... Iliti porodični dan. Tada se Snežina firma skuplja sa sve decom u okolnom nacionalnom parku (Fruškać, Jastrebac, Avala je ekvivalent u zavisnosti gde živite) gde se roštilja, igra tenis, kriket i ostali lokalni (glupi) sportovi. Pre toga me je Sneža odvela na brunch (između breakfast and lunch) u restoran koji drži jedan naš poznanik na čuvenu salatu od maslačka i oraha. Tu smo čekali više od pola sata da nam donesu sok, pa 45 minuta za tu salatu koja je stigla bez oraha, da posle 55 minuta rekli da nemaju orahe, tako da smo tražili da nam vrate pare i otišli gladni (posle je gazda saznao za incident, pa se izvinjavao i zove nas na ručak...), u stvari pregladneli. Onda sam ja nagrnuo na roštilj i bogami mi se slošilo. Možda ne i samo zbog toga pošto je Sneža par dana ranije imala neki stomačni grip, i taj je osumnjičen. Uglavnom samo smo se malo bavili sportom i već oko 5 smo se pokupili, jer sam ja ukilavio. Takva tura. Posle sam još par dana bio pomalo nikakav, al' sam se povratio.
Нема коментара:
Постави коментар