Womadelaide

Večeras smo bili na festivalu Womadelaide: Saound of the Planet 2005 koji promoviše belosvetsku muziku. Nešto poput Exita za world music. Traje tri dana i ima 5 pozornica. Ako i dalje nije jasno kakva je to muzika, recimo da je to neki etno pop, ali je to kod nas teško izdefinisati da se ne zaglavi u narodnjake. Recimo kao Bilja Krstic, samo malo komercijalnije ;). Nas su juče oduševili Zap Mama iz Konga/Belgije (kolonijalne veze ;), Lo'Jo iz Francuske, Kronos Kvertet iz Amerike i komšije sa Novog Zelanda - Te Matarae i Orehu koji su ne samo pevali nego i plesali tradicionalni borbeni ples Haka (ako neko gleda ragbi, znaće šta novozelandski ragbisti rade pre utakmice - ep a to, uostalom tu je i slika :).
I sve bi bilo fenomenalno da juče nismo imali najgori dan ove godine jer je čitav dan padala kiša. A festival je u botaničkoj bašti i ne završava se na muzici, nego ima i etno garderobe, kuhinje, tradicionalne medicine i koječega drugog. Ali kome je do masaže na 18 stepeni i kad pada kiša. Mi smo do kraja totalno pokisli i otišli smo na pola poslednjeg nastupa. Baba i deda ;). Večeras imamo pozorište a i ja imam opet nešto da zapnem za fakultet, pa ništa od današnjeg odlaska (a i nije jevtino - nekih 90$ dnevna ulaznica, samo što je Sneža ove dobila od nekih poslovnih partnera/sponzora pa smo upali sa VIP propusnicama, ali nismo skontali šta je prednost biti very important person. U svakom slučaju, nagodinu prvo vrebamo vremensku prognozu i obavezno idemo!