Ajkule & Delfini

Kod mene u Adelaidi se vreme PREpravilo, nakon prilično šućmuraste nedelje. Kad kažem prepravilo, to znači da je oko 35-36 stepeni!
Danas sam otišao da se kupam oko 1 sat, jer je voda ladnjikava pa idem baš kad upeče. I baš je bilo bistro i prijatno i iskupao sam se nekih 45 minuta i taman kad ću da izađem čujem devojčicu kako vrišti na obali 'peraje, peraje', pogledam gde gleda i odjednom primetim jedno peraje, pa još dva. Brže da istrčim iz vode, kad ono to su bili delfini! Jeste da nikad nisam video ajkulino peraje, ali bih rekao da tu nema neke razlike između srednjeg delfinovog i zadnjeg ajkulinog. OK, delfin izranja i zaranja, ali dok sam u vodi, ne bih rizikovao. Malo dublje je bila grupica od još jedno 5-6 delfina. Ali ova tri su baš plivala u relativnom plićaku. Ja sam se bacio da otplivam sa njima i pokušao sam da im se približim, ali ovi nisu baš bili preterano prijateljski, a ni moja lupkanja nisu pomogla (ko mi je kriv kad nikad nisam voleo da gledam Flipera, pa ne znam kako se vabe). Uglavnom, malkice brže plivaju od mene ;). Tu je bila i neka škola surfovanja i bogami ni deca na daskama ih nisu stigla. Jedan se samo malo osvrnuo, kao da će prići deci, ali je ipak produžio. Bez obzira na sve, baš je bilo uzbudljivo! Do sada sam video delfine samo tri puta: jednom na našoj plaži, jednom na susednoj i poslednji put na našem proputovanju po Novom Južnom Velsu. Ali je sam svaki put bio na suvom. Eto, ovog puta mi se posrećilo :). Slika je čisto malo da vas zavara - mada je iz Južne Australije iz Port Linkolna gde su snimali scena sa ajkulama za Spilbergov film "Ajkula". Pritom tamo možete i da plivate sa njima u kavezu, čak i da svirate gitaru podvodno jer mnogo vole AC-DC :).
Od ostalih novosti, Sneža je uspešno stigla u Bankok i nakon napornog rada i malo čari Tajlanda (kao što je dvočasovna masaža) otisla se za nekada bratsku britansku koloniju, a sada još prijateljskiju nam kinesku provinciju - Hong Kong. Ja definitivno postajem maskota fakulteta. Marketing odeljenje je tražilo moju 'ispovest'. I ja se tu bacim na ozbiljno pisanije i nafilujem sve lepo i evo sad dobih email gde kažu da je sve fenomenalno i daju mi da odobrim šta će ići u štampu, a ono tri rečenice :))). Ne vole ovde ljudi da čitaju mnogo. Čak ni potencijalni studenti ;). Kako im one prethodne slike nisu dovoljno spontane, moraću da idem na dodatnu foto sesiju 27 aprila. Možda do tada malo i sredim liniju.
Što se dosadnih stvari tiče - vitlam posao. A to je ovde mnogo mučno. Za firme na koje ja pucam, procedura traje 2-3 meseca i obuhvata 3-5 intervjua, testove, pismene radove, lekarski pregled i policijsku proveru. Već za prvi korak čovek treba da izgine, pošto se ne može slati samo rezime, nego se za svakog odgovara prema unapred određenom kriterijumu. Mislio sam da u četvrtak apliciram za 4 posla, a jedva sam uspeo za dva. PriceWaterhouse Coopers mi je tražio da uz aplikaciju pošaljem i dva 'sastava', jedan na temu: Ovogodišnji događaj koji ću pamtiti, a drugi: Jednom sam inspirisao nekoga. Sad vam je jasno kakve su firme u pitanju i koliko je to sve zabavno. Već imam i neke razgovore, ali to je sve prilično mlitavo. Ko preživi - pričaće!

Zmajevi

Kao što vidite danas smo svratili na festival zmajeva i stvarno su fenomenalni. Od četiri dana koliko je trajao, jedva smo ugrabili pola sata zbog Snežinog spremanja za put. Ko zna da l' bismo i ovako otišli (oboje), da nas Laura malo nije ispalila za nedeljni ručak. Pošto je Uskrs, pozvani smo na argentinski roštilj. Ali Kamerun i pored 3 roštilja (i slovima tri) nije uspeo da ga napravi, pa je ručak pomeren za sat vremena dok se ne ispeče u rerni. I ja moram priznati da nisam imao nikakvih zamerki, sem što je Laura stalno prebacivala da to nije pravi argentinski roštilj. OK, nije bio, ali je zato bilo ukusno.

Ovo na slici je daždevnjak :). Festival je bio na istoj onoj plaži gde smo prošli vikend prisustvovali saobraćajci. I kao što se vidi na slikama i nije nešto - naša je mnogo bolja ;).

Kao što se da videti, zmajevi su baš bili maštoviti. Tu su crvena aždaja, orka - kit ubica, oktopod i leteći tanjir. Bilo ih je mnogo više i mi smo ih čestito uslikali, ali ne možemo baš sve da strpamo na ovaj dnevnik. Evo za kraj isto kolekcija boljih. Naš favorit je bila žaba, ali nije loša ni sova. Tu su još i razni delovi, poput kape dvorske lude, ili nogu od fudbalera :). Ovo belo je delfin. A na prvoj slici se mogu videti još i džinovski cvet, kao i velika i mala koala (koje se ne mogu raspoznati). Inače su zmajevi toliko veliki da spakovani jedva stanu u prikolicu veličine kamp kućice, pa vi procenite!

Od ostalih dešavanja sinoć smo imali momačke i devojačke provode. Devojke su otišle na neki latino ples (sa latinskim zavodnicima ;), dok smo se mi zaredali po pabovima i super se proveli. Moraćemo još koji put to da ponovimo (ako nas žene puste ;).

Nedelja u najkraćem

Pošto sam zabušavao ove nedelje sa dnevnikom da ukratko napišem čega ima novog. Najveće novosti su da je Sneža dobila popriličnu povišicu i da je meni stigla prva asistentska plata ove godine. To smo naravno proslavili večerom gde sam ja poručkao neku ptičicu koja je na pola puta između prepelice i pileta. Pa sad vi pogađajte šta (ja nemam pojma ;). Takođe sam i ove godine pozvan da budem gostujući predavač na predmu Sigurnost i kontrola informacionih sistema, gde sam isto trebao da budem i asistent, ali nije bilo dovoljno studenata. Kad smo kod toga, dobio sam i svoj sto i kompjuter u jednoj pregradi (cubicle) na mom faxu gde primam studente na konsultacije. To je kao mali napredak (prošle godine to nisam imao). Takođe krećem da tražim posao pošto za tamo gde ja pucam taj postupak traje 2-3 meseca i kreće sad da bih počeo raditi nagodinu. Tako da nisam baš najsrećniji što mi je to na redu. Dakle, za vodeće firme (IBM, KMPG, Deloitte, Vladu itd) to je neka 2-3 intervjua, 4-5 raznih testova uključujući pismeni rad na zadatu temu ;) lekarski pregled, policijska provera, itd. Tako da je traženje posla takoreći samo po sebi puno radno vreme. Ali snaći ću se nekako.
Malo je zahladilo, pa se nisam kupao poslednja dva dana, mada je ovako prijatno vreme. Sneža se sprema za Azijsku turneju na koju kreće u utorak, a ja joj pomažem koliko mogu, mada je neću moći ispratiti pošto držim vežbe baš kad ona treba da ode na aerodrom. Takva tura. Danas smo bili u šopingu, lovili bežični Internet laptopom po gradu da vidimo kako to funkcioniše (i lepo radi), kako bi se Sneža mogla javljati s proputovanja. Ja sam njenom poslovnom kamerom (koja je mnogo dobra) snimio put od stana do centra i nazad, čisto da vidite kako nam je ovde. Kad smo se vratili nešto mi je cvrcnulo u glavi i zainatio sam se da osposobim ovaj naš Fuji foto aparat kao web kameru. Stari model je radio bez problema, ali ovaj novi neće pa to ti je. Vidim gomila ljudi na Internetu ima isti problem, ali nigde rešenja. Onda se ja baš zainatim, bacim se na istraživanje (po pitanju utučenog vremena - skuplja dara nego mera) i otkrijem uzrok problema i način da se zaobiđe (nova kamera koristi WDM drajver, a MSN i Yahoo podržavaju samo Video4Windows, tako da sam uz neke programčiće za video nadzor preko Interneta i malo podešavanja uspeo da ih slažem da ova kamerica zapravo radi kao V4W ;). Sad ću morati da objavim otkriće na Internetu (na engleskom) da bih pomogao svim Fudžijevcima sa istim patnjama :). Odoh sad u provod. Ja idem u neku momačku varijantu, dok Sneža izlazi sa svojim AFŽ-om na neko Salsa veče. Ima da bude veselo ;).

Fudbaliranje

Kako smo imali super provod na onom prvom sportskom danu, ekipica sa faxa je odlučila da to radimo češće, posebno što se za većinu sportske aktivnosti svode na ... Sad, da smo mi neki normalni ja bih mogao reći na ispijanje piva, ali niko ne pije, ili na igranje sportskih video igrica, ali (srećom) ni to niko ne radi, ili na brzu vožnju i kršenje propisa, ali ovi moju su i tu po PS-u. Mislim, svi su oni super, ali im ta partija fudbala dođe kao jedino uzbuđenje u životu (Još su mladi i suviše posvećeni studijama da bi uživali čak i u nečem drugom ;). Uglavnom, za razliku od prošlog puta kad smo bili samo matorci (završna godina), sad nam se priključila i mlađarija iz 3. godine. Sad će se sigurno pitati kako to moje studiranje funkcioniše. Bolje da i to ukratko objasnim. Ovde fakultet (za bachelor zvanje) traje 3 godine, kao po Bolonjskoj Konvenciji (inače su nam sve diplome priznate u EU), a postdiplomske obično godinu ipo dana, mada su nama ugurali u jednu. Svi krećemo kao studenti Businessa sa specijalizacijom u upravljanju informacionim sistemima. Na kraju druge godine najbolji studenti (sa prosekom preko 8) imaju pravo da apliciraju za Business Information Systems program koji obuhvata 3. godinu fakulteta i 4. godinu koja je magistarska. Pri tom se ukupno ima godina dana prakse i prima se stipendija od 18000$ (keš & tax free) tako da je to prilično dobar aranžman. Pritom imamo i neke druge privilegije i vrlo nas je malo (13 u mojoj godini, a 11 u ovoj što sledi) tako da se nas dve generacije prilično držimo zajedno (posebno što sam ja asistent svima iz treće godine ;). Dakle, po planu se za 4 godine dobija magistarsko zvanje (Master of Business Information Systems), mada ću ja to ugurati u 3 ipo godine (završavam u decembru), mada ako mi se prosladi, možda nastavim i dalje...
Nego da se ja vratim na sportski dan. Dakle igrali smo soccer (ovaj normalni fudbal) koji je ovde više ženski nego muški sport. A posle smo prešli na touch-footdball, što je nežna verzija australijskog fudbala koji je gori i od američkog i od ragbija. ... i naravno sa onom jajastom loptom, pa se nisam proslavio ;). Ali smo se makar zabavili (mada je običan fudbal ipak mnogo zanimljiviji ;). Posle je kao bio plan da se ide u kafanu, ali pošto niko ne pije, nakupovali smo klopu i sokiće ;))) i otišli kod Džesike kući. Tako se ja podmlađujem sa ovom studentarijom od dvadesetak leta ;). Pa i nije loše.

Vikend po običaju

Još sam ranije napisao kako nam vikendi prođu onako u letu. Taman juče sednem da sredim malo dnevnike, kad me zove Sneža da kaže da je zaključala ključ u kolima nakon masaže (mora da je skroz ošamutila ;) i da dođem 'da je spasem'. Odem ja do tamo što je solidna vožnja i neka 5. plaža severno od nas. I kad smo već tu da se prošetamo. I pitam je ja da l' će sladoled (pošto tu ima jedna dobra poslastičarnica) i njoj se nije nešto jelo. Prošetamo malo po prodavnicama, kad odjednom čujemo jedna pandurska, kola, pa druga, pa treća... Vraćamo se mi polako do kola kad u onu poslastičarnicu uleteo auto i izazio neke ljude. Posle su došli i vatrogasci i još par pandurskih, a izbrojali smo i 5 kola hitne pomoći, ali ništa nisu javili na vestima tako da pretpostavljamo da nema žrtava. Ali, malo nas je preseklo. Šta bi bilo da se Sneži prijeo sladoled ;).
Inače sam se juče i okupao i voda je bila iznenađujuće dobra za ovo doba godine. Zato se i danas pripremamo za plažu, mada ću danas biti u prilično radnom raspoloženju kao i ostatak nedelje. Ipak, sve je lakše kad zasija Sunce. :)

Šerin koncert

Kao što se da primetiti pošinjem da se petljam sa srpskom gramatikom. Ne znam ni sam kako se kaže "Koncer od Šer" (ovo zvuči kao Makedonski ;), ali tu smo bili. Trebalo je da joj to bude poslednji koncert u šta smo i sami sumljali, al' smo nedavno saznali da će imati još desetak koncerata u Americi. U svakom slučaju u pitanju je poslednji australijski koncert, ukoliko se ne povampiri. A kako i sama kaže u slučaju nuklearne katastrofe preživeće bubašvabe i Šer :).
Ovdašnja velika koncertna dvorana je prilično jadna i izgleda više kao sportska hala, tako da je izbegavamo kad god možemo jer akustika nije baš najbolje. Pri tom su se za 100 dolara mogla dobiti samo poslednja dva reda te hale. Srećom, organizatori su se malo preračunali pa par prethodnih redova koji su bili po 145$ nisu prodati. Taman za nas 'nevaspitane' da tu uletimo.
Predgrupa su bili Village People. Ako ne znate ko su u pitanju ništa vas ne krivim pošto ni ja nisam znao dok nisam došao u Australiju gde se svrstavaju tu odmah negde posle ABBE i Bee Gees, mada kad već pričamo o toj kategoriji meni bi daleko pre njih zapao i Boney M ;). Znali-ne znali, tek poput nas, verovatno znate dosta njihovih pesama koje su se poprilično pojavljivale u filmovima kao što su Macho Man, YMCA, In the Navy, Go West, itd. Ali ta antička muška varijuanta spice girla sastavljena od pandura, Indijanca, građevinara (makar bi se Aleksi svideli), vojnika i kauboja je sve u svemu prilično jadna. Ali se dopala mnogim babama, tranvestitima (obučenim kao Šer) i pederima u publici... ;).
Sad se vi pitate šta smo mi tu tražili. Čisto moja krivica. Šer po meni ima najbolji glas od svih pevaljki i odajem joj priznanje što je uradila sve što je htela bez obzira na sve negativne komentare. Na kraju krajeva, osvojila i sve žive nagrade (mada one ne znače toliko) od Oskara, do Zlatnog globusa i Gremija. Znači ipak nešto vredi. I koncert jeste bio pravi spektakl. Nije baš nešto napravio atmosferu, što je i teško u ovoj našoj provinciji, ali je imala stvarno prvoklasne igrače i akrobate, u više navrata je 'doletala' na scenu sa plafona, imala je kvalitetnu scenografiju (mada nije dovela pravog nego mehaničkog slona) i u krajnjoj liniji različite kostime za svaku pesmu. Pri tom je dobrim delom bila skoro gola (malkice bolje od Evinog kostima) što je vredno pohvale kad neko ima šest banki. Jedino što se mora priznati da je Tina Tarner šije po pitanje kondicije ;).
Uglavnom, vredelo je otići i sve to videti... Recimo da je dva dana kasnije pevala Nora Džons, ali mi se nije išlo što zbog toga što je ta hala prevelika za tu vrstu muzike, a i očekujem da će Nora još dolaziti i to sa malo većim (i boljim) repertoarom. Trenutna lista ostalih pevača na čiji koncert bi otišli je prilično tanka: Lenny Kravitz, Sting, Tina Turner... I možda još 2-3 face.

Family Day

... Iliti porodični dan. Tada se Snežina firma skuplja sa sve decom u okolnom nacionalnom parku (Fruškać, Jastrebac, Avala je ekvivalent u zavisnosti gde živite) gde se roštilja, igra tenis, kriket i ostali lokalni (glupi) sportovi. Pre toga me je Sneža odvela na brunch (između breakfast and lunch) u restoran koji drži jedan naš poznanik na čuvenu salatu od maslačka i oraha. Tu smo čekali više od pola sata da nam donesu sok, pa 45 minuta za tu salatu koja je stigla bez oraha, da posle 55 minuta rekli da nemaju orahe, tako da smo tražili da nam vrate pare i otišli gladni (posle je gazda saznao za incident, pa se izvinjavao i zove nas na ručak...), u stvari pregladneli. Onda sam ja nagrnuo na roštilj i bogami mi se slošilo. Možda ne i samo zbog toga pošto je Sneža par dana ranije imala neki stomačni grip, i taj je osumnjičen. Uglavnom samo smo se malo bavili sportom i već oko 5 smo se pokupili, jer sam ja ukilavio. Takva tura. Posle sam još par dana bio pomalo nikakav, al' sam se povratio.

Maneken

Ovako ide priča... Pre jedno pola godine izabran sam za kao nekog fakultetskog manekena ;) i došli su fotografi da nas uslikaju kako bi koristili te slike kao promotivni materijal. I tako su oni doneli 1001 skalameriju suncobrane i reflektore, ali ja nisam mogao videti slike posto su dostupne samo zaposlenima. I konačno sam kao asistent dobio pristup i baš sam se začudio koliko su loše slike uprkos svim tim skalamerijama. Mora biti da je zbog manekena ;). Bilo kako bilo, ako osvanem na nekom bilbordu ili katalogu, ja ću vam javiti ;). Uostalom, tako je i Lilić započeo svoju karijeru ;).

Živi zdravi i gužvavi :)

Da samo damo do znanja da smo živi i zdravi, ali pomalo u gužvi. Ima novosti, kako da nema, al' ce to sacekati sledeću nedelju. Ja do ponedeljka moram da završim seminarski, a sutra imamo neki porodicni dan sa Sn?žinima s posla. Inače smo toliko aktivni da smo prošle subote umalo propustili pozorišnu predstavu. Užas!
Kod nas je leto ponovo svratilo tako da je danas 35 stepeni. Već treći dan se kupam i vozam bicikl po sat vremena dnevno. Valjda zato i nemam vremena, al' zdravlje valjda dođe na prvo mesto :).

Kurvarluk

Da izvinete na izrazu... Ali Sneža je danas bila u Narakurti na nekoj "seoskoj slavi" odnosno proslavi za njihove farmere što im gaje semenke. Pomkenem ja usput ekipici na faxu kako je Sneža na putu, tek će moj kolega Erik, inače Kinez-Singapurćanin da me pozove da idemo na kurve. Kaže čovek da se baš otvorio jedan odličan kupleraj odmah blizu fakulteta. Ja mu se naravno zahvalim i odbijem ga (sram vas bilo ko je sumnjao) i priupitam ga je l' on redovan u tome? Tek će on kako je to normalno da on sa svojim društvom iz Singapura redovno obilazi kupleraje bez obzira što ima devojku. Sad, ako se neko udubio u Durexovu anketu i zapitao kako to da prosečni Kinez ima 19 partnera u životu, e pa odgovor je u kuplerajima. Dakle, ako nam ikad dođu gosti zainteresoavni za te vrste "sadržaja", eto imamo i lokalnog vodiča za kupleraje po Adelaidi. Sve je to u sklopu proklamovane "otvorenosti za kulturne različitosti". Sad, to sve ipak ima nekih posledica. Erik je kvalifikovani fizioterapeut i maser (sem što studira IT) i taman sam hteo da ugovorim da izmasira Snežu sa vremena na vreme. Ali nekako kad sam čuo za njegov hobi... Neka hvala ;).

Revizor

Subote su kod nas čudne i nekako neprimetne. Ja uglavnom sređujem zaostale kompjuterske i fakultetske poslove dok Sneža zuji na sve strane: čas španskog, pa onda obično uleti kozmetičar, maser, kupovina ili svraćanje na posao. Uglavnom se saberemo tek oko 5-6 popodne. I mada smo vrlo dobro znali da svaki dan imamo neku večernju aktivnost pred sedam sati se zaputi Sneža na vožnju biciklom kako bih i ja stigao da se provozam do mraka (pošto trenutno imamo samo jedan). I krenem ti ja oko 7:20 na vožnju i ono baš lep zalazak. I taman se razmišljam da l' da se vraćam da ga uslikam i pokažem vam ga u Dnevniku, kad se onda seti da ću i ovako pisati o pozorištu. Pozorištu! ... na koje smo oboje totalno zaboravili. Sjurim se kući, pogledam kad počinje predstava a ono u 7:30. A ovde su inače precizni sa predstavama. I tako se mi oboje spremimo za 2 minuta (nikad brže u životu) i stignemo sa nekih 15 minuta zakašnjenja. Tako je to kad čovek kupi karte nekih pola godine unapred, pa posle i zaboravi. Inače je u pitanju bila solidno izveden Gogoljev Revizor, tako da je makar bilo veselo. Samo da nije bilo žurbe...

Womadelaide

Večeras smo bili na festivalu Womadelaide: Saound of the Planet 2005 koji promoviše belosvetsku muziku. Nešto poput Exita za world music. Traje tri dana i ima 5 pozornica. Ako i dalje nije jasno kakva je to muzika, recimo da je to neki etno pop, ali je to kod nas teško izdefinisati da se ne zaglavi u narodnjake. Recimo kao Bilja Krstic, samo malo komercijalnije ;). Nas su juče oduševili Zap Mama iz Konga/Belgije (kolonijalne veze ;), Lo'Jo iz Francuske, Kronos Kvertet iz Amerike i komšije sa Novog Zelanda - Te Matarae i Orehu koji su ne samo pevali nego i plesali tradicionalni borbeni ples Haka (ako neko gleda ragbi, znaće šta novozelandski ragbisti rade pre utakmice - ep a to, uostalom tu je i slika :).
I sve bi bilo fenomenalno da juče nismo imali najgori dan ove godine jer je čitav dan padala kiša. A festival je u botaničkoj bašti i ne završava se na muzici, nego ima i etno garderobe, kuhinje, tradicionalne medicine i koječega drugog. Ali kome je do masaže na 18 stepeni i kad pada kiša. Mi smo do kraja totalno pokisli i otišli smo na pola poslednjeg nastupa. Baba i deda ;). Večeras imamo pozorište a i ja imam opet nešto da zapnem za fakultet, pa ništa od današnjeg odlaska (a i nije jevtino - nekih 90$ dnevna ulaznica, samo što je Sneža ove dobila od nekih poslovnih partnera/sponzora pa smo upali sa VIP propusnicama, ali nismo skontali šta je prednost biti very important person. U svakom slučaju, nagodinu prvo vrebamo vremensku prognozu i obavezno idemo!

Nisam najveći štreber

Sneža me stalno zavitlava da sam najveći štreber. E pa sad imam zvaničnu potvrdu da nisam najveći nego drugi najveći štreber na celom Univerzitetu. Od nekih 12.000 studenata. Dakle, sinoc sam dobio nagradu (plaketu) koja glasi "UniSA Students Association: Postgraduate Excellence Award 2005 - Runner Up - Coursework Student of the Year across all divisions". Iliti jedna od četiri nagrade dodeljene studentima (dve za istraživački rad i dve za klasične studije) i jedini i od profana i od studenata ko je dobio nagradu sa mog fakulteta (većinu su pokupile društvene nauke). Inače sam uspeo da doznam da me je nominovala jedna profesorka kod koje sam radio 3 ispita (dve desetke i jedna devetka), ali se ne zna da l' je bilo još nekog ko me je nominovao. Uglavnom, vrlo bitna stvar da se stavi u rezime.
Tu na banketu spazim generalnog menadžera australijskog EDS-a (koji je najveća svetska firma za informacione sisteme) i pošto je moja agencija već apliricala kod njih oko mog zaposlenja (kad jednog dana završim studije) reko nije loše da popričam s njim. Al' mi isto tako i glupo pošto je on bio u nekom društvu, a još me ni ne zna. I tu me Sneža, Ljubica (sa fakulteta) i Tanja (njena sestra) krenu ohrabrivati. U mojoj odbrani ja bubnem kako možda on više i nije direktor (pošto imaju neke probleme pa se mnogo ljudi razbežalo). Na kraju odem i popričam, kad ono on dade otkaz dan ranije ;). Ali će me uprkos tome povezati sa nekim ljudima.
Uglavnom, bilo je baš dobro, mada sam otišao bez ikakvih očekivanja. Možda baš i zbog toga :).

Zalazak i Snežina firma

Ničega iz naslova nema na ovoj slici, ali je trebalo da bude ;). Kad smo se vraćali kući opet vidim lepu boju neba kao pre neki i htedoh da uslikam zalazak kad mi je već foto aparat pri ruci. I škljocnem jednom kod Snežine firme (koja je na putu od naše kuće do centra - 7km od kuće i 2km od centra), ali se to ništa na slici ne vidi (mada je meni fotka i dalje OK). Kad smo stigli do mora, to je sve prošlo. Ali reko' greota da se baci ;).

Stigao nam frižider

Stigao nam je frižider kog smo kupili još prošlog četvrtka, ali su prodavci zaboravili da provere ima li ga u skladištu, tako sam 3 dana ganjao Electrolux da nam ga dostavi. Kad je najzad stigao ispostavilo se da je blago prevelik. Sneža se nacrtala na slici da dočara te dimenzije, ali i da pokaže novu fizuru. Kad smo prebacili hranu iz starog krcatog frižidera, ispostavilo se da je skoro sve stalo u vrata od novo ;). Tako je to kad u prodavnici sve izgleda nekako manje nego u našem majušnom stančiću.


Ali, ipak je stao gde treba. Samo što nikako da se otarasimo starog, jer nijedna humanitarna organizacija ne prima donacije u beloj tehnici zbog "liability reasons". Do kraja ćemo morati da ga prodamo. Ne isplati se ni biti dobar ;). Na krajnjoj slici se ubacilo i novo (električno/bežično) kuvalo za kafu koje je u tonu sa našom espresso aparatom. Tolika oprema za pravljenje kafe, a ja je više ne pijem :(.

Godisnjica

Danas nam je bila cetvrta godisnjica kako sam na prepad smuvao Snezu. Ali prosla je nekako prilicno radno, posto sam ja vitlao neki moje ugovor na fakultetu, a Sneza je ostala na poslu do posle 8. Ipak, makar je vechera bila malo bolja posto sam napravio pljeskavice od lososa sa bademovim brasnom (sve sam rucno napravio od prirodnih sastojaka ;). Verovali ili ne, to je dijetalno i OK za moju detoksikaciju. Jedino mi je vince zafalilo. Ali tako to ide.
Sto se tiche ovog mog 'tutorisanja' neverovatno je kako u ovim kompjuterskim sistemima jedna greska moze sve da zezne. Nije mi ubachen ugovoro u sistem, tako da mi ne radi ni sluzbeni email, a bez toga sam kao odsecen od sveta. Josh vitlam sta ce biti s tim, pa cu javiti. Eto, svugde ima (i bice) administracije.

Evo i mene malo u slucaju da ste zaboravili kako izgledam :). Tu sam sa nekih 105kg, mada sad vec malkice vitkiji. Petokraka je naravno na celu, a rane od borbe su na desnom kolenu :).