kako Sneža stalno ište da uzmemo neko kuče, a to ne možemo u ovom stanu, bacila se na traženje novog (OK, priznajem da nisam oduševljen celom idejom, ali šta da se radi). Pri tom smo tražeći stan malo gledali kola. I definitivno smo se naložili da jednom uzmemo Hondu Jazz. Ali kad, to se ne zna. Nikako da prodam ni ova crvena kola, a beli Getz je još uvek super. Čisto dugoročno planiranje, kao uostalom i promena stana. Ali ono što je odlučeno, ostajemo na plaži i u istom kraju. Samo još da pronađemo nešto gde može da se drži kuče (sa dvorištem), a da ima i mašinu za pranje sudova (moj zahtev). Javićemo kako napredujemo. Za sada ništa vredno pomena.