Sportska Subota

Kao što vidite ulenjio sam se pa nešto i ne pišem ovaj dnevnik. Za sve je verovatno kriva dijeta (naravno, mora uvek krivac da se nadje :). Ja sumnjam da je hrana u pitanju, već verovatnije nedostatak kafe. Da mi je neko rekao da će mi toliko faliti... Pomalo se osećam kao Šurda (iz prastare serije "Vruć vetar"), jer mi se stalno srozava pritisak. Pre dijete kad sam davao krv (sa sve par kafa popijenih) pritisak mi je bio 110 sa 80. Zato sada em pijem slane vode, il' se po običaju sit nagutam dok plivam u moru. Ali dobro neću više o zdravlju pošto zvučim kao pravi paranoik (kao da nisam). Cela priča je u stvari bila kako nemam energije i stalno mi se spava.
Sad ne znači da i dalje ne vozam bicikl barem pola sata dnevno i ne kupam se dva puta svaki dan kad vreme dozvoljava. Zvog svega toga sam u subotu organizovao kao neku sportsku subotu sa društvom sa faksa. Igrali smo tenis, košarku i fudbal i načisto crkli što se da videti na slici. Sem što smo Sneža i ja izgubili jedan meč u dublu ostalo sam sve dobio. Doduše po cenu Snežinog nožnog palca kog sam malo zveknuo u fudbalu jer smo igrali na protivničkim stranama. Ona me je zavitlavala da sam toliko takmičarski nastrojen da sam i decu driblao. Ma nisam, znate vi mene ;). Ali kako je ovo bila jedna skupina štrebera, Sneža i ja smo se nosili sa njima. Kako je to sve bilo na terenima neke 3 kuće od našeg stana, posle smo svratili na sedeljku kod nas gde sam ja odgledao par velikih pica kako drugi jedu i nije mi smetalo. Da, ako ste zaboravili, ja sam na detoksikaciji iliti nekom ultra postu ;). Posle smo izjurili na rodjendan naše drugarice Paole (Kolumbijka) koji je bio u Salsa klubu koji je zapravo plesni studio sa ogledalima po celom zidu i sa plesnim instruktorima i ljudima koji stvarno umeju da plešu. U tim 'zastrašujućim' uslovima sam odskakutao svega par pesama i to strogo okrenut leđima prema ogledalima da ne gledam stravu. ;).
U nedelju smo išli na filmski festival da gledamo 'domaći' film "San zimske noći" koji je možda najmračniji film još od "Plesa u tami" (sa Bjork). To smo jedva preživeli (mada je solidan film) i kad smo došli kući sačekao nas Đura i Bogda Diklić u "Ničijoj zemlji" koja se davala na TV, pa nas je to kao malo oraspoložilo. I tako prođe nam i vikend...

Noćni ormarić

Dok sam ja merkao frižidere, Sneža me zovnula sa pauze za ručak gde je merkala noćni ormarić za mene. Od kad smo u ovom stanu koristim stočić na točkićima koji nije najsrećnije rešenje, ali nikako da naiđemo na nešto što nam se sviđa (a nije preko 400 dolara ;). Pri tom je taj moj stočić prebačen za dnevnu sobu jer smo na njega stavili televizor. Ali eto, neplanirano sam se ponovio, pa pošto ne možete da dođete i vidite, evo ga online.
Kad već pričamo o ponovima, onaj vikend kad smo imali žurku smo se ponovili u u sanduk za vino pošto je naša kolekcija od tridestak flaša postala previlika da se bilo gde tušne. A i plašili smo se da će početi i da ciknjavaju na vrućini u kuhinji. Zato su sad u hladovini u ćošku dnevnog boravka.

Slika nije sa nashe plaze, ali je to najpribliznije sto sam mogao naci predivnom zalasku koji smo imali veceras. Sunce je bilo apsolutno predivno i ogromno, more svetlo, svetlo plavo, a mesec pun. Sve odjednom. I u tom moru koje je gutalo prstece Sunce smo se okupali.
Eto, nesto me ovaj zalazak poetski oraspolozio. Zao mi samo sto ga nismo uslikali, ali u sred nasheg kupanja je postalo predivno, a nije nam se izlazilo iz vode.
OK, toliko o prirodnim pojavama. Kod mene ipak ima nekih novosti. Juche je bilo nedelju dana kako sam na dijeti koju nesto nisam vikao na sve strane, ali je vrlo stroga i vrlo fino radi. Dakle, ovog puta sam se reshio (privremeno): mleka i mlecnih proizvoda, jaja, testenina, krompira, mesa i banana :). Lako za nabrojati, ali tesko se prirzavati. Najvishe zbog toga sto uglavnom grickam voce i sirovo povrce (sargarepu i celer) i da ne duzim, skinuo sam 4 kg za nedelju dana. Odlucio sam da guram barem do nekih 95, mada moze i nize (ko se seca linije sa Dushanove svadbe, e pa to je neki kranji cilj ;). Videcemo kako ce ispasti. Uz sve to ide naravno i sport. Juche sam plivao dva puta po skoro sat vremena, pola sata vozio bicikl i sat vremena igrao tenis. Kad padnem ispod stotke, bacam se na trcanje, pa onda komotno mogu da se spremam za trijatlom ;))).
Sto se fakulteta tiche i dalje lezerno zavrsavam seminarske. Od iduce nedelje krecem da imam 6 sati vezbi kao asistent, a konacno sam dobio i ono istrazivanje sa nekom profankom koja je glavna kod mene u skoli, tako da sutra idem da se vidim sa njom pa da se upoznam sa detaljima. Dakle, solidno se gura. Kad uz sve padne i lepo vreme, onda stvarno postane istinita "Summer time when the living is easy" :). Steta sto nase leto se uskoro seli kod vas, ali smislicemo vec nesto...

Sinoc smo bili na koncertu "Dusko Dugousko na Brodveju" i bilo je fenomenalno! Simfonijski orkestar je bio u punom sastavu, i josh sa dodatnim cudesima kao sto su slajd gitara (i to originalna za onaj Warner Bross za onaj wuooooou zbuk na pocetku), klavir, razne udaraljke i harfa. Oni su svirali muziku za crtani dok su crtaci isli na velikom platnu. Naravno i moj omiljeni: Pera Kojot (Genije) :). Kad covek sve to vidi stvarno je majstorstvo sama ta sinhronizacija sa slikom i stvarno je sve bilo maestralno. Da ne zaboravim da su i crtaci stvarno prava umetnicka dela. Oni su i birali neke koji dobijali Oskara, ali stvarno je prava umetnost. Cak i kad se pogleda muzika u njima: Verdi, Vagner, Rosini, Straus. Pri tom su delo "Jutro, dan i veche u Bechu" svirali uz crtani (sa svim kerefekama) i onda jednom bez crtanog u originalnom stanju. Naravno, i onu uvodnu i zavrsnu muziku sa crtaca su odsvirali na desetak razlicitih nacina, mada se pola nije moglo cuti od aplauza. Stvarno smo se super proveli. Dodatak je bila i opasna ribajla u vidu prve violine koja je (ovo cu teska srca reci) mozda chak bolja i od Tijane Milosevic (prve violine Beogradske Filharmonije). Dakle, sveukupni ugodjaj.
U povratku smo svratili i na neki turski folklor, mada kad su zavrsili kiparski Turci i presli na ove azijske, mi smo se skupili i otisli.
Danas je na redu bila voznja bicikla. Sve je super, sem sto je menjach zavitlavao. A ovo je neki sestobrzinac, ali sa ogromnim opsegom brzina, tako da je to malo zapetljano. Sat vremena smo se patili da namestimo i na kraju iznervirani odlucimo da odemo u servis za biciklove jednu ulicu od nas. Prvo nas obraduju sa 65$ za servis, da bi kad su skontali koji je bicikl i da nam trebaju samo brzine to sredili za 5 minuta i 10 dolara (imali su isti ovakav novi na popravci - to im je boljka). Znamo za garancije i slicna cudesa, ali je na kraju dana ovo mnogo jednostavnije nego vozati se 5 puta do prodavnice 10km od nas. Tako je to u ovoj nasoj Adelaidi.
Kao sto vidite vreme je lepo pa se mozda i okupam. Sneza sad ide opet na posao nesto da zavrsava (u svetu nedelju), pa posle sa Lonom na pice, a mene cekaju fakultetske kerefeke, a mozda se malo i okupam. More bash mami (evo ga na slici, to je odmah kod nashe ulice uslikano).
Ma moracu da se okupam! :)

U cetvrtak smo se nasli u nasoj BIS laboratoriji (moj kompjuter je odmah pored taske na desnoj strani) da zavrsimo neka 2 seminarska rada, a posle smo imali neki sastanak odbora za studije tako da smo svi 'fino' obuceni. Pritom sam sreo i bivsu profesorku koja mi se (licemerno) izvinila sto mi je dala devetku posto kao nikad nije videla bolji rad, ali nisam ispostovao sva (njena pravila). U svakom slucaju, ponudila mi je da radim neko istrazivanje zajedno sa njom, pa sad vitlam da vidim da l' je to moguce sa administrativne strane jer to mora da odobri i moj sef katedre. Javicu kad saznam sta se zbiva.
Petak je bio kisovit i dosadan dan pa sam se bacio na kupovinu povrca i drugih gluposti... Sneza se pritom ponovila u smekerski sestobrzinski krstareci bicikl. Verovatno jaudobniji koji sam ika probao. Mozda ga i uslikam pa da vidite. Da li vreme ili kafa, ali ja sam imao strasnu glavobolju. Ali ocajnu. Zato i nema bash sta da se kaze.

Još jedna dosadna sreda

E, pa nakon započete dijete u utorak i SAP transakcija koje su deo mog seminarskog nije bilo mnogo toga za ispričati. Dakle, još jedan utorak je prošao, a da nije bio vredan pomena. Doduše, ja sam još malo istraživao detoksikaciju i odlucio da se odreknem kafe. To mi je jedina zavisnost, a ako me pitate, uglavnom nepotrebna (sem kada treba da završim nešto do roka). I mada to može izgledati lakše nego što jeste, ja sam svestan poteškoća. Prošlog semestra sam sredom bio ceo dan na faxu od 8 ujutru do 8 uveče i uvek sam imao grozne glavobolje. I nikako da skontam što bi me baš sredom bolela glava (a fax i nije toliko težak). Sve radim normalno kao i bilo kog drugo dana, doručkujem, popijem kafu... Kad ono nakon nekih 7 sreda otkrijem da je neko u našu laboratoriju (gde kuvakam kafu) doneo dekafeisanu (decaf) i ja naravno odmah donesem jednu domaćicu, ultra jaku kafu i nakon toga, nema više glavobolje. Dakle baš sam se navukao! Zato od danas krećem da smanjujem doze da bih u petak probao da izguram skroz bez kafe.
Ah, da kad smo kod srede. Sredom imam vežbe preko Interneta. Volim tu tehnologiju :). Profa mi je u Kembridžu u Engleskoj i preko neke Centre (softver) mi se nakačimo, pričamo sa njim i gledamo njegov ekran. On povremeno 'dovede' neke gostujuće predavače iz Dalasa (Amerika), Južnoavričke Republike, ili ostalih gradova po Australiji, tako da nam je kurs totalno globalan. Zbog svega toga imam sesije u neka nenormalna vremena da bismo pomirili sve vremenske zone. Globalizacio eve me ;). Uglavnom, to je sve vezano za SAP koji je sveobuhvatni informacioni sistem za preduzeća sa cenom oko 20 miliona dolara, tako da sumnjam da će to zatrebati ikom normalnom u Srbiji u skorije vreme. Ali i ovako baš nemamo nameru da se skoro vrćemo.
Nakon toga sam prionuo na te SAP transakcije i na neka dva seminarska koja radim za druga dva predmeta :). Uprkos sedenju za sokoćalom, uspeo sam da ispoštujem dijetu koja se bazira na grickanju voća preko celog dana i večernjeg povrćnog obroka (skuvao sam sataraš) za večeru, ali (verovali ili ne) bez mesa! I nije loše. To je sve priprema za dvonedeljnu detoksikaciju, samo još da ponabavljam svu potrebnu medicini za pročišćavanje.
Uh, ovo je sve baš bila jedna zanimljiva priča ;)
Za kraj, drugar Tim je pookačinjao neke slike na njegov Blog, pa ih ja samo 'redistribuiram' vama.

Zaljubljeni davalac

Danas sam davao krv na dan zaljubljenih. Sad, ne znam kakva je poruka svega toga. Uglavnom, da l' manjak krvi, ili 35 stepeni su me malkice ošamutili. Doduše to me nije sprečilo da se okupam i po drugi put danas.
Od loših vesti, nešto nema studenata na ovim kompjuterskim predmetima. Više nije baš ružičasto i neće klinci više to da studiraju. Sad ako se pitate kako to mene dotiče, pa onaj predmet što sam držao vežbe prošle godine ostade bez studenata. Sa 180 je spao na 60 u dve godine, tako da će sve profa da radi... Ostade mi još jedan predmet, samo ako se i on ne pokarabasi. ;)

Posto su mi neki zamerili da nema dovoljno slika sa zurke, evo da ja pridodam jos malo :). Jos jedna grupna!

Sneza je uhvacena u cudnoj poziciji, ali na svu srecu, sem mene niko drugi je ne moze identifikovati na slici. Dakle slede Huan Pablo (nije Montoja), Vesna, Kumi, ja, Kamerun i pola Richarda :)

Na kraju je pristigao i Huan Pablo (Argentinac) sa zenom Vesnom (takodje Argentinkom, ali hrvatskog porekla). Ma sta ju tu pricam kad ona i nije na slici ;)

Veselije je uz sampanjac (Laura). Ja sam ga ovog puta preskocio :)

Kao sto se da videti nema veceg Srbina od Nika (The Greeka :) koji i kao Makedonac ponosno podize 3 prsta. Kumi (Japanka) nije upoznata sa konvencijom. Durim pricha sa ridjokosim Richardom a Esta (Nikova devojka), poreklom Slovakinja, je dikla noge na zalost Snezinog cvece ;). Ali cvece se polako oporavlja :)))

Laura i Kamerun su tek pristigli iz tromesecne turneje po Argentini i Brazilu.

Ovo je bio tek pochetak zurke, ali kao sto se vidi vech je bilo veselo i ja sam vec uspeo da maltretiam goste (u ovom slucaju Lauru za koju nemam pojma sta je radila na podu)

Sta reci (a ne zaplakati) :))))

Posto je nasa drugarica Lona mnogo popularna u srpskim krajevima morali smo i nju da postavimo. Lona je inace Albanka iz Skadra, ali ima crnogorske krvi. Sad, tu je najinteresantnije da smo mi ipak nekom kulturno ekonomski pojam ;). Neko ce reci, pa i nije bas utesno ako smo pojam Albaniji, ali sad, kako nam ide i to je uspeh ;). U svakom slucaju, bila mi je trazena Dragana (Mirkovic) i Brena, ali sam odoleo Loninim i Nikovim (Makedonac iz Grcke) pritiscima :)

Kao neko kolce ;)

Drustvo s faxa - 'BIS people' (neki nisu stali na sliku)

Ljubitelji chokolade - njam :)

Torta!!!!!!!

Igranjac

Studentarija

Ribajle

Žurka!!!!!!

Pa kao što se vidi na slikama, žurka je bila opasna. 20 ljudi, i skakanje od 8 do 3 kad nas je napustio i poslednji gost. Sem Snežinih kaktusa koji su bili kolateralna šteta nije bilo drugih nastradalih i ovog puta niko nije slomio nogu :). Sad je na redu zanimljiv posao čišćenja, ali sija Sunce i plaža mami tako da ne znam kako ću se izboriti sa dilemama.
Moram priznati da su me neke čestitke od YU društva onako malo omekšale, pa mi je baš bilo teško što smo tol'ko daleko. Onda su i ovi australijanci srećom na čestitkama kazali stvari koje su me baš onako takle (ali pozitivno), tako da sam na kraju ipak bio srećan. Ne verujem da ću ikad izbubiti prave prijatelje u Jugi, ali eto, stekao sam i ovde neke nove (belosvetske), koji su baš super likovi.
Uh, bacih se na emocije... Bolje da prekidam pisanije :)

Dobrodošli

Dobrodošli na Bobanov web dnevnik!

Odmah da priznam da nisam baš 'dragi dnevniče' tip persone, tako da ni sam ne znam koliko ću često ubacivati pisanija. Doduše, trudiću se da barem jednom mesečno kad svratite bude nekih novosti sa ove naše Ulice Na Kraju Sveta. Po mogućstvu i koja slikica da ne bude baš suvoparno.
Videćemo našta će sve ovo ispasti. Kako to već ide sa novogodišnjim i rođendanskim deklaracijama ;). Jednostavno su me rođendanske čestitke (hvala svima) podsetile sa koliko bitnih ljudi sam prestao da se dopisujem. Kao gužva, 1001 razlog, a verovatno bih trebao da piskaram emailove pre nego što i upalim prokleti TV. Sad, to višestruko piskaranje opet može doći malo bezveze. Personalizovana copy/paste varijanta. Zato ovo nekako dođe iskrenije. Pa vi narode ako vas zanima šta se to ovde kod nas zbiva, izvolite i čitajte :). Kao što rekoh, biće svakog meseca nečeg novog. Obećavam ;). Ma nije moglo biti boljeg trenutka za početak. Sutra ćemo imati rođendansku žurku, tako da će biti i priče i slika :).
Onda, čitamo se sutra :)
b