Subote su kod nas čudne i nekako neprimetne. Ja uglavnom sređujem zaostale kompjuterske i fakultetske poslove dok Sneža zuji na sve strane: čas španskog, pa onda obično uleti kozmetičar, maser, kupovina ili svraćanje na posao. Uglavnom se saberemo tek oko 5-6 popodne. I mada smo vrlo dobro znali da svaki dan imamo neku večernju aktivnost pred sedam sati se zaputi Sneža na vožnju biciklom kako bih i ja stigao da se provozam do mraka (pošto trenutno imamo samo jedan). I krenem ti ja oko 7:20 na vožnju i ono baš lep zalazak. I taman se razmišljam da l' da se vraćam da ga uslikam i pokažem vam ga u Dnevniku, kad se onda seti da ću i ovako pisati o pozorištu. Pozorištu! ... na koje smo oboje totalno zaboravili. Sjurim se kući, pogledam kad počinje predstava a ono u 7:30. A ovde su inače precizni sa predstavama. I tako se mi oboje spremimo za 2 minuta (nikad brže u životu) i stignemo sa nekih 15 minuta zakašnjenja. Tako je to kad čovek kupi karte nekih pola godine unapred, pa posle i zaboravi. Inače je u pitanju bila solidno izveden Gogoljev Revizor, tako da je makar bilo veselo. Samo da nije bilo žurbe...
Нема коментара:
Постави коментар