Kod mene u Adelaidi se vreme PREpravilo, nakon prilično šućmuraste nedelje. Kad kažem prepravilo, to znači da je oko 35-36 stepeni!
Danas sam otišao da se kupam oko 1 sat, jer je voda ladnjikava pa idem baš kad upeče. I baš je bilo bistro i prijatno i iskupao sam se nekih 45 minuta i taman kad ću da izađem čujem devojčicu kako vrišti na obali 'peraje, peraje', pogledam gde gleda i odjednom primetim jedno peraje, pa još dva. Brže da istrčim iz vode, kad ono to su bili delfini! Jeste da nikad nisam video ajkulino peraje, ali bih rekao da tu nema neke razlike između srednjeg delfinovog i zadnjeg ajkulinog. OK, delfin izranja i zaranja, ali dok sam u vodi, ne bih rizikovao. Malo dublje je bila grupica od još jedno 5-6 delfina. Ali ova tri su baš plivala u relativnom plićaku. Ja sam se bacio da otplivam sa njima i pokušao sam da im se približim, ali ovi nisu baš bili preterano prijateljski, a ni moja lupkanja nisu pomogla (ko mi je kriv kad nikad nisam voleo da gledam Flipera, pa ne znam kako se vabe). Uglavnom, malkice brže plivaju od mene ;). Tu je bila i neka škola surfovanja i bogami ni deca na daskama ih nisu stigla. Jedan se samo malo osvrnuo, kao da će prići deci, ali je ipak produžio. Bez obzira na sve, baš je bilo uzbudljivo! Do sada sam video delfine samo tri puta: jednom na našoj plaži, jednom na susednoj i poslednji put na našem proputovanju po Novom Južnom Velsu. Ali je sam svaki put bio na suvom. Eto, ovog puta mi se posrećilo :). Slika je čisto malo da vas zavara - mada je iz Južne Australije iz Port Linkolna gde su snimali scena sa ajkulama za Spilbergov film "Ajkula". Pritom tamo možete i da plivate sa njima u kavezu, čak i da svirate gitaru podvodno jer mnogo vole AC-DC :).
Od ostalih novosti, Sneža je uspešno stigla u Bankok i nakon napornog rada i malo čari Tajlanda (kao što je dvočasovna masaža) otisla se za nekada bratsku britansku koloniju, a sada još prijateljskiju nam kinesku provinciju - Hong Kong. Ja definitivno postajem maskota fakulteta. Marketing odeljenje je tražilo moju 'ispovest'. I ja se tu bacim na ozbiljno pisanije i nafilujem sve lepo i evo sad dobih email gde kažu da je sve fenomenalno i daju mi da odobrim šta će ići u štampu, a ono tri rečenice :))). Ne vole ovde ljudi da čitaju mnogo. Čak ni potencijalni studenti ;). Kako im one prethodne slike nisu dovoljno spontane, moraću da idem na dodatnu foto sesiju 27 aprila. Možda do tada malo i sredim liniju.
Što se dosadnih stvari tiče - vitlam posao. A to je ovde mnogo mučno. Za firme na koje ja pucam, procedura traje 2-3 meseca i obuhvata 3-5 intervjua, testove, pismene radove, lekarski pregled i policijsku proveru. Već za prvi korak čovek treba da izgine, pošto se ne može slati samo rezime, nego se za svakog odgovara prema unapred određenom kriterijumu. Mislio sam da u četvrtak apliciram za 4 posla, a jedva sam uspeo za dva. PriceWaterhouse Coopers mi je tražio da uz aplikaciju pošaljem i dva 'sastava', jedan na temu: Ovogodišnji događaj koji ću pamtiti, a drugi: Jednom sam inspirisao nekoga. Sad vam je jasno kakve su firme u pitanju i koliko je to sve zabavno. Već imam i neke razgovore, ali to je sve prilično mlitavo. Ko preživi - pričaće!
Нема коментара:
Постави коментар