Svakog aprila na dan diplomske svečanosti naš program (smer) ima nagradno veče kad se zahvaljujemo sponzorima (koji nam daju školarine) i dodeljuju se nagrade najboljim studentima. Kako sam ja diplomirao pre drugih (u septembru) i to na pola godine, dok su oni bili na svečanosti ja sam imao sastanak u vezi onog mog istraživanja i nakon toga konsultacije za studente. Na večernjoj svečanosti je bilo mnogo bolje nego prošle godine pošto sad poznajem mnogo više sponzora, a jedan od njih je bio i šef IT-a (CIO) Adelaide Bank-e koji nam je bio mentor na prošlogodišnjem HP takmišenju gde smo sa mojim Smailist projektom ušli u polufinale. On mi je rekao kako dobijam nagradu (što je trebala da bude tajna ;). Sad, iskreno govoreći, svi su bili prilično sigurni da ću dobiti nagradu za najboljeg studenta. Neskromno ili ne, tek očekivao sam je ;). Za dlaku mi je izmakla nagrada za liderstvo, ali moram priznati da je otišla u prave ruke pošto sam i sam glasao za Sandy. Tula (umalo pa rođendanska slavljenica) je dobila nagradu za timski rad, pošto nam je svima kao mama, dok je Virdžinija prošlogodišnji najbolji magistarski student (ja sad kao očekujem tu nagradu naredne godine ;).
I dok su svi dobili ček na 500$, ja sam dobio poklon čestitku za knjige u vrednosti 250$, zlatnu medalju i besplatno članstvo za kompjutersko udruženje u koje sam već učlanjen ;). Tako da su me svi zavitlavali, pošto sam ubedljivo najnagrađivaniji student, ali sam za sve ove godine dobio najmanje keša :). Razmišljam se da zabranim Ljubici da dolazi na ovakve večeri pošto je jedino ona bila svaki put u publici (najviše me je i zavitlavala), tako da mora biti da je ona baksuz. Najveća smeška je bila kako jedna nagrada koju je ona dobila prošle godine, a koja je trebala pripasti meni ove, ostala bez sponzora, tako da je nisu ni dodelili. Ali neću tu više da kukam ;). Kao i prošle godine, pošteno smo udarili po vinu na zvaničnoj svečanosti, a onda na neoficijalnom delu u Belgijskom baru sam se bacio na crno pivo. Kako im je kuhinja bila zatvorena, završili smo u kineskom restoranu sve do 1 ujutru (vrlo pametno kada me čeka jutarnji intervju za posao ;). Dodatne (Timove) slike su ovde .
Нема коментара:
Постави коментар