Današnja šetačka avantura

Ponedeljak je bio ANZAC Day, ili ti dan armije ;). Eto uspeo sam da pronađem neku vezu sa srpskim mentalitetom, pošto je proslava vezana za iskrcavanje australijsko-novozelandskih trupa na Galipolju u Turskoj gde su pobijeni ko zečevi i ništa drugo postigli. Sličnost? Pa recimo malo vuče na proslavu kosovskog boja, s tim da je ova australijska varijanta mnogo gluplja. OK, priznajem, to je bila prva prilika da negde ratuju kao Australija, a ne kao deo Ujedinjenog Kraljevstva, mada mi još niko nije objasnio kako se to Australija branila u sred Turske???
Ali, eto, mi smo imali slobodan dan, pa smo otišli sa Kumi i Ričardom i njihovom dečijom familijom na šetnju u okolna Adelaiđanska brda. Nažalost, šetačka staza je bila zatvorena, pa smo našli alternativnu. Kako je Sneža uveliko u vodenom postu, i užina je bila ultra dijetalna i zdrava. Voće i semenke ;). Naravno, ma koliko da odemo u ta brda, uvek mogu da vidim 'moju kancelariju' pošto ću da radim u najvišoj zgradi u gradu. Eto i to traženje posla je završeno pa može da se malo i proslavi. Ah da, ne znam da l' sam rekao, ali sam definitivno prihvatio poziciju konsultatna u PricewatehouseCoopersu. To je revizorksa kuća koja se bori da bude najveća u svetu, a u najgorem slučaju je trenutno druga po veličini sa 150.000 radnika po celom svetu - naravno imaju predstavništvo i u Beogradu, u Makedonskoj ulici. Kao konsultant uglavnom ću raditi kao revizor informacionih sistema. Šta to znači? Pa recimo da deo posla koji zvuči najzanimljivije je da ću izmedju ostalog testirati elektronsku sigurnost banaka tako što ću pokušavati da im maznem pare preko Interneta :). Nažalost sve u dogovoru sa njima, tako da mi neće ostati ni pare ;). A na kraju krajeva to je tek nekih 1% poslova koje ću raditi, mada zvuči najjednostavnije za pokontati a i fino zvuči ;). Sa druge strane, biće i 'interesantnih' poslova kao što je provera da li kompjuterski sistem za plate dobro zaokružuje drugu decimalu pri obračunu penzionog osiguranja u rudniku uglja ;). Sve se plašim da će biti više ovih drugih poslova nego prvih ;). Ono sto je bitno je da sam u ugovoru potpisao da ukoliko to budem želeo, nakon 2-3 godine moraju da me šalju da radim u dve zemlje po godinu dana u regionu koji odaberem. Tako da se možda vrnem u komšiluk ;). Uglavnom, već prve godine će ma slati na silne treninge svuda po Australiji, tako da opet nema kraja mom učenju. Ma šta tu kukam, zbog toga sam ih i odabrao ;).

Položen vozački

Meni ovaj vikend prolazi u pregledanju seminarskih, a Sneži u vozačkom ispitu. Srećom, položila ga je iz cuga, tako da je to iza nas. Što se posla tiče definitivno prihvatam ponudu PWC-a, tako da su sve dileme završene. Još samo da izguram tih nekih preostalih 7 meseci studija, da odmorim mesec dana nakon svega i krećem da radim početkom januara. Mi smo posao proslavili večerom u restoranu na susednoj plaži. Doduše, skoro svakog petka prošetamo tamo na večeru, pa ne znam više da l' je to normalno, ili smo svakog vikenda imali nešto da slavimo ;). Tek, hrana je fina i svirka odličan acid jazz bend, tako da je prava uživancija.

Dobio sam posao :)

U stvari čak dve ponude za posao: jednu od PriceWaterHouseCoopers-a a drugu od Deloitta! Još mi nisu stigli detalji (narocito finansijski) od Deloitta, ali verujem da ću prihvatiti PWC. Stvarno te 'kupe' tako da se čovek oseća posebno. Recimo da me je u kožom povezu sa ugovorom već čekala moja vizit karta kao PCW radnik. I dobio sam francuski šampanjac kao poklon (mada ne znači da ću raditi sa njima). Do kraja smo (da malo okrivim i Snežu) zaboravili šampanjac, i dok sam došao kući već me je čekao na vratima sa mašnom i porukom (poslali ga kurirom). Toliko o tome. Sad malo većanja preko vikenda i u utorak moram da javim šta sam odlučio, ali su ipak u pitanju slatke muke :)

Jesenja subota

Petak je protekao u oporavku od burnih dve prethodne večeri i prethodne nedelje. I kupovini posne hrane za Snežin uskršnji post. Pri tome su me zvali iz Deloitta da mi potvrde da sam ušao u drugi krug (dakle definitivno sam negativac ;), dok su me Ernest & Young zvali da me zvanično odbiju, dok od KPMG-a ni traga ni glasa. U prethodnoj poruci sam zaboravio da kažem da moji insideri u PWC-u (PriceWaterHouseCoopers) kažu da su ih dodatno ispitivali o meni i Ljubici tako da je verovatno da ćemo ipak dobiti ponudu. Ja sam se dodatno emailom zahvalio na intervjuu i istakao da sam veoma zainteresovan za biznis poziciju. Sad moram da čekam do narednog petka kada sve četiri firme šalju zvanične ponude na koje se mora odgovoriti u roku od 5 dana. Prilično nezgodno. Ali su oni makar konkretni. Onog menadžera iz Fujitsua što me je vitlao na proslavi nisam ja uspeo uvitlati. Oni poput EDS-a love talente, ali nemaju zapravo posao na raspolaganju. Bar mi se tako čini.
Uglavno, kod nas je lepo vreme 'za iznutra' što znači da je sunčano i hladno (21 stepen - baš smo se razmazili ;). Sneže je još pre osam imala prvi čas vožnje, a sad je na španskom. Ja sređujem kuću i perem sudove, pišem dnevnik i pregledam seminarske. Dakle, jedna uzbudljiva jesenja subota ;).

Tulin Rođendan

Danas sam na 'programu' imao jutarnji intervju za drugi krug u PriceWaterhouseCoopersu koji su jedna od četiri (najveće svetske) revizorske kuće za koje sam aplicirao, inače najveća u Australiji. Kako mi je cele nedelje išlo prilično dobro sa tim intervjuima bio sam prilično samouveren. Još uvek sam bio u igri kod sve četiri kuće što je rezultat koji smo postigli samo Ljubica (devojka iz Slavonskog Broda koja studira iste postdiplomske kao i ja, ali je uz business završila i commerce tako da je za ove poslove u prednosti u odnosu na mene (i većinu ostalih), bez obzira što je šijem u proseku. Da stvar bude još smešnija od svih ljudi sa našeg fakulteta (šestoro je apliciralo ovde) samo Ljubica, Mirko i ja smo u drugom krugu. Mirko je takoreći naš pošto se izjašnjava kao pola Srbin (mada ima makedonsko prezime) - pola Filipinac (i izlgeda više kao azijat). Šteta što primaju samo dvoje, inače bismo mogli da otvorimo srpski klub ;). Uzevši u obzir da odeljenje za koje apliciramo ima svega 18 zaposlenih, malo bi nam falilo da postanemo i većina tu ;). Šalu na stranu, ali uz nas tu je i jedna Poljakinja (rođena ovde kao i Mirko) isto sa dva fakulteta (sa drugog univerziteta), tako da su šanse solidne. Intervju je uglavnom tekao dobro sem što su mi na kraju rekli da me merkaju zapravo za biznis poziciju pošto nemaju dovoljno posla u reviziji informacionih sistema. Slično razgovoru koji sam imao još na prvom intervjuu. Ne znam ni sam koliko sam bio uverljiv da mi se to radi, pošto iskreno govoreći i nije nešto u čemu sam ekspert niti uživam u tome. Međutim, od sve četiri firme ova deluje najnormalnija i imam troje drugara koji već tu rade, tako da je izbor da li raditi ono što voliš, ili sa onima sa kojima voliš da radiš. Hm. Kažem ne znam koliko sam bio ubedljiv pošto su mi još uvek sva ostala vrata bila otvorena. Nakon intervjua, proveli su me turu po firmi i upoznali sa svim zaposlenima u odeljenju. Fino.
Kad se sve završilo ja sam obavio par administrativnih poslova, kupio knjigu Tuli za rođendan sa 'onom' poklon čestitkom ;) i odseo u restoranu naredna 3 sata, da uz ručak i piće ispregledam što više seminarskih. Tri sata je premalo da se ide kući, a naročito da se plaćaju dva celodnevna parkinga, tako da je ovo izgledalo kao OK plan. Mada je naglo zahladilo (20 stepeni), pa sam malo promrzao u restoranu. Od 4 do 7 sam imao grupni test u Deloitte-u. Od ljudi sa mog programa tu su bili Ema (takođe sa dodatnom diplomom iz komerca - ove je pre pet godina važilo pravilo: završi IT i komerc i možeš da pišeš sopstveni ček, odnosno tražiš platu koliku želiš), Ljubica i Tanja (ona Poljakinja). Tu sam saznao da su ove tri pozvane na drugu rundu u KPMG dok mene još nisu zvali (posle sam skontao da su svi drugi isto odbijeni, odnosno samo ljudi sa komercom su primljeni), kao ni Ernst & Young koji su pozvali samo Ljubicu u drugu rundu (posle sam sazano da je jedino još Sandy ušla u drugi krug), tako da su stvari odjednom počele da izgledaju gore nego pola sata ranije. A Deloitte mi je po priči bio poslednji na listi. Najmanji u Adelaidi (naravno oni su iskopali neki kriterijum po kome su i oni kao i svi ostali najveći), priča se da najviše rade i da su najsuroviji. Sad ja ne znam (naravno, imam drugara koji i tamo radi, ali se to o njega teško može saznati ;). Test je donekle demonstrirao tu surovost. Naš šestoro za stolom trebali smo da izaberemo 2 od 6 rešenja i svako je dobio tajni razlog zašto bi trebao da forsira određeno rešenje. Naravno prvo smo trebali da se dogovorimo oko kriterijuma za selekciju (i naravno svako je vukao vodu na svoju vodenicu, ali niko nije znao šta je čiji interes). Uz to, za sve moramo da se dogovorimo u što kraćem vremenu. Potom smo prezentovali svako svoje 'omiljeno' rešenje i trebali smo zajednički da iglasamo dva najbolja. Moje nije bilo baš tako sjajno, ali sam ga ipak izgurao da bude poslednje koje će ispasti. Nakon svega toga dva tima od troje ljudi je prezentovalo jedno od ta dva rešenja 'upravnom odboru' (dvoje ljudi iz Deloitta koji su motrila na nas i pisali kakvi smo ;). I na to je otišlo dva sata plus još sat vremena za koktel gde smo ćaskali sa zaposlenima. Ja sam u isto vreme imao još jedan sastanak u onoj mojoj 'polumasonskoj' organizaciji štrebera (Golden Key) gde sam nedavno pozvan da budem u komitetu, pa sam prihvatio mada je čisto gubljenje vremena, ali može pomoći u traženju posla. Pragmatično nema šta. Srećom, njihov sastanak je već bio završen pa sam otišao na Tulin rođendan koji je bio jedna fina opuštena sedljka. Naravno, kad god odem kod Tule imam priliku da malo opletem na klaviru, pa je tako bilo i ovog puta :). Tu sam bio do jedan sat, da bih otišao da pokupim Snežu sa njene žurke u čast odlazećeg finansijskog. Oni su svi bili veseli i prilično pijani, tako da je Mišel (Snežina koleginica) prespavala kod nas, premijerno u gostinjskoj sobi, da se ne bi vozikala taksijem nekih 40km do njene kuće. Ali to sve tek oko 3 ujutru, kad smo se pošteno izigrali do fajronta. Valjda je sad svima jasno zašto ne stavljam ništa na dnevnik i ne javljam se. Kad čovek da postigne? ;)
PS. Dodatne slike sa Tulinog rođendana su ovde.

Nagradno veče - najbolji student na BIS smeru

Svakog aprila na dan diplomske svečanosti naš program (smer) ima nagradno veče kad se zahvaljujemo sponzorima (koji nam daju školarine) i dodeljuju se nagrade najboljim studentima. Kako sam ja diplomirao pre drugih (u septembru) i to na pola godine, dok su oni bili na svečanosti ja sam imao sastanak u vezi onog mog istraživanja i nakon toga konsultacije za studente. Na večernjoj svečanosti je bilo mnogo bolje nego prošle godine pošto sad poznajem mnogo više sponzora, a jedan od njih je bio i šef IT-a (CIO) Adelaide Bank-e koji nam je bio mentor na prošlogodišnjem HP takmišenju gde smo sa mojim Smailist projektom ušli u polufinale. On mi je rekao kako dobijam nagradu (što je trebala da bude tajna ;). Sad, iskreno govoreći, svi su bili prilično sigurni da ću dobiti nagradu za najboljeg studenta. Neskromno ili ne, tek očekivao sam je ;). Za dlaku mi je izmakla nagrada za liderstvo, ali moram priznati da je otišla u prave ruke pošto sam i sam glasao za Sandy. Tula (umalo pa rođendanska slavljenica) je dobila nagradu za timski rad, pošto nam je svima kao mama, dok je Virdžinija prošlogodišnji najbolji magistarski student (ja sad kao očekujem tu nagradu naredne godine ;).

I dok su svi dobili ček na 500$, ja sam dobio poklon čestitku za knjige u vrednosti 250$, zlatnu medalju i besplatno članstvo za kompjutersko udruženje u koje sam već učlanjen ;). Tako da su me svi zavitlavali, pošto sam ubedljivo najnagrađivaniji student, ali sam za sve ove godine dobio najmanje keša :). Razmišljam se da zabranim Ljubici da dolazi na ovakve večeri pošto je jedino ona bila svaki put u publici (najviše me je i zavitlavala), tako da mora biti da je ona baksuz. Najveća smeška je bila kako jedna nagrada koju je ona dobila prošle godine, a koja je trebala pripasti meni ove, ostala bez sponzora, tako da je nisu ni dodelili. Ali neću tu više da kukam ;). Kao i prošle godine, pošteno smo udarili po vinu na zvaničnoj svečanosti, a onda na neoficijalnom delu u Belgijskom baru sam se bacio na crno pivo. Kako im je kuhinja bila zatvorena, završili smo u kineskom restoranu sve do 1 ujutru (vrlo pametno kada me čeka jutarnji intervju za posao ;). Dodatne (Timove) slike su ovde .

Saporo - Japan

Koreja - Seul

Mauzolej na vidikovcu - Hong Kong

Riksha

Trajekt sa Hong Kongom u pozadini

Ploveci Brod Hong Kong

Moja draga sad je u Japanu...

Pre svega, svima koji su izašli da se 'slikaju za satelit' jedno veliko: aprililili :). Od ostalih novosti, Sneža je preživela Tajland (i indonezijski zemljotres koji je prethodio), Hong Kong (i mnogobrojne prodavnice sa svim opasnostima koje nose ;), Koreju (i pečene kučiće), tako da je trenutno u Japanu, koji je poslednja destinacija. Vraća se u petak. U međuvremenu ja pregledam gomilu seminarskih, apliciram za poslove i idem na intervjue. I nije baš neki momački život ;).

Izađite da se vidimo!

Evo prilike da se ovekovečimo jednom za svagda. Google je nedavno kupio firmu za precizne zemaljske mape, koja usput poseduje i satelit. Od juče su krenuli da rade novi ciklus fotografija za Google Mape. Koliko sam ja proverio, satelit će proći iznad Srbije u nedelju 3. aprila između 11:30 i 12 ujutru. Sve što treba da uradite je da se nacrtate negde napolju i gledate uvis. Google će tu sliku koristiti za mapu i ako je uvećate do kraja, dobićete nešto poput ovoga.


Kako kod nas nema ništa novo, moram malo da prenesem belosvetske novosti (samo za kompjuteraše). Najvažnija je da je Enciklopedija Britanika kupila Vikipediju. (sad je valjda jasno i ovo za satelit ;). 'Vidimo se' trećeg!